Kako rastumačiti ovo čudo: u vreme kada smo povodom jedne prirodne katastrofe ponovo pronašli svoje izgubljene duše, pokazujući i sebi i svetu da smo najzad iskoračili iz tog začaranog, nametnutog kruga mržnje i ravnodušnosti, desile su se dve simbolične smrti. Najpre je jedan od simbola nasilničke i mafijaške Srbije likvidiran, a gde bi drugo

 

Jedan od finih, suptilnih i šarmantnih kreatora beogradskog duha, Vlastimir Đuza Stojiljković, voljom prirodnih zakona odleteo je u sazvežđa naših sećanja i nezaboravnih osećanja.

Nakon odlaska Vlade Divljana početkom proleća 2015, Đuzina smrt je zatvorila moj intimni krug "dvojke", tu teskobnu šizofreniju voljenja i preziranja rodnog grada, sjaj i prokletstvo uzleta beogradskog duha i njegove oronulosti, nalik otpalim fasadama...

Đuza je bio naš Marčelo Mastrojani, šmeker sa talentom i stavom, gospodin glumac.

Imao sam privilegiju da ga često

Ovih dana, od 17. do 21. oktobra, boravio sam u Crnoj Gori i bio neposredni svedok tamošnjih oktobarskih demonstracija. Najviše su me zanimale ispisane parole, njihovi sarkastični i satirični naboji. Ni pet para, tj. centa nisam davao za prepucavanja na relaciji režim-opozicija niti za svakojaka podmetanja, plasirana preko potplaćenih

Da je bilo istorijske pravde, morala i primene zakona (pre svega Zakona

Tokom novinarske karijere mnogo puta sam plakao u sebi i stezao zube od besa. Pogotovo kada

Neko je nekako uspeo da proturi tu pricu koja se pretvorila u pravu urbanu legendu i odomacila u nas da su zapadnjaci "`ladan narod". Ovo posebno `oce da vazi za Nemce, Svedjane te ostale skandinavce i Engleze. Oni su "ladni" a mi smo "topli", "gostoljubivi", prijatni, dacemo ti zenicu iz oka samo ako pretpostavimo da ti treba i what not...

Nasa je dijaspora posebno aktivna u plasiranju ovih teorija. Meni je to sve bilo sumnjivo od samog pocetka, a otvoreno sam poceo da sumnjam u gore iznetu teoriju kada mi je jedna moja "rodica" iz Nemacke objasnila da su Nemci "`ladan narod" i ilustrovala

U evropskoj stručnoj javnosti koja se bavi informacionom bezbednošću, zaštitom podataka, problemima privatnosti i pravnim aspektima ovih oblasti, je veoma živo u proteklih nekoliko meseci. U toku je priprema novog zakona o zaštiti podataka, koji treba da bude nadogradnja onog donesenog 1995. godine. Novi evropski zakon za zaštitu podataka bi trebao da važi na teritoriji cele EU (engl. European Data Protection Act) i da objedini neke od sada različitih zakona u pojedinim zemljama U medijima, na konferencijama, po kuloarima, dosta je razgovora na temu predloženih odredaba ovog akta. Ima i dosta glasina, pa i značajnih nejasnoća kako će neki praktični problemi biti rešavani u stvarnom svetu.

Nakon dosta rada na konsultacijama i razradi predloga EU Data Protection Acta, on se pojavio na nekim web sajtovima pred kraj 2011. godine i potvrdio različite spekulacije, koje su prethodno cirkulisale u javnosti.

Već se sada vidi da ovakav konsolidovani European Data Protection Act, može da podeli i polarizuje ljude u nekoliko grupa:

Pre nego što se upustim u svojevrsnu sistematizaciju pojma kolektivnog preumljenja koji do sada nije bliže definisan u našoj javnosti, već podrazumeva individualnu psihološku pojavu sa eventualnim implikacijama na širi društveni kolektiv, smatram potrebnim osvrnuti se na samu etimologiju i definiciju pojma preumljenja.

Reč preumljenje predstavlja prevod grčke reči μετανοῖα (metanoia), što podrazumeva promenu uma, pokajanje; izražava pokajanja za određena počinjena dela, priznavanje krivice i greha, „okretanje od mrtvih dela“ (metanoia apo nekron ergon), i povratak ka veri u Boga (Jev. 6,1) [1] . Reč se odnosi na duhovnu obnovu čoveka, proces duhovne katarze kroz koju čovek treba proći da bi stigao do svog bogomdanog naznačanenja, odnosno oboženja. „Preumljenje podrazumeva promenu, uspostavljanje celovitosti, povratak u celovitost bića.“ [2]

     evo...evo nastavljam se. Ko nije pogledao šta je bilo u prethodnim epizodama - ko mu je kriv?

  Ja pre svake pauze moram da zbičim jednu kaficu, i tako ti za vreme srkanja prelistavam  dečju enciklopediju i tražim naučna objašnjenja za moje probleme. Ovih dana me muči pitanje : Kako prići MP3 devojci* i naći put do njenog srca (*MP3 devojka - osoba ženskok pola sa slušalicama u ušima, modernim čizmama do struka, i stalno čačka neke dugmiće ). Čak ni u zabavniku nisam našao odgovor, pa molim uvažene pacijentkinje da mi pomognu u pisanoj formi. Ona koja

6.
Stejt department, u šestoj tački, opovrgava tvrdnje da je Rusija naložila "delimično smanjenje" broja snaga sa ukrajinske granice, ističući da nema dokaza koji bi potkrepili "značajnije pomeranje ruskih snaga od ukrajinske granice".

"Jedan bataljon nije dovoljan. Procenjuje se da je između 35.000 i 40.000 ruskih vojnika i dalje na granici, zajedno sa otprilike 25.000, koliko ih je trenutno na Krimu.

----------------------------

Potpuno tacno i opravdano... jos da nema planova da se NATO instalira u Ukrajini preko polu-munte polu-hunte i da i sam ne manevrise, doduse vise simbolicno na granicama Rusije i oko njih - bio bi jak argument, ovako je zauvek relativizovan...

PUN NASLOV JE: Ideološka konfuzija vodi ka irelevantnosti liberalne građanske mobilizacije

Intervju sa Ovidijem Gerasim-Prokom*

Ovidiu Gherasim-Proca je predavač na Univerzitetu Aleksandar Joan Kuza u Jašiju, Rumunija (Odsek za Političke nauke, Međunarodne odnose i Evropske studije)

1. Da li bi mogao da pojasniš tezu koju si objavio na Fejsbuku: da postoje dva slona u dnevnoj sobi kapitalističke nepravde: korupcija i antikorupcija?

18. janura, pre protesta, predsednik Rumunije se neočekivano pojavio na sastanku vlade,

Autor: Rodoljub Šabić

Prošle godine broj zahteva za slobodan pristup informacijama upućen organima vlasti na svim mogućim nivoima je bio za preko 50% veći nego u 2006. godini, a bar četiri i po  puta veći nego u 2005. godini.

Dobro je što je tako. Dobro informisana javnost nam je i te kako potrebna. A, zahtevi za slobodan pristup informacijama koje raznoraznim subjektima vlasti upućuje javnost - i građani i novinari i mediji i NVO i političke stranke i svi drugi, uvek za rezultat imaju neku informaciju od javnog značaja. Doduše, ne baš u svakom slučaju onu koja

Autor: Rodoljub Šabić

U opštoj gužvi izazvanoj informacijama o platama i naknadama rukovodstava nekih državnih preduzeća koje su skandalizovale dobar deo naše javnosti, ovih dana se u nekoliko medija kao „kuriozitet" pojavila vest da me je NIS dva puta tužio zato što sam tražio da objave te podatke. A vest nije kuriozitet, i interesantna je baš zato što nije.

"Organi javne vlasti", znači ne samo organi vlasti u užem smislu, nego i državna preduzeća i javne ustanove, su protiv rešenja kojima sam im naložio da javnosti stave na raspolaganje razne informacije,

Autor: Rodoljub Šabić

„Svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se, na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način."
Tako stoji u st. 2 člana 5. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. I u st. 2 člana 51 Ustava stoji slično - „Svako ima pravo na pristup podacima koji su u posedu državnih organa i organizacija kojima su