- nošnja sećanja na nekog koga nema više nigde se ureže u vas kao da je tu oduvek bila ( g D.Tomasović)

кад погледам улево кроз насловом поменуту фелу пенџера из матере ми девојачке собе у Селу ,под којим су јој,по причању, сеоски удварачи, има томе већ и век прошao ,свирали серенаде и исти китили цвећем, улево друмом, прекопута на ћошку поглед не може а да не запне за кућу Глувог 

Svako od nas ima u svom zivotu neku osobu ili vise njih koji su deo naseg zivota u svakom trenutku naseg postojanja. To su one osobe na koje mislimo 20 milisekundi pre nego sto utonemo u san i cija je slika prva pred nasim ocima 20 milisekundi pre nego sto smo definitivno budni. Oni se uvek nalaze u tim nedefinisanim prostorima izmedju jave i sna. To su oni ljudi koji nas vole bezuslovno i koji su tuzni i srecni zajedno sa nama. Oni su svedoci svih nasih uspona i padova i cuvari nasih uspomena. Vrlo cesto poseduju fotografije iz nase daleke proslosti za koje ste zaboravili da su ikada napravljene.

Pre mnogo godina sam se našla kod drugarice koja se pakovala za naš put u Tunis. Tu je bila i njena komšinica, prosta žena, sa jedva 8 razreda osnovne škole. Radila je u školi kao čistačica a najduži put koji je prevalila je od rodnog sela negde u Sićevačkoj klisuri do Beograda

Pita ona nas: „Pa di vam je taj Tunis deco?“

„U Severnoj Africi“, odgovaramo mi.

Evo, upravo sam dobila od moje sestre poruku na FB koja me izveštava o poseti familiji u cilju obeležavanja slave SV. Jovana....moram priznati jedna od mojih omiljenih. Uvek me spopadnu neke melanholične misli kada mislim o ovoj slavi. Ona obeležava kraj sezone slava tako da mi je svake godine ova slava uvek nekako izgledala kao oproštajna slava za tu sezonu pa se iz ovog razloga uvek razlikovala od ostalih. I tako u sred tih melanholičnih evociranja uspomena na temu „al se nekad dobro jelo BAŠ“ sestra me preseče pitanjem „by the way....kakvo je to katastrofalno nevreme bilo tamo?“ i ja počnem da se smejem. Ni sama nema pojma koliko puta sam čula to pitanje u poslednja dva dana.

 Beogradski sindikat je pokrenuo novu humanitarnu akciju koja nosi naziv jedne od njihovih najpoučnijih pesama sa prvog albuma: “Samo jedan život”.Cilj ove kampanje je da se održi serija koncerata po kazneno-popravnim zavodima i vaspitno popravnim domovima  i na taj način putem muzike i druženja prenese pozitivna poruka i stav koji članovi benda imaju o životu i prijateljstvu, jednom delu njihove publike koji sticajem okolnosti nije imao prilike da sluša BS ne nekom od dosadašnjih koncerata.

Akcija je započeta 15. septembra

Udruženje građana Trablmejker sa ponosom vas obaveštava da je naš prvi projekat u okviru izdavačke delatnosti, Zbornik poezije „Junaci urbane bede" ugledao svetlost dana.

junaci urbane bede

Zbornik poezije okupio je 44 autora iz bivše SFRJ u zajedničkom projektu - borbi za slobodu stihova. Savet Udruženja, prilikom odabira

Druge ili trece noci na Korzici probudila sam se pred zoru. Ustala sam i provukla se ispod metalne zaluzine na terasu. Svetlost je pristizala iza jednog venca stenovitih brda, i vazduh je sumio tihim glasom vetra i mora. Polako su se budile ptice. Lezala sam u ligestulu i gledala u par dalekih eukaliptusa kako povijaju dugacke vratove na vetru. Uspela sam da uoblicim jednu misao tog jutra: drvece spada u najfiniju, grandioznu arhitekturu Prirode - sa njima je postigla savrsenstvo. Pola sata kasnije obukla sam se i izasla najtise sto sam mogla.

Na plazi su ljudi bili retki. Neki su setali, neki drugi su vredno pripremali baste i ligestule za taj dan. Svako mi je pozeleo ‘bon jour', i ja njima. Hoda se tik uz ivicu mora, po vlaznom pesku. Ljudi koji dolaze u susret ostavljaju tragove koje talasi brzo obrisu.

Na otvaranju izlozbe bilo je sireva. Znala sam da ce ih biti. Bilo je i cokolade. Nje se nisam setila, a trebala sam. Belo i crno vino, naravno. Voce kao garnir, ali ne samo jagode i grozdje - niko vise ne moze da zamisli sir bez jagoda i grozdja. Krekeri leze izvaljeni na ledjima i guraju se sa tanjira uz sir, jagode i grozdje. Ovo im je ko zna koji po redu gig.

Odluka da počnete da tražite posao u inostranstvu nije laka - jer možda posao i nadjete. Pre nego što se upustite u tu avanturu htela bih da vas podsetim da objasnite sebi zašto bi ste na put (zapišite razloge na neki papir) i da razmislite o nekoliko važnih stvari. Spisak možete sami produžiti ali razmislete o:

-poznavanju jezika zemlje u koju idete. Ukoliko jezik ne poznajete spremite se na učenje

-razmislite o partneru/partnerki i o njihovim profesijama. Koliko je moguće da će i oni moći da nadju posao.

-probajte za zamislite nekoliko meseci bez porodice, prijatelja, starih navika...bez vašeg grada.

-spremite se na traženje stana, na selidbu ...probajte sebe da zamislite u novoj sredini.

Spisku nema kraja ali možete ga proširiti raspitivanjem o obdaništu ili školi, poreskom sistemu, zdravstvenom osiguranju....

Kad ste dobro promislili, uporedili osnovni razlog odlaska u inostranstvo i oduzeli gore navedene stavke-odlučite. Hajde da pretpostavimo, da ipak krenete. Samo vam još jedan dobar posao nedostaje.

Danas nekoliko osnovni pravila za traženje posla kao uvod u serju tekstova o intervjuima, agencijama, ugovorima ....

Rezultati internet ankete GI "Majka Hrabrost" za 2009. godinu pokazuju da je u svim porodilištima došlo do poboljšanja stanja u odnosu na rezultate iz 2008. godine, bar kada je reč o porodilištima u najvećim gradovima Srbije, pošto su u našoj anketi učešće uzele uglavnom žene koje su se porađale u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu... Što se tiče manjih mesta, imamo nešto popunjenih listića, ali nedovoljno da bi se bilo kakva poređenja mogla sprovesti u odnosu na porodilišta iz većih gradova.

Stoga vam ovom prilikom predstavljam rezultate ankete za 9 porodilišta: Dr Dragiša Mišović, Kragujevac, Narodni front, Niš, Novi Sad, Pančevo, Višegradska, Zemun i Zvezdara.

 Njih dvojica nikako nisu hteli da slušaju radio niti na bilo koji drugi način saznaju rezultat utakmice omiljenog tima već su se naumili da gledaju snimak sa iz Mostara simulirajući direktni prenos i uzbuđenje koje on pruža. Mene je naravno mrzelo da živim u neznanju i da se čuvam, kao seoska mlada, da ne saznam previše. A i Velež i Zvezda nisu moji omiljeni timovi. Odslušao sam prenos kod kuće sa ćaletom pa otišao na basket i vratio se oko

Ima 3 godine od kad sam se vratio iz Majamija i neki moji čitaoci i dan danas žale za onim mojim tekstovima iz majamskog noćnog života iz ugla namrštenog radnika obezbeđenja. Nekada sam taj deo svog života opisao kao "On šipku ja blok, on stotku ja džep, ona sisu ja dlan, on kokain ja nos". Za manje upućene čitaoce bio sam prvi izbacivač srpskog porekla u Majamiju a danas ne da nema kluba bez Srbina nego na Majami Biču nema kluba bez Nišlije koji brine o redu i ustavno pravnom poretku.

To je bilo 2008. godine. Džoova ponuda me je zatekla baš kada sam izgubio posao u Menšnu. Kažu mnogo sam uziimao para. Ono preko leba i pogača. I tu su u pravu. Naučio sam se da koristim kombinaciju telesne konstitucije, reputacije i grebanja u svrhe grebanja. Nije prolazilo veče a da ne uzmem par stotki na ovu ili onu foru, principijelno da bogatim gostima omogućim što konforniji boravak u klubu. Kao primer ću navesti da kad počne sranje, većina iz obezbeđenja je uvek gledala ko je prvi počeo sranje a ja sam premeravao čaše. Ako se sukobe gospodin pivo od 7 dolara i gospodin šampanjac od 3000 dolara nisam imao ni malo dvojbe ko je kriv. Izbacio bi gospodina pivo bez ikakve forezničke analize ko je počeo sukob. Tu je bilo pregršt tehnika kojima sam poput striptizete... poput dobre striptizete

Kasno noćas sam se vratio iz Nemačke i još sređujem utiske. S jedne strane vozio sam najbolje četvorotočkaše iz bavarske fabrike i i to na onoj pisti u Salcburgu ili Salzburgu sa "z". To je svakako prejaka impresija. Učili nas da driftujemo, da kočimo u krivini na 120 na sat, .... Odličnih par dana sa moto svetom. Međutim drugo nešto mi se vrzma po glavi. U kafani, nakon automototreninga jedan od tipova iz organizacije odbija da nazdravi... Kaže sutra se vozi.
"Da ali tek sutra..." Insistriam da ne bude baš ni bez čega.
"Bavarska policija ima pik na mene. Našli bi mi alkohol u krvi i da sam pio za novu godinu."
Kaže baja da je sa neke proslave pošao nakon... ne više od dva viskija. Taman da ima osećaj da može da vozi ali ne i da prođe alko test ako ga zaustavi policija. A pošto đavo ne ore i ne kopa, moj poznanik je zaboravio da upali svetla i postao ultimativna meta svakog saobraćajca na koga bude naišao. U stahu od gubotka dozvole i zakonskih problema umesto da stane kada ga je zaustavljala policija dao je gas i pobegao. Posle par stotina metara naglo je skrenuo na parking neke stambene zgrade, gde mu se rodila koliko idiotska toliko i genijalna ideja. Iskoristio je tih 10 sekundi koliko je trebalo policajcima da dođu da se prebaci sa vozačevog sedišta na zadnje, izuje, skine jaknu i napravi se da tvrdo spava. Motor auta je radio, vozačeva vrata su bila otvorena kad je došla policija."Gospodine, vaša dokumenta?" "Evo izvolite." "A vozačka?" "A zašto?"