Jednom sam vec uradio ono na sta su blogeri uglavnom izuzetno alergicni - okacio klip sa tjuba uz vrlo malo drugog - pa bi se moglo reci da sam ispucao svoj bonus.

                                                                      ddsonik, prijatelju, ovaj post posvećujem tebi

Veli mene jednom Miko Petrović :

Bruka je i grdilo što ođe sjedimoi pijemoa KAPELU SIKSTINUnijesmo ni

počeli !

Ko žurio vrat slomio, rekoh, а čaša Loze mi se

Pre desetak godina našeg Dedu je udarila kap. Kada se, nakon toga, vratio iz bolnice, izgledao je kao biljka dugo nezalivana, pa iznenada obilno polivena vodom sve do viška u tacni podmetaču sa braon prstenom kamenca. Trudio se da se ispravi što više može i da priča više no ikada do tada, kao da se tim vodopadom reči, koje je kap učinila slabo razumljivim, grčevito držao života. Svaka od njih je bila dragocena kap vode, koja će napojiti korenčiće vijuga i njima se, uprkos pokušaju seče, obmotati oko nadzemnog, jedinog života za koji smo sigurni da ga imamo. I iako su mu pokreti bili nesigurni i izgubljeni u prostoru, njegov napadnuti mozak je iz sakrivenih dubina vadio detalje, do mrva sićušne, kojima se trudio da da težu životu ljudske jedinke, koju upravo ta sećanja čine neponovljivom, jedinstvenom beleškom vrednom daljeg postojanja.

         Prve moje spontane asocijacije na Ameriku su već godinama polja pamuka koja se protežu, kao sneg u ravnici, do besvesti i još dalje, i toliko su bela da čovek oslepi ako ih gleda predugo. Zatim poneka benzinska pumpa pored puta i obavezna crkva, jer se valja pomoliti svugde i u svakoj prilici, raspeća na bregovima, bilbordi sa biblijskim citatima i neonski Isusi

... obrnutim redosledom:

5 Belorepan Haliaeetus albicilla kako napada ribara Pandion haliaeetus (Smederevo): ribar leti ka meni sa ribom u kandžama da se odjednom bezmalo dvostruko veći belorepan zaleti u njega. Ribar ispušta lovinu, a belorepan skuplja krila, brzo ponire i u vazduhu je grabi (Objašnjenje: impresivna aerobatika koju ne bih očekivao

Tko vrijedi glasa, rekao bi Grunf da se kojim slucajem obre danas u Srbiji, zemlji Srba. I ostalih. Koji u njoj zive. Ako bas mora.

Ovih dana vrijede etnicke zajednice, pardon, nacionalne manjine! Znam da ce nekom ovo izgledati urnebesno! Nacionalne manjine, u Srbiji, pa vrede! Ali verujte imam krunski dokaz za to - za njih/nas se intesuje glavom i Krunskom 69 - Demokratska stranka!

Gde ces boljeg dokaza da vredis nego kad DS pozeli da ti se uglavi u kombinaju! 

Naime, manjine i ono sto je od njih ostalo, biraju u nedelju 6. juna clanove svojih nacionalnih saveta. Dosta

Početkom 2002. godine, gostovali smo porodično kod mog nekadašnjeg direktora, jednog sjajnog, inventivnog zanesenjaka poznih godina, u njegovoj kući u Francuskim Alpima, nedaleko od Ženeve. Uz raklet i vino, pozvao me je da pogledam zanimljivu knjigu fotografija. Ostao sam zabezeknut nad "Zemljom iz vazduha". Od tada znam ko mi je omiljeni fotograf - Jan Arti-Bertran.

U nedelju, 30.05.2010. godine, navršilo se godinu dana od smrti Natalije Tešić.

A priča još uvek nije ni blizu epiloga. Zašto? Zato što institucije ove zemlje služe samo i isključivo za ukras, a zaposleni u njima za svojim radnim stolovima sede samo i isključivo da bi mogli da pokupe "pomoć" zbog premale plate od 790 eura.

Od avgusta 2009. godine čeka se veštačenje Medicinskog fakulteta.

U Srbiji, zemlji gde se socijalne tenzije opasno približavaju kritičnoj tački ključanja, gde je ogroman i svakog dana sve veći broj nezaposlenih, siromašnih, na ivici i ispod ivice egzistencije,  svaka kritika razbacivanja budžetskih sredstava i zalaganje za više socijalne pravde, za zaštitu siromašnih i nezaposlenih, zalaganje za beskompromisno iskorenjivanje kriminala i korupcije su prijatne za uho, narod voli da čuje i u tome traži trunku nade i optimizma. Znaju to političari dobro i njihovi štabovi  pa s vremena na vreme daju upravo izjave koje narod želi da čuje. Što se češće to ponavlja, a rezultati se ne  vide, sve manje je ubedljivo i ima sve manju težinu.

Deluje apsurdno ali ispada da što je situacija teža i beznadežnija demagogija postaje sve efikasnije sredstvo vladanja . Druga stvar je što je to zabluda i onih koji je koriste i onih na koje se primenjuje, a neminovno rezultira produbljivanjem jaza i gubljenjem poverenja.

U ovom kontekstu može  se posmatrati i ono što u intervjuu govori gradonačelnik Đilas.

"Potpuno je neverovatna odluka prema kojoj svi u državnoj upravi koji imaju platu do 80.000 dinara treba da dobiju bonuse od Vlade Srbije", rekao je Đilas.
On je objasnio da "ako država treba da pomogne, neka pomogne onima sa platama od 20.000, ili onima koji nemaju posao, a ne da činovnici dobiju po 5.000, a siromašni penzioneri po 2.000 dinara".

Autor: Rodoljub Šabić

Nesposobnost za ostvarivanje elementarnih oblika društvene komunikacije, kad je u pitanju čovek, naziva se autizam, a objašnjava se medicinskih razlozima, organskim razvojnim defektima. A kako se, kad je u pitanju ustanova, to isto zove i čime se objašnjava? Iako se izvesno ne radi o medicinskim razlozima ipak me je nešto s tim u vezi, podsetio na nedavnu „gužvu" povodom famoznih „Preporuka za izveštavanje o medicini".

Dobro je što se ta priča okončala na pravi način. Dobro je što je i sam inicijator, Ministarstvo zdravlja

Provincija? Ne volim tu reč. Pre svega što se upotrebljava u pogrešnom kontekstu. Neko je podelio Srbiju na Beograd i njegove provincije, odnosno delove Srbije koje pripadaju Beogradu a ne Srbiji. Rim je imao svoje provincije, a Srbija ima prestonicu i unutrašnjost. Balaševiću zbog pesničke slobode mogu da oprostim Provincijalku, jer zamislite kakva bi pesma bila kada bi se zvala “Devojka iz unutrašnjosti“. Ne, ovde nije reč o pesničkim slobodama