[Твој став је живот другог] 

Фудбал само за 18+

За утакмицу репрезентација Немачке и Мађарске, град Минхен је тражио да се стадион осветли дугиним бојама. Овај захтев је настао као одбрана вредности на којима се (макар декларативно) темељи Европска Унија, а које је Мађарска отворено напала. Мађарски напад на хуманост је дошао у облику усвајања закона којим се забрањује јавно образовање малолетним лицима на ЛГБТ теме.

УЕФА је стала на страну Мађарске и донела политичку одлуку да покаже средњи прст вредностима Европске Уније и осветљење у дугиним бојама забранила.

То је подстакло немачке навијаче да изразе хуманистичке вредности па су многи од њих носили и махали заставицама у дугиним бојама, а један је истрчао на терен током мађарске химне и махао заставом у дугиним бојама испред њих. Стрелац победоносног гола за немачку, Леон Горецка, послао је љубав мађарским навијачима.

Претпостављам да је утакцмица приказана на мађарској телевизији иако је 18+.

УЕФА је издала саопштење како се залаже за укључујуће и разнолико друштво, као да су они који прате фудбал глупи.

Као и ономад Русија, када је донела сличан закон забране јавног образовања, и Мађарска је показала да мрзи своју децу ускраћујући им здрав психички развој.

Гледам вечерас дуел Хрватска - Шкотска на Европском првенству у фудбалу. 

Пошаљем током првог полувремена поруку једном другару, који такође прати фудбал, а која отприлике гласи да је Лука Модрић право фудбалско благо. Он најпре не одговори ништа (видим да је одмах видео поруку), па је тек после десетак минута казао, парафразирам - да Лука није лош играч, али да га ја прецењујем. Наглашавам, што се Луке тиче немам на уму само ову, вечерашњу утакмицу против горопадних острвљана, већ имам на уму последњих 7-8 година колико га активно уочавам, што у клубу, што у репрезентацији, а у обе варијанте је врхунски. Након неких пола сата или нешто више, кад је поврх невероватне игре у пољу Лука Модрић са дистанце забио ретко леп, префињен "школски" гол десном спољном, и то у баш незгодном тренутку кад се резултат клацкао, и то на утакмици која је "бити или не бити", опет контактирам поменутог другара, но, он ми овога пута ништа не одговори. 

Онда кажем у себи - ми имамо Новака, они Луку. 

Гост аутор: Nikvet pn

Половина децембра, мирна породична недеља, јутро. Одлучим да изведем сетерку у ловиште после ловне сезоне. Крећем у визиту на топ терен да извидим колико је преостало дивљачи. Пријавим излазак управнику ловишта. Ипак понеси пушку, каже, буде лисица, шакал... Послушам.

-Мацане, ти би да  се омрсиш?

- Увек госпођо, али те  женске ствари међу ногама ми је преко главе - све су исте - него  бих волео  да чујем   Вашу причу јер  видим да сте пуни  животног искуства које може да ми користи при писању о жени у Србији и њеној  борби за достојанство.

-Ма да, рече као за себе.

jugoslavijatikum

            Poslednji pomen drugu Starom i drugarici Jovanki, majskoj štafeti, malom Fići, Borisu i Bati, Saveznom izvršnom veću, olimpijskom zlatu u košarci i malo manje bitnom olimpijskom zlatu u fudbalu, dvadeset devetom novembru, samitu nesvrstanih, Desanki i Miri, Jugoslovenskom Aerotransportu, Antifašističkom Frontu Žena, Titogradu, Titovim: Velenju, Velesu, Vrbasu, Drvaru, Užicu, Korenici i Mitrovici, Golom Otoku, samoupravnom socijalizmu, u svetu četvrtoj po snazi vojsci i drugovima iz Jugoslovenske Narodne Armije (i tetovažama), omladinskim radnim akcijama, himni Hej Sloveni, olimpijskom domaćinstvu, dečijim odmaralištima, roto-romanima, Miji i Čkalji, bratstvu i jedinstvu, narodima i narodnostima, Poletarcu i Muzičkom toboganu, Andriću, Krleži i Selimoviću…

0:2 ...

EDIT: 

Hajde malo pričamo o Kinezima.

tess1

Često mi je, sa onim svojim večitim osmehom, objašnjavao kako će otići: "Znaš, dušo, samo će me naći za pisaćim stolom. Kad neko uopšte primeti da me nema danima. Ili ako komšije osete neprijatan miris..."

Nije se bojao odlaska. Bojali smo se mi, koji smo imali čast da mu budemo prijatelji.

Otišao je upravo tako kao što je i rekao. U sred pisanja. Samo što je dama sa kojom je tada ćaskao shvatila da ne odgovara, alarmirala prijatelje i vrlo brzo je otkriveno da je umro. Baš kao što je i živeo. Pišući.

"Њиове" и "наше" жртве? Аух, братијооо.... са обе стране... Сигурни сте да Бог сада одваја жртве по сортама? Уместо да ужива уз Р. Гарос навијајући за најбоље? 

Ко се у овом првом пасусу не проналази има прилику да барем за сада буде задовољан собом, условно речено. 

Осуди злочин у соби. Други злочин у истој соби не осуди. Онда си стварно судија над судијама, јер си кроз изговор да делиш правду заправо судио самој правди. Тако си одабрао да две стране трајно више не верују у правду, него у сналажљивост, силу... Тако се не гради мир на „овим просторима“, а баш тог мира су пуна уста судитељима. Инвестиција у будућа жртвовања овдашњих људи, ако то коме са стране опет затреба.  

Би ли могао да убијеш човека?

Različiti nesporazumi neretko završavaju sličnim pitanjem - kako li bi se sve to razrešilo u nekom drugačijem okruženju? Naime, da li se i tu radi o nekakvoj stečenoj kulturi komunikacije, običajima i manirima, ili postoji nešto treće važnije. Sudeći po onome što govori Kris Vos, vodeći pregovarač FBI-a za rešavanje talačkih kriza, iza svakog uspešnog društva stoji umetnost, i to ne bilo koja, već ona pregovaranja.