Pozivamo sve članove, kako komentatore tako i autore, da na ovom blogu daju svoje predloge za nove blogere, iz redova korisnika koji imaju status komentatora.

Ovaj blog će biti zatvoren u 20,00 sati. Do tada možete glasati, imate jos dvadesetak minuta. Nakon toga biće postavljeno obaveštenje.

Izaći ili ne?

Šta da se radi?

Nemogućnost da mnogobrojni političari, politički analitičari, raznorazni komentatori, kao ni vodeće agencije za istraživanje političkih rejtinga predvide izlaznost u prvom krugu predsedničkih izbora, ocenjena kao „iznenađujuće visoka", zbunila je mnoge i predstavlja ključno iznenađenje

Predlog: Pre nego što počnete a čitate ovaj blog, idite na kraj teksta, pustite pesmu pa počnite da čitate 

Vidim, što reče Kusovac, da se svako latio pera pa u papir zbori glede predstojećih nam izbora. Nemojte, dragi blogeri da se ljutite što ću ovo reći, ali smučilo mi se vaše agitovanje na ovu ili onu stranu. Ali, što reče Novak, sve Vas i dalje volim!:))))))))

Lično mislim da je prepiska na liniji DS-LDP uzaludno trošenje vremena i para. Objašnjavati jednima ili drugima šta je demokratija, kako se živelo tokom Slobino/Šešeljeve ere je ništa

Znam na svojoj koži šta su devedesete i šta znači povratak radikala na vlast. Ja sam se devedesetih borio protiv totalitatarnog režima, za novo društvo, a ne za lični interes, koji se danas brani po cenu da Srbija ponovo krene u strmoglavu propast. Da sam se borio za sopstvenu korist, posle 5. oktobra 2000, sigurno bih bio na mestu predsednika bar nekog upravnog odbora.

Zbog toga što sam se, na kreativan i nenasilan način, borio protiv Miloševića i njegovog partnera/piona Šešelja, bio sam hapšen, maltretiran, praćen, proganjan i gonjen montiranim sudskim procesima od 1996. do 2003. godine, od svoje 22. godine života.

Dok je Milošević bio faktor mira i stabilnosti na Balkanu za ceo svet i dok su opozicione partije u Srbiji raspolagale sa samo dva megafona, izašao sam tiraninu na crtu i sa grupom Magnet omogućio model masovne nenasilne i kreativne borbe protiv Miloševića. Najpre za protest 1996/97 kojim je Milošević doživeo svoj prvi poraz, ali i za način po kojem je potom nastavio da deluje Otpor, iz čega je akumulirana energija za petooktobarsko obaranje Miloševićevog i Šešeljevog režima.

PRILOG 1:

Znaš da živiš u XXI veku kada:

1. Slučajno uneseš password u tastaturu mikrotalasne
2. Nisi igrao pasijans sa pravim kartama vec godinama
3. Imaš listu od 15 telefonskih brojeva kako bi dobio 3 člana svoje porodice
4. Šaljes e-mail osobi koja sedi za stolom do tebe.
5. Tvoj razlog zašto nisi u kontaktu sa familijom i prijateljima je taj što oni nemaju e-mail!
6. Prijavljen si na nekoliko newslettera koji ti non-stop stižu i nerviraju te. Stizaće i dalje jer te mrzi da otvoriš e-mail i odjaviš

"Ajde ti, debela picko... Ajde ti i ja jedan na jedan. Dodji ako imas muda..."

Po pogledima kolega sam ukapirao da sam ja debela picka. A glas bi mogao da pripada samo jednoj osobi - Big E. E jebi ga. Niko od izbacivaca mu ne prilazi kao da ima mitraljez u rukama. Big E definitivno nije zajebancija. Necu valjda da se bijem jedan na jedan.

Kasnim sa kirijom, prazan frizider, nagomilane opomene pred iskljucenje struje, iskljucen telefon, kablovska, imamo

Negde od protekle srede pa do danas, imao sam zadovoljstvo da aktivno učestvujem u blogovima po dve teme koje su, u ovo vreme odluke, nosile drugačiju, naizgled prizemnu atmosferu. Osećam potrebu i želju da vas sve obavestim o rezultatima.

Podrška deci i izvidjačima Velike Hoče

Nakon mog poziva na akciju (videti blog Uča iz Velike Hoče), jedan broj blogera priključio se sa željom da podrži izvidjače i drugu decu Velike Hoče. Do sada, ukupno nas ima 10. Ni mnogo ni malo.

Piše: Boban Stojanović  

Ne znam kako je vama, ali meni je baš frka zbog ovog pripajanja Srbije Rusiji.

Ne znam da li ste primetili, ali čak 85% Srbije je pod okupacijom Rusije.

Našu je Srbiju kupio Gasprom.

I niko ne reaguje.

Ja moram - kada neko trpi nepravdu ja ne zatvaram oči.

Pada mi nekoliko ideja na pamet.

Da odem da se urgentno krstim, idem svaki dan po šest puta u neku SPC poslovnicu i postanem extra pravoslavan.

Ili, da istetoviram Кремль. Na desnoj podlaktici, iznutra, pa da se vidi kada dižem tri prsta.

Ili da odem sa zadnje strane ruske ambasade i ljubim Rusiju u задний ...

Ku, ku, majko, najgore od svega, kada sve prodamo i kada se potpuno podamo Rusiji, moraćemo da dajemo i svoje задний za parče suvog ’leba...

Eto nam Rusija...

Da se odmah razumemo, mislim da na demokratskim izborima uvek treba glasati. Da se razumemo, mislim i da radikale treba po svaku cenu sprečiti da uzmu mesto predsednika. Već skoro dvadeset godina stojim uporno uz one snage koje se suprotstavljaju svemu što radikali predstavljaju.
Da se razumemo do kraja: u drugom krugu izbora glasaću za Borisa Tadića.

I to stvarno poslednji put.

Zato za mene ovo neće biti drugi već poslednji krug izbora.

Moj glas u poslednjem krugu nije glas iz straha. On je poslednje upozorenje predsedniku

Hteo sam da danas napišem blog o američkom bendu Spoon. Obožavam ga, ali ipak ne mogu.Treba ga lepo napisati, treba srediti rečenice, treba ga preslušati. Izdali su sredinom jula album koji se zove "Ga, ga, ga, ga, ga, ga"... Mnogo je dobar , posebno "You've got yr. Cherry bombs", Ili "Underdog" ili "Rhytm and Soul"...Preslušajte ga! Ne mogu da pišem o tome jer nemam ni koncentraciju,

 Zagreb, 29. januar 2008. godine 

Najpre priča iz zivota kao most ka poenti.

 Moj prvi zubar bio je neobicno surov covek. Operisao je bez anestezije jer je tako „brze islo“. U nekom trenutku vadio mi je zub i to je trajalo eonima uz moje vristanje i zapomaganje. Kroz prozor sam u cekaonici gledao majku koja je sve to prezivljavala valjda jos jace od mene.  

No, trenutak kako mi je izvadio zub, istrgao sam se iz stolice i nazalost nasao tacno pred ogledalom. Bledog lica i uplakanih, crvenih ociju gledao sam svoj odraz dok mi je krv jos uvek izlazila na usta.

Gost na ovom blogu je Ljiljana Lakić Švrakić koja je sa pokojnim Milenkom Zablaćanskim saradjivala, prevodeći mu tekstove sa nemačkog i engleskog.  

U svom rečniku neshvaćenih reči, Kundera, pored ostalog, razmišlja o značenju pojmova „teško" i „lako". Kao što je lepota u očima onog koji gleda, tako je i lakoća relativna i neshvaćena. Apsolutne lepote, kao i apsolutne težine, nema.

Čudno se zbilo da se u istom danu, u razmaku od samo

pazi : to može samo neko ko gleda u oči
a ti odluči : šta donosi

___________________________________________________________
 

Birajte madam

 

E

,  

lepa si!

Znam, znam, ali slušaj :
Nisam siguran da je to tvoja priča.

Ja

Mogu da ti ponudim trenutke sebe Celog
I ako stignem da se zaustavim i promislim da osetim : možda se Takav
Nikom nisam.
Ako je to manje od Koračanja, nije
Bogznašta.

Pomozite da se ova kuja spasi. Ženka rase epanjel breton, pojavila se niotkuda pre nekoliko meseci, sigurno je neko izbacio na ulicu, vidi se da je vaspitana, ima navike kućnog psa, izuzetno poslušna i mirna, stara 3-5 godina, bele boje sa crnim pegama. Sterilisana.

Gospodja koja brine o njoj neće to još dugo moći da radi jer je drži ispred svoga stana, u hodniku zgrade, pitanje je dana kada će je neko prijaviti. Pošto ima svog psa ne može da je uzme. Ako postane gradski pas, lutalica, sigurno neće preživeti - kuja nema iskustvo psa sa ulice, psi koji žive kod Hrama će je oterati.

Lepotica je neodoljiva, maza neviđena, pomozite da joj nadjemo dom!

Milica i Bojana (Milica: 064/253-7115)