Ukras moji sedih vlasi je lopovluk i šašavost.

Toliko sam zdrav da se plašim da sam užasno bolestan.

Volim da posmatram upaljen televizor sa zadnje strane.

Treća šljivovica je u stanju da konkretizuje aleju šljiva.

Užasno sam ostario, lažem ma kuda išao, istinu ne vidim čak ni kroz naočare.

Povlačim sve što sam

U tekstu napisanom za nedeljno izdanje Kurira sam upotrebio nespretnu paralelu u kojoj sam naša očekivanja od fudbalske reprezentacije uporedio sa preambicioznim očekivanjima od dece ometene u razvoju, koristeći vic koji sam par dana pre pisanja teksta čuo.  Brojna i burna reakcija ljudi koji su čitali tekst me je u početku zbunila, a kasnije i uverila da se radi o velikoj nepažnji i grešci s moje strane i da je moj pokušaj humora okvalifikovan kao diskriminacija prema deci sa takvim potrebama. Uvidevši svoj propust obrisao sam blog u kome sam preneo taj tekst.

Ni na kraj pameti mi nije bilo da je šala diskriminatorska niti sam imao niti imam nameru da bilo koga dovedem u diskriminišući položaj.

Najiskrenije se izvinjavam svima koji se osećaju pogođenim mojim tekstom, svakom detetu  ponaosob, roditeljima i javnosti. Izvinjavam se i uredništvima B92 i Kurira.

Posle nekoliko godina preduzetništvovanja, zatvorim moju jadnu agenciju u februaru prošle godine.

Pre neki dan, stigne mi rešenje za porez za isticanje firmarine za 2010. godinu. Pomislim: "Kakvi ludaci, nisu proknjižili!" Odem pre pet dana da im skrenem pažnju na propust. Oćeš vraga! Rad sa strankama od 8.00 do 13.00, a ja došla u 13.10. Vrata zaključana.

Psujem, hebem mater četvoroipočasovnom radnom vremenu državnih službenika (pauza od 10.00 do 10.30), ali šta ću - odem kući neobavljena posla i poremećenih živaca, sve usput psujući Dinkića i njegov MMF.

Isplaniram danas da odem opet, ranije. Uhvatim dete za ruku i pravac - Opština Novi Beograd, II sprat, soba 76.

Kuc, kuc, dobar dan.

Zauzvrat ni dobar dan ni pomoz' Bog ni Bog ti pomogao, nego se nastavlja razgovor o tome da je neko umro, pa kako je umro, pa mlad bio, pa jao strašno, pa tako i moj neki poznanik isto, i mlad bio, pa 'vako umro, pa 'nako umro, pa znaš ga, kako ga ne znaš, pa bio ovde onomad... ko da dete i ja nismo ni ušli u kancelariju.

 Занимљиво је када нема воље у владајућој коалицији. Воље за променом. О вољи за моћи не бих. Тј не бих о чудној измешаности појмова "моћ" и "фотеља". У сваком случају ако нема воље за променом то би отприлике требало да значи да постоји задовољство постојећим стањем. Али ОК, не бих о томе. Интересантнија ми је изјава министра Марковића

 

 Gledao sam utisak nedelje gdje je gostovao Ivica Dacic  prvi covjek srpskog MUP- ,podpredsednik vlade i naravno sef SPS. Imala je Olja  podosta motiva da pozove srpskog ministra posebno ako se uzme u obzir Borski skandal u svezi sa laznim uplatnicama SNS-a. No ono sto je, bar po meni,    ostavilo prilicno jak utisak bila su pitanja u vezi intervjua sa Ivicom Dacicem gdje je doticni izjavio kako mu je nekad vise svega preko glave. Osjecam se, rekao je Dacic, kao da sam  predsednik nekog kadrovskog odbora ,opisujuci sastanke vlastite partije. Uporno je Olja pokusala izvuci

Pre svega bih zeleo da se zahvalim svima koji me prate i citaju moje dogodovstine odavde, komentarisu i pomazu mi da se snadjem u meni nepoznatom svetu!

 

Sticajem veoma cudnih okolnosti, u moja prva tri dana ovde, u Penangu, isao sam na tri svadbe! Svadba kao svadba, skoro pa je ista kao i kod nas, osim nekih sitnica, ali

Prof. Čomski je jednom počeo svoje predavanje o izraelsko-palestinskom sukobu opaskom, da je tema prilično sigurna tema za davanje predikcija, to jest da se tokom godina i decenija jako malo iliti suštinski ništa ne menja.

Knjiga Amire Has "Piti more u Gazu, dani i noći u zemlji pod opsadom", napisana davne 1996. godine, mu daje za pravo - menja se forma, ali suština nimalo. [1]

Do sada sam više puta pominjao Amiru Has, novinarku Haareca (izraelski liberalni dnevnik), reporterku sa okupiranih teritorija. Ovim tekstom želim da bliže predstavim nju i njenu prvu (pomenutu) knjigu.

Jeste, toga ima svuda. I "u Evropi". I baš me briga. Ja ne živim tamo. Ja živim ovde.  

Dijalog dve dijabole

Vreme: danas oko 12 i 30

Mesto: Beograd, okolina Ade

Ovoga vikenda, u "prestonici Banatskih militara" Tomaševcu, održano je jubilarno Deseto svetsko prvenstvo u banatsklim šorama. Titulom svetskog prvaka oklitili su se Orlovi iz Orlovata, dok su domaće ekipe morale da se zadovolje drugim (Čoke) i četvrtim (Marijevo) mestom - izmedju njih udenule su se Bečkerečke kere.

Banatske šore

(Igra na koju bejzbol liči)

Kad su čuli Ameri za banatske šore

Rešili su odmah bejzbola da stvore

 

Izvor: Politika

Smederevo -- Holandski konzorcijum „Komiko overzis” izgradiće rafineriju u Smederevu u naredne tri godine, u koju će uložiti 250 miliona dolara.

kukusigameni je dobio šansu

 

 

 

Bio jednom jedan čovek koji je znao dve istine. Dve istine ali iste. I nikako nije mogao da se pomiri s tim da su te dve istine paralelno postojale u jednom svetu. Rešio je da traga za drugim svetom, ne bi li smestio

Snimak koji je obišao svet je ličio na klasično maltretiranje. Mlađi tamnoputi agresivac je provocirao starijeg, prilično stamenog gospodina u autobusu. Neko je imao pri sebi onaj moderni foto aparat što snima digitalni video pa smo svi mogli da osetimo bespomoćnost dekice. Nakon razmene uvredljivih reči od strane crnca u kariranoj košulji i belobradog deke u sa kačketom na glavi, mladi nasilnik je oterao Vijetnam Toma u prednji deo autobusa. U jednom kadru smo videli da stasiti deda ima majicvu "I m a motherfucker" što se vrlo slobodno prevodi kao "ja sam zajeban tip". Eh da mu je delikvent iz autobusa poverovao...

 

Nisu odustali od prvo pomoći, a sada regresa za godišnji odmor za zaposlene na budžetu. Sitnica, 20 miliona evra.

Nepotrebni pokrajinski administratori osnivaju banku u Hrvatskoj. Našim parama. Prvo "kupili" Metals banku, sad ovo. Hoće da investiraju kažu.

Grad Beograd će da se bavi poljoprivrednom proizvodnjom. Država gradi topionicu našim parama. Država kao dokazani i pokazani privrednik i političke partije i njihovi kadrovi kao dokazani menadžeri.

Subvencionisaćemo izgleda i brodogradnju. Za ime boga. Izgubili smo skoro 200.000 radnih mesta u poslednje dve godine. Prekinite da arčite pare. Molim vas.

U Komižu sam otišao uz pomoć Petra Lukovića. On je naime znao broj telefona Zorana Franičevića koji se, pošto su ga iz političkih razloga oterali iz Poleta, oženio komiškom devojkom i nastanio kod njenih na Visu. Tako da mi je Pera dao Zoranov broj; Zoran mi je dao telefon ambulante i deset dana kasnije ja sam se sa jednom torbom prtljaga i sa nekoliko baba u crnini iskrcavao iz trajekta na relaciji Split – Vis, na mol bez igde ikoga. Žene u crnom u sekundi su netragom nestale zajedno sa svojim svežnjevima. Bila je poslednja nedelja maja, sunčan dan. Na obližnjem kamenom zidu

Tomislav Gotovac (alias Antonio G. Lauer) nije bio sa ovog sveta. On je u Umetnost i u Život naprosto došetao iz nekog filma, interžanrovskog, godarovski haotičnog... Odrastavši i duhovno i intelektualno se formirajući na filmu, stripu, džezu i teatru čitavo svoje postojanje posvetio je umetnosti ― baš kao što je i sada, strukturalistički promišljeno, podjednako filmski, odšetao natrag. Uostalom, čitavog života sve fenomene sveta koji ga je okruživao, posebno fenomene umetnosti, Gotovac je lakonski objašnjavao rečenicom: Sve je to Movie...

Za  Toma Gotovca u filmu najbitnija je bila atmosfera, u umetnosti ― istina. U centru pažnje arta kog je stvarao nalazio se sam umetnik, odnosno njegova potreba da se žive vlastiti snovi, potreba da se ideali učine dostupnim i mogućim: Nisam pravio razliku između života i filma...