Spomen ubijenoj deci u Sarajevu
Spomen ubijenoj deci u Sarajevu
Kraj sudjenja generalu Ratku Mladiću pred Medjunarodnim sudom za ratne zločine, kao i izrečena presuda - doživotna robija, logičan su i zasluženi epilog jedne sulude, neodgovorne i zločinačke politike oličene u režimu Slobodana Miloševića, od 1987. do 2000. godine.

Protokom vremena sve

 

Рекао сам већ у једном коментару на неком од претходних постова да не бих о Биљани Србљановић.
И не бих.

 

0GNktkqTURBXy9hNGQ1ZDZkYTBhZjZlNjBiYjRiNzkxNjNkMjViMjc5ZS5qcGVnk5UCzQMUAMLDlQLNAdYAwsOVB9kyL3B1bHNjbXMvTURBXy8xZDc0Y2I0MTcwNTk1MDQzNjYyOWNhYmQ2MDZmNTBmNi5wbmcHwgA

( „Ноћ музике" - концерт Колибрија и Симфонијског оркестра РТС на Ташу уз присуство 15000 људи у публици 1. септембра 2017.)

ЛИНК

 

 


Zamislimo da, uprkos zakonima fizike, Sunce najednom nestane. O tom besmislenom događaju po Internetu kruži više članaka, a ovo je njihov grubi presek.

________________________________________

Leto je, podne, nebo vedro, Sunce upeklo. Životinje leže u hladu, drveće opustilo grane, ptice se zavukle u krošnje. Asfalt se topi. I onda odjednom Sunce nestane. Informacija o tom kolosalnom događaju do nas bi putovala brzinom svetla: 8,5 svetlosnih minuta koliko ima od Sunca do Zemlje. Prevedeno u kilometre to je 150 miliona.

sunce-detalj.jpg

 

 

0.jpg

Ne znam kako vi, ali čini mi se da se Srbija budi lagano iz letargije. Boško mi se jako dopao sa ovom reakcijom danas. Kostić nije sa onom nepotrebnom reakcijom upućenom naprednjakuši - kako god, taj ženski lik je isfoliran i iritirajući, no Kostić bi morao da se kontroliše u svom odnosu prema ženama.

 
2017-11-20 19:58:49
Društvo| Politika

Politika nije kriva

dali76 RSS / 20.11.2017. u 20:58

Na vest da cu imati priliku dva puta nedeljno predavati    jedan predmet na ovdašnjem koledžu, moj prijatelj i neistomišljenik mi je rekao:

/Sad ceš ti Dali, ko i vecina profesora, da nam "truješ" student liberalnim  bajkama.

/Da, ima da drastično povecam broj glasača Burnie Sandersa za deset duša , odgovorih.

/Ukoliko naravno uspem da u sopstvene ideje ubedim onu drugu, konzervativnu polovinu učione.

Istini za volju, Trump glasači u mojoj učioni mogli su se izbrojati na prste desne ruke. Sumnjam da je posle održanog semestra iko od njih promenio

 

"Mi, dolepotpisani akademici, profesori, istraživači i građani Republike Srbije, zahtevamo:

1.-Da se prihvati inicijativa Konferencije univerziteta Srbije (KONUS), Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje (NSVO) i Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) upućena resornom ministarstvu u vezi sa izmenom Zakona o visokom obrazovanju. 

2.-Da se hitno zaustavi implementacija ovog i drugih novousvojenih obrazovnih zakona i uz pomoć akademske zajednice započne rad na izmenama ovih zakona da bi se na taj način predupredile negativne posledice njihove primene.

 

13 zahteva Za slobodu medija
13 zahteva Za slobodu medija
Borba za slobodu medija
Borba

 



    Kada sam bunovan ušao sa balkona u hotelsku sobu, u njoj nije bio nikoga. Mama i tata me nikada ranije nisu ostavljali samog. Vrata plakara, u koji smo bili složili sve stvari iz kofera, polako su se zatvarala preda mnom. Uhvatio sam ih i provirio unutra. Plakar je bio prazan. Srce je počelo da mi udara jako i brže bolje sam se spustio na kolena. Savijen do poda, iskrenuo sam glavu i pogledao pod krevet, gde su nam inače stajali prazni koferi. Video sam samo svoj, mali, crno-beli. Ručka je bila izvučena. Ispružio sam ruku pod krevet, napipao kofer i povukao ga u centar sobe. Ustao sam podupirući se o njega. Otvorio sam širom već odškrinuta vrata sobe i istrčao na hodnik sa koferom. Pogledao sam levo, pa desno, pa opet levo niz hodnik, a redovi istovetnih vrata, nestajali su u dubini. Na dnu hodnika video sam kako su vrata lifta progutala tatin pepito i mamin zebrasti kofer.

    - Mama? Tata? – razjapio sam usta i pokušao da se proderem iz sveg glasa, ali ništa se nije čulo.

 

 
2017-11-19 19:59:48
Društvo| Moj grad| Obaveštenja

Sigurno ne mora ovako

zilikaka RSS / 19.11.2017. u 20:59

Danas sam ovo slučajno videla i ne da mi mira.

Nemam ideju šta i kako al imam potrebu da podelim. 

Porodica Sidorov trenutno živi u Banatskom Despotovcu. Oni su iz Rusije krenuli 2007. godine u potragu za boljim životom. Otac Ivan, koji je završio tri fakulteta: psihologiju, nuklearnu fiziku i ekonomiju, ne može da se zaposli, zato što nije državljanin Republike Srbije. Žive od 15.000 dinara socijalne pomoći.  PORODICA-SIDOROV-400x230.jpg

Pogledajte njihovu priču.  

 

index.jpg

 Nekadašnji Hotel Boka u Herceg Novom

 

Nisam fan istorijskih priča, u Politikinom Zabavniku obično preskačem tekstove o istorijskim temama, al' ova je toliko skopčana sa geografskim lokalitetom s  kojim  identificiram svoje svakodnevno bivstvovanje da je okidanje bilo trenutno...

Miloš Janković, Srbin iz brodvlasničKe familije iz Boke, rođen u Trstu, ostavio je život komfora i proveo najturbilentnije godine ovog vijeka spasavajući mnoge srpske i jevrejske živote za vrijeme njemačke okupacije Crne Gore. Bio je guverner Boke, i svojim položajem uspio da ospori nacističkoj vlasti NDH da uđe u region. Time je spriječio genocid nad srpskim narodom Boke.

Otprilike tim riječima započinje, a praktično i završava,  kratki predgovor objavljenih sjećanja Miloša Jankovića (1992. u Čikagu, a gdje bi inače;)) čiju je kopiju moja porodica nedavno dobila u posjed.

 
2017-11-18 14:24:25
Budućnost

Seoska nebeska Srbija!

Filip Mladenović RSS / 18.11.2017. u 15:24

STRADIJA
STRADIJA
Koliko je Srbija jedno zapušteno i ispušteno društvo, kao i država, ne govore samo skromne stope privrednog rasta i nizak nivo životnog snandarda, nego i sledeći poražavajući podaci, u senci tabloidnih marginalija i ružičastih video onanija: 

U 86 odsto sela u Srbiji se smanjuje broj stanovnika, a oko 1.200 njih je u fazi potpunog nestajanja, dok

 
2017-11-18 10:30:06
Društvo| Gost autor| IT| Religija| Život

42

tasadebeli RSS / 18.11.2017. u 11:30
 
 
 
 

.

Било ми је пет-шест година. Кад би баба рекла "донеси, синко, две-три дрва" ја бих прво упорно запиткивао "али, баба, реци ми, две или три?", а кад би ме коначно избацила на пртину ка стајској надстрешници, доносио бих одатле две цепанице у једној руци и три у другој, лактом бих отварао врата прегрејане собе и питао бабу поред пећи "ево, баба, одлучи сад, хоћеш две или три?", с намером да вратим назад цепанице које не задржи. Мене је збуњивала њена немоћ да изабере, јер је на крају увек узимала и две и три, свих пет, а шта је све њу збуњивало у тим нашим интеракцијама данас могу само да замислим.

931px-Peanocurve.svg.png

 
2017-11-17 08:20:47
Društvo| Film| Mediji| Muzika| Na današnji dan

The End

tasadebeli RSS / 17.11.2017. u 09:20
 
 
 
Kao što sam već pisao u prethodnom postu (link: http://blog.b92.net/text/27902/Ja-biciklist---1-deo%3A-Mala-istorija/ ), tokom leta sam malo trenirao i kovao planove o svom prvom dužem putovanju biciklom, višednevnom. Ja već imam 51 godinu i niko ništa mi ne garantuje, u smislu zdravlja, tako da sam baš bio rešio da se upustim u avanturu tog tipa. Dok još mogu. Na kraju krajeva, uvek je bolje da se u životu kaješ što jesi nešto uradio (ako nije ispalo kako treba), nego da patiš što nisi. Što
 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana