Rat za Nair ili dopuna Gvozdene knjige III/2

Osećam se malo blesavo - kačim ovo, a niko se ne oglašava?

Za one koji su očekivali nastavak, izvinjavam se što su čekali do danas, bila sam malo u gužvi: 

Centralni hol kompleksa Bororovoh palata u Zaparu bio je izuzetno predimezionirana građevina. Imao je veličinu dva fudbalska igrališta i troduplo veću visinu, što je zapravo smanjivalo utisak prostranosti.

Oko četri stotine Elfa zbunjeno su se tiskali na njegovom podu, u podnožiju veličanstvenih kristalnih stepenica. Niko od njih nije ni slutio zašto su bili pozvani i pod oružanom stražom sprovedeni ovamo, jer su sladbenici Araksa iz predustrožnosti bili organizovani na gotovo gerilski način. Svako od njih je poznavao samo svoga mentora, petoricu do semoricu elfa iz svoje ćelije i starešinu od koga je primao naređenja i kome je predavao informacije. Molili su se u tim malim grupama i nisu uopšte imali predstavu o veličini i brojnosti reda.

Čak su i za vreme svoga navećeg praznika, Araksove dugodnevnice, izbegavali veća okupljanja. U javnosti su ih predstavljali „Mudraci zlatne zore" koji su, zapravo, bili grupa od dvanaest visokih sveštenika predvođena Hafildom Korom, koga su ostali podanici Evelonskog carstva zvali „Glasnikom Araksa".

Iskreno rečeno, on je bio veoma sitničava i dosadna osoba koja je neprekidno bombardovala medije svojim kritikama povreda elfske tracije. Njemu je sve smetalo, od novih modnih trendova i oblika krila kod usavršenih borbenih letilica, do savremenih kućnih aparata. Prost narod nije ga voleo ali, njegovo stalno zanovetanje stvaralo je kod masa varljiv utisak da su grešni, a to je u stvari, bila njegova najveća moć. Psiholozi carstva stalno su opominjali administrativni aparat imperije da njegovo zvocanje stvara bezrazožnu teskobu i podsvesno nezadovoljstvo kod narodnih masa ali, te prijave redovno su bivale odbacivane kao preterane, jer su, u praksi, dolazile u ruke sledbenicima njegovog kulta. Doduše, i oni sami su se šalili na njegov račun, govoreći da bi najviši Araksov mudrac bio zadovoljan isklučivo ako bi živeli u pećinama i palili vatru kresivom, na tradicionalan način.

Okuplanje u velikom holu ipak nije prošlo bez krvi i grubosti. Trojica mladih oficira garde naslutili su o čemu se radi i pružili su otpor. Ubili su sedam vojnika pre nego što su i sami pali. Nadzornik održavanja vrtova pokušao je da pobegne preko zida ograde koristeći sve prednosti subjektivnog vremena, ali nije bio brži od vizuel-automatika, novog oružja koje je reakciju strelca smanjila na samo delić sekunde. Even Kor, čuvar carskog pečata, izvršio je samubistvo kada je video da dolaze po njega, a njegov, pa reći ćemo odani „prjatelj" poginuo je nasrnuvši mačem na do zuba naoružane gardiste. Tih šest žrtava bile su, otprilike, sve, ali su ostavile gorak ukus u ustima odabranih gardista koji su imperatorovo naređenje sprovodili.

Na uglačanom mermeru hola masa službenika i dvorjana čekala je već više od sat vremena pitajući se šta je to novo njihov vladar smislio. Pretpostavke su se kretale u veoma širokj lepezi od provere fizičke spremnosti zbog ratnih operacija, do neke nenadane proslave jer se šaputalo kako će najmoćnili elf uzeti novu izabranicu čiji identitet je, za sada, skrivao. Nervoza se polako uvlačila u okupljene, a brojno prisustvo naoružanih gardista podgrevalo je najcrnje slutnje.

Tačno sat i po od početka okupljanja na ogradi platoa, iznad glava Araksovaca, uz zvuke dramatične vojne muzike, pojavi se car u pratnji svoje dece.

- Neka živi moćna dinastija Zirinih potomaka! - zaori se tradicionalni pozdrav Gatorima iz stotine grla.
Imperator dođe do ograde i podiže ruku da se utišaju pa reče:

- Pozdravljam vas moji prijatelji i „najodaniji" podanici. Vama je pripala posebna čast da vam se u ovoj prilici lično obratim, jer, ko mi je bliži od ljudi koje srećem svaki dan? - tu lukavi Geltazar domišljato napravi dugu dramsku pauzu.

Okupljeni su se toliko umirili da se čulo kapanje kondezovane vode sa lišća ukrasnih puzavica koje su sa spoljne strane obrasle zgradu glavnog hola.

- Koristim ovu priliku da vam javno čestitam predstojeći praznik dugodnevnice i da vas pozovem na veliku gozbu povodom toga. Odlučio sam da od sad proglasim pet neradnih dana za vreme kojih će se održati veliki festival svetlosti Araksa u celom gradu. Hrana i piće biće slobodno deljeni na trgovima, a za osmišljavanje programa i ceremonija moraćete sami da se pobrinete, pošto sam ja, kao elf izvan tog drevnog reda prilično neuk u tim stvarima! - saopšti im imperator raširivši ruke u svečanom gestu.

Da su tone ledene vode bile prosute na glave pripadnika ovog nezvanično tajnog kulta to ne bi izavalo toliki šok i nelagodnost kao ovaj kratak i ljubazan gospodarev govor. Žamor je ispunio veliki hol, a onda se iz opšte buke izdvoji jedan snažan glas. On je pripadao Gonu Relu, glavnom savetniku i bivšem starešini sekretara i glavnog carevog obaveštajca Nazza. Zbog njegovih godina i pozicije sve druge larmadžije se utišaše kako bi se čuo:

- Vi ste u velikoj zabludi moj gospodaru. Ovde nema puno elfa koji pripadaju tom prastarom mističnom kultu. Evo, uznite mene, na primer. Moju nepristrasnost u verskim pitanjima može da potvrdi vaš cenjeni sekretar i pomoćnik! -

Nazz na to ne reče ništa nego se samo skrušeno zagleda u šaru na crvenkastosmeđem mermeru ispod svojih nogu.

- U zabludi je bio moj otac Loren kada ti je verovao i čudio se kako informacije iz njegovog kabineta cure u svetilište Zlatne zore. - tvrdo mu odgovori najmoćniji elf.

Sada je nastala još veća pometnja među okupljenima. Neki čak pokušaše da napuste hol, ali ih na mestu zaustaviše zlokobne puške gardista koje su na prvi znak nemira promenile položaj.

- Smirite se prijatelji! - viknu car - niko neće biti kažnjen niti ispitivan zbog pripadnosti kultu obožavalaca svetlosti Araksa. On je legalna institucila moje imperije i lična sloboda svakog je da li će da mu pristupi ili ne.

U ogromnoj dvorani ponovo nastade muk. I ako su se osećali vrlo neprijatno, Araksovci se umiriše, čuđenje zameni strah. Međutim, nisu svi tako pomirljivo reagovali na novonastalu situaciju.

- Ma znao sam ja da će biti ozbiljnih nevolja čim sam saznao da je ono đubre Drun bio primljen juče kod cara! Neka su prokleti i on i svi njegovi obožavaoci pripoja ženskih nogu! - vikao je Gon.

- Mislim da su to suviše krupne reči za jedan prijateljski razgovor. To što si pripadnik glavne ćelije Araksovaca ne daje ti pravo da vređaš moje prijatelje i raspiruješ poznatu netrpeljivost između vaše dve filozofsko-religiozne škole. Sem toga takav rečnik grubo izlazi iz okvira dozvoljenog ponašanja u carevom prisustvu. - opomenu ga imperator.

- Ti li ćeš meni da pretiš, balavće sa krunom! Trebalo je odmah po rođenju da te ugušim jastukom! - uzvrati fanatični Araksovac, pa koristeći svoju super brzinu naglo podiže ruku sa vizuel-automatikom koji je krio ispod plašta i otvori vatru na carsku poroidicu. To je bio samoubilački potez očajnika, veoma nesvojstven sladbenicima Araksa koji su se obićno baškarili na udobnim i dobro plačenim položajima u carstvu, ali, izgleda da su ovog starca izdali nervi.

Princ Kotal, koji je takođe bio u subjektivnom vremenu, primetio je mutni bljesak metala ispod plašta skočio je i uspeo da obori oca i sestru u zaklon debele malahitne ogrde. Gotovo da je i sam zaštitnički zalegao preko njih kad pogodak tog nasavremenijeg evelonskog ličnog oružja okrznu ivicu zaklona i izranjavi ga komadima oštrog poludragog kamena.

Odgovor je takođe bio munjevit i telo Gona se raspade od bar tri pogotka istim oružjem, dok mu glava odlete među uplašene pripadnike kulta. Oni su se, u panici, razmakli i polegali na mermer trudeći se da budu što manje izloženi predstojećoj razmeni vatre.

Mnogo vriske i kometara tipa: - Počelo je, sve će nas pobiti! - prolamalo se najvećom dvoranom Bororovog dvorca.

Međutim, do očekivane kiše metaka nije došlo. Na terasi su se gardisti trudili da doouom zbrinu povređene i pronađu ruku jedne od četiri trigerke koje su uvek pratile imperatora. Jadnica je stajala malo ulevo iza cara pa je primila deo razornog hica koji je zakačio ogradu.

Za to vreme, nekoliko doktora praćenih bolničarima sjurilo se niz kristalne stepenice kako bi pomogli ranjenim Araksovcima ali, nisu imali šta da rade jer niko sem atentatora nije ni bio povređen, što je samo govorilo o vrednosti pravilne upotrebe vizuel-automatika.

Uplašeni priradnici kulta podigoše se na noge, dok je malopređašnju kuknjavu zamenio veoma tih žamor. Svi pogledi su bili uprti u oštećenu malahitnu ogradu ka mestu na kome je samo desetak sekundi ranije stajao imperator Evelona.

Posle male pauze, Geltazar se pojavi brišući sa lica i ogoljenog ramena sive ostatke sasušenog dooua što izazva oduševljeno klicanje onih koji bi, po svoj logici stvari, trebalo da saosećaju sa pokojnim Gonom. Skandiranje „Gator! Gator!" potrajalo je zamorno dugo. Onda ga Geltazar prekide rečima:

- Dragi prijatelji, izvinjavam se zbog ovog incideta koji je pokvario ovu današnju svečanost, ali vi bi zaista mogli da priupitate mudrace Zlatne zore kakve su instrukcije dali Nazzovom pokojnom učitelju? Kao što sam rekao, vaša religiska uverenja vaša su privatna stvar međutim, pokušaj napada na moju plemenitu porodicu nije. Molim vas da se ne osećate odgovorni za Gonovu glupost koja ga je stajala glave. Sada je došlo vreme da pređemo u glavnu trpezariju gde je večera već poslužena i samo vas čeka da sednete za stolove. Pošto u vašem kultu nema žena, bio sam slobodam da pozovem dovoljan broj servirki i zabavljačica koje će vam praviti društvo na ovoj gozbi. Sada vam još jednom čestitam vaš najveći praznik i nadam se da ćete se dobro zabaviti u mome domu! Želim ovim činom da pokažem kako su za mene svi moji podanici jednaki bez obzira na religiska uverenja. Samo carstvo u kome se svi elfi zajedno sklapaju kao prsti u pesnici može da bude dovoljno moćno u iskušenjima pred koje nas stavlja ovaj kosmički sukob. Zato živeo početak Araksove dugodnevnice! -
Okupljeni Araksovci poslušno, u koloni, krenuše prema trpezariji bez i jednog pokušaja bežanja ili traženja izgovora za odbijanje carevog gostoprimstva. Kada je i podslednji nestao sa vidika imperator se okrenu Drunu i Nazzu pa zabrinuto reče:
- Ovo nije ispalo baš onako kao što sam se nadao. Umesto da im na fini način saopštim kako sam upoznat sa verskim uverenjima svakog od mojih dvorijana, napravio sam bezrazložno krvoproliće u kome je, do sada, stradalo sedam Araksovaca. To je skoro kao da sam im javno objavio rat. Možda bi sada zaista trebalo da pohapsimo mudrace Zlatne zore i privremeno zabranimo kult, bar dok se ovaj rat oko Ledenog mosta ne završi? -
- Nikako, gospodaru! To bi navelo oficire flote koji pripadaju kultu da sabotiraju zašitu kolonija, a možda čak i da se otvoreno pobune. To nam nikako nije potrebno, kao ni ova vaša besmislena gozba. Nije mi jasno šta ste mislili kada ste je pripremili? - prekoravao ga je njegov napoverljiviji elf.
- A, šta si ti mislio kada nisi pretresao nekoga tako opasnog kao što je to bivši zapovednik tajne službe, truli alin mozgu? Umalo da svi izginemo zbog toga! - uzvrati Geltazar iznervirano.
- Pa, nisam mogao... To bi bilo kao da vas pretresam. On je bio moj mentor i dugogodišnji prijatelj... - slabašnim glasom odgovori nesrećni Nazz.
- E, zato ćeš da me podsetiš da tvoju sledeću platu dam onoj povređenoj jadnici, kao nagradu za bol pretrpljen u mojoj službi. A ti ćeš se naredne nedelje hraniti na moj račun, ovde, na dvoru. Porodicu i onako nemaš! A i da je imaš, ne bi te videli dok ne smisliš šta ćemo sada da uradimo sa obožavateljima svetlosti Araksa - bio je i dalje ljutit imperator.
- Čestiti care, ja imam ideju šta da preduzmemo posle najnovijih događaja! Možda i ona omane kao i vaša ali, sve je bolje od sedenja skrštenih ruku dok se naši unutrašnji neprijatelji pregupisavaju i kuju nove planove protiv dinastije - umeša se veliki majstor reda Leliksa dok je u krvavim rukama držao Gonovu glavu.
- Pa govori onda, ja se još moram pojaviti na onoj prokletoj gozbi koju sam sam organizovao! - nestrpljivo će Gator.
- U posledenje vreme, zbog složenosti situacije u imperiji, počeli smo da se koristimo metodama naših protivnika. Infiltrirali smo naše pristalice na dvor, pa čak i u njihove redove. Tako uspevamo da ih nadgledamo jer ne želimo da nas ponovo iznenade kao poslednji put, znate onomad, ono pre dvesta godina... -
- Hajde, pređi već jednom na stvar! - požurivao ga je car.
- Vidite, Zed, lični učitelj Per-Ringa vašeg sina, princa Kotala, neverovatno liči na pokojnog Gona. Zapravo deluje kao nešto mlađa verzija njega. - polako je izlagao vrhovni sveštenik reda poštovaoca erotske snage Lelil.
- Kako mlađi? Pa mi se tokom života uopšte ne menjamo - začudi se imperator.
- I pored sve ga što su nam bivši vlasnici Evelona* velikodušno poklonili mi se ipak po malo menjamo tokom vekova. Da li je Fjuud pogrešio negde u svome radu na našem usavršavanju ili je priroda stvarno nepobediva to sada niko ne zna. Tek, oni elfi koji su stariji od dve hiljade godina, gube zanimanje za seks i poćinju da se malo drugačije kreću od mlađih. Zanimljivo da je kod žena to mnogo manje izraženo ... - poče glavni Leliks da drži pravo predavanje, ali ga Geltazar oštrim pokretom ruke prekinu i žurno upita:
- I? Kako nam to pomaže? Koliko ja znam, matori stuh nije imalo potomstvo, pa ne može da izigrava njegovog sina! -
- Tu sličnost sam već odavno primetio, pa sam Zeda naterao da vežba imitiranje njegovog hoda i govora nadajući se da će doći dan kada će nam to biti od koristi. Uz dobru šminku i nešto prave odeće on sada može da se našim čovekom koji je već ubačen, a zadužen je za tu ćeliju, pojavi u samom glavnom svetilištu Araksa i lično Hafidu Koru donese loše vesti iz vaših palata. Onda će vođa i glasnogovornik Zlatne zore sigurno reći svašta na vaš račun pa ga na osnovu toga možemo uhapsiti zbog kovanja zavere i podrivanja stabilnosti imperije! - izloži Leliks svoj jednostavni plan.
- To bi verovatno moglo i da uspe. Mudraci se sigurno neće ozbiljno buniti protiv moje nove izabranice ako budem držao u rukama njihovog vođu. I oni su svesni činjenice da elfi u samici, zbog depresije, mogu lako da počine samubistvo, i da će javnost to glatko progutati. Tako ćemo ih imati u šaci bar neko vreme. - prihvati sa puno nade tu ideju najmoćniji elf u svemiru.
- Neću da pustim moga učitelja i prijatelja samog u tu košnicu. Idem i ja sa njim neka i mene našminkaju reći ćemo da sam novozavrbovani član! - povika krunski princ.
- Nemoj sada ti da nam stvaraš dodatne probleme. To je opasan posao, a ti si jedini muški nasledenik smaragdnog trona. Sem toga, tvoje lice je isuviše poznato. Ugrozićeš celu operaciju zbog svog avanturizma! - podviknu mu otac.
- Mladić je danas dokazao koliko vredi spasavši vas i princezu Helu, gospodaru. Ja iskreno ne bih sumnjala u njegove odluke! - javi se Renn koja je sve vreme, još od početka ovoh događaja, bila samo nemi posmatrač iz ćoška.
Imperator iskosa pogleda u svoju simpatiju. Da je neka druga elfkinja bila u pitanju, posumnjao bi kako ona pokušava da se reši krunskog princa i otvori svojoj budućoj deci prolaz do smaragdnog trona. Ali, to niti je bio elfski običaj, niti bi neka tako čestita i otvorena osoba kao njegova drugarica iz detinjstva to pokušala. Zato on samo pokuša da je razuveri:
- Ma, ne znaš ti njega. On je elf koji se nabolje snađe kada se pojavi prava opasnost ali, isti taj Kotal u stanju je da stvori nevolju i kada je nigde na vidiku nema. To je, moraš priznati, zaista redak talenat. -
- Po mojim informacijama momak je pouzdan i dobar. Čista je srca i snažne ruke, a što se njegovog izgleda tiče, to prepusti mojim šminkerkama. Maskiraće ga tako da ga ni ti nećeš poznati. - Veliki majstor Leliksa ponovo se umešao želeći da podrži princa.
- Ma, radite šta hoćete. Ne mogu da protivurečim svima. - Car Evelona podiže ruke, veoma nezadovoljan mišljenjem svojih najbližih.
Ali, to nije bila poslednja neprijatnost koju su mu saopštili:
- Gospodaru, ja bih se vratila u svoju koloniju dok vi ne sredite vaše verske nesuglasice na Evelonu. Brinem se za svoj narod koji je na udaru trokrakih brodova - bojažljivo zatraži izaslanica slobodnih lovaca.
- A, ne! Tebe više ne puštam od sebe. Lepo ćeš sada na ovoj gozbi da sediš pored mene. A sutra ćemo se zajedno uputiti prema Ledenom mostu. Vreme je da car lično zaštiti svoje verne podanike u rasejanju - Imperator Evelona ponovo preuze glavnu reč.
- Ne znam koliko je pametno da na takav način Araksovcima pokažete ko će verovatno biti nova carica. To bi moglo da stvori dodatnu napetost - usudi se da se javi njegov do juče najpoverljiviji čovek.
- Vidim šta si ti postigo sa tvojim izbegavanjem napetosti. Skoro trećina mojih dvorijana su Araksovci, pa ja nisam mogao da povučem ni jedan potez, a da to mudraci Zlatne zore prvi ne saznaju. Zato, još uvek aktivni šefu moje obaveštane službe, prestani da mi deliš savete inače ćeš ostati bez još jedne plate... - progunđa Geltazar pa postavivši ruku u položaj kojim plemstvo u svečanim prilikama vodi svoje izabranice uhvati Renn i krenu niz kristalne stepenice ka bogato ukrašenoj trpezariji palate odakle se već čula buka razuzdane elfske zabave.
Iste večeri, drvadesetak kilometara dalje, u najvećem od tri svetilišta Araksa, koje se nalazilo na malom ostrvu bogatom vegetacijom, mršavi bradonja Hafild Kor primio je trojicu izaslanika svojih elfa koji su ga obaveštavali o prilikama na Geltazarovom dvoru. Taj hram nije bio svetao sa mnogo kolonada visokih stubova, kako bi se to očekivako od sledbenika boga evelonskog sunca, već jedna teška i mračna građevina od skoro potpuno crnog kamena. Da na podu nije bilo ogromnog zlatnog dvanaestograma, simbola plave zvezde Araksa, slučajni posetilac bi pomislio kako se nalazi u nekom kraljevskom mauzoleju sličnom onome na severnoj steni između Ledenog i Olujnog mora, gde su bili sahranjeni svi Gatori čije su ostatke posle njihove smrti verni podanici uspeli da pokupe.
Kotal se zaista osećao neprijatno u polutami toga strogog mesta osvetljenog samo sa nekoliko mesinganih mengela iz kojih su se izvijali bledoplavi plamenovi.
- Zdravo da si, Gone, brate moj po Araksu i mržnji prema nasledenicima Borora prokletog! Kakve vesti mi nosiš o postupcima našeg nesposobnog cara? Je l' se još prestrašeniji zabio u svoju kitnjastu jazbinu dok trokraki brodovi kasape one elfe koji su bili tolikg glupi da napuste zastitničko svetlo velikog Araksa? - nasupi Kor začuđujuće samopouzdano i arogantno.
- Neka je hvaljena mudrost Zlatne zore, naš prvosvešteniče, ali plašim se da vesti koje ti nosim nisu baš tako dobre... - reče Zed imitirajući glas i manir pokojnog Gona.
- Pa reci mi ih onda, jer se rana lakše podnosi ako na vreme priviješ doou na nju! - nastavi Hafild sa svojim arhajčnim, teatralno poslovičnim nastupom koji je, valjda trebalo bog zna kako mudro da zvuči.
- Izgleda da su se prokleti poštovaoci ženskog međunožja umešali u prilike na dvoru. Dostavili su imperatoru tačne spiskove svih nas i on je sada zatvorio našu braću u trpezarijiu, pod izgovorom da ih poziva na gozbu. Ja i Vel smo se uz pomoć ovog starešine straže, koji je dosada bio samo naš simpatizer, izvukli iz palata. Međutim, nisu svi bili te sreče. Mislim da je desetak naših najodanijih ljudi poginulo u pokušaju bekstva. Među njima su čak i čuvar carskog pečata i njegov mladi ... ovaj, prijatelj - tiho ali ubrzano ispriča mu maskirani učitelj borilačkih veština, glumeći potpuno način izražavanja nastradalog atentatora.
Bradati mršavko na sredini simbola Araksa podiže ruke ka nebu i povika:
- Čuješ li, o Arakse, šta se pod tvojom blagorodnom svetlošću dešava! Nedostojni ubijaju verne uz blagoslov carske krune! Još od proklete kučke i bludnice Teride nije počinjena tolika nepravda na Evelonu! Zato, prospi svoju plavu vatru i zagorčaj život nevernicima spalivši svu žetvu bobora. Neka elfi pate, a životinje im skapavaju od gladi kada poštuju tako arogatno nevernog cara. Pomozi svojim poštovaocima da pripreme narod za konačni obračun posle pet hiljada godina tiranije nevernika! -
- Mislim da malo preterujete, vaša svetosti. Car je zapravo samo hteo da nas opomene kako smo mu svi poznati, ali su pojedini nesmotreni paničari u našim redovima izavali gužvu i krvoproliće. Što nikako nije dobro za budućnost reda. Za sada nismo stavleni van zakona i jaka smo religiozno-politička grupacija sa kojom svi moraju da računaju na Tir-Nan-Ogu. Sam inprator je povodom praznika dugodnevnice proglasio petodnevni praznik koji će se odsada poštovati svuda na Evelonu, što samo pokazuje koliko se boji od nas. Ja bih predložio da sa jedne iznesemo imperatoru svoje zahteve i potražimo dodatne ustupke, a sa druge strane da vas i ostalo rukovotstvo odmah prebacimo u ilegalu, za slučaj da Geltazar uzvrati silom. To bi, po mom mišljenju, bio najzreliji politički potez u ovom trenutku. Sada, kada se pokazalo koliko nas ima u visokim komandnim strukturama carstva, čak će i naši najveći neprijatelji morati da nas poštuju. To je korist koju su nam naši priglupi neprijaelji nesmotreno dali - usmeravao je Zed mudrace koje hteo da optuži za zaveru protiv krune baš na stranu koja mu je najviše odgovarala.
- Neka je blagoslovljena plava vatra koja nam je dala mudrost da te primimo u svoje redove, Brate Gone. Tvoje iskustvo u obaveštajnim poslovima sada nam je od neprocenjivog značaja, blagoslovljen bio Araksom! - hvalio ga je Kor, ponovo podižući ruke ka ovalnoj kamenoj tavanici svetilišta.
- I ove budale sebe nazivaju mudracima? Naivni su kao deca. Lako ću ih odesti u zasedu gde ćemo ih sve bez krvi pohvatati. Hajde da ih sada još više iznerviram. - opušteno je razmišljao lažni Nazzov savetnik jedva suzdržavajući osmeh zadovoljstva na licu.
- Na žalost to nije sve, vaša svetosti. Lakomisleni car sprema se da usred ovog krvavog rata uzme novu izabranicu. Verovatno je zato pojačao pritisak na nas, kako bi obuzdao vaša zlatna usta - dodade on sa uživanjem.
- To znači da će biti još Gatora. To prokleto seme klija gde god da ga baciš. Ni malo dobra vest, ali, zašto imperator pokušava da stiša moj glas razuma? Da nije mene, elfi ne bi imali nikakvu tradiciju i pored ovako duge i bogate istorije. Jednostavno bi podlegli svim novotarijana i zaboravili zlatne pradedovske obrasce ponašanja. Neki put tradicija zahteva da sami radimo protiv svojih interesa ali, to je žrtva koju moramo podneti jer je ona sve što imamo. Eto, umesto da mi zahvali što nisam podržao Harla Kotera od Valuzije koji traži da vlast preuzme senat naučnika, on pojačava pritisak na mene uznemiravajući verne bez ikakvog razloga. Ili razlog ipak postoji? Šta ne valja sa novom caricom Evelona? - gunđao je vrhovni sveštenik reda obožavalaca svetlosti Araksa.
- Pa... ona je, kako da kažem... - Zed se namerno trudio da izgleda kao da se plaši da u prisustvu „mudraca" izgovori šta je Renn, - ona je jedna od preživelih ziranskog plemstva -
- Kakva blasfemija! Pljunuo je na grob svoje pretkinje i osnivačice nesrećnog carstva kojim vlada. Verovatno se i sam Boror sada prevrće u svom grobu. I ako je za svoga života zabranio naš red, čak ni on nije zaslužio takvu kaznu da na njegov smaragdni tron sedne potomkinja Zirinih ubica. Postoji li veća uvreda moštima najvaćeg heroja Evelona? Ovo zahteva hitnu kampanju protiv nje, bez obzira na naše moguće gubitke. Neke stvari se jednostavno ne smeju dozvoliti ni po cenu života! Ovog puta će kroz narodni bunt pravda i tradicija biti protiv samovolje bezumnog cara! - prosto zakuka mršavko ponovo podižući ruke ka nebu.
- Ima u vezi toga još nešto što vam se neće dopasti. Ziranka je živela po kolonijama i u svojoj utrobi sada nosi potomka onih stvorenja koje naša administracija nepravedno zove elfima, a prost narod „savršeni". Taj mutant će se roditi kao princ Evelona i verovatno zauzeti mesto u redu nasleđivanja prestola iza Kotala i Hele. Neka nas Araks sačuva od ludog vladara koji je spreman da dopusti tako nešto! - dolivao je ulje na vatru prerušeni simpatizer Leliksa.
Hafild Kor se na trenutak ukoči, razrogačenih očiju, tako da je Zed pomislio da mu je pozlilo, međutim, ovaj potom mirno reče:
- Dobro, podržaćemo imperatora u njegovoj želji da uzme i ustoliči novu caricu. Moj red će učiniti sve da zasada ućutka evetualne nezadovoljnike -
- Kako? Zar ćete blagosloviti blasfemiju i nasilje protiv prirode! Izgleda da sam ja već toliko godina u pogrešnom redu? - sada je bio red na prinčevog učitelja borilačkih veština da se iznenadi, ali je njegov disciplinovan um i u takvoj situaciji nastavljao da predviđa Gonove reakcije.
- Polako, brate po Araksu... treba pogledati malo širu sliku. Već pet hiljada godina nas maltetira dinastija lažnih baštinika Borora prokletog. Sada je trenutak da ih se rešimo jednom za svagda. Znaš i sam da protivnika mešanja sa „savršenima" imaš svugde, čak i među onom đubradi od Leliksa koji i rukama i nogama podržavaju Gatore. Mi ćemo lukavo sačuvati tu informaciju o mutiranom detetu i sačekati da ono stasa u odraslu osobu kakva god se pravila da je. Princ ili princeza svejedno. Onda ćemo obelodaniti strašnu istinu i naterati imperatorsku porodicu da pokaže nagog degenerika pred narodom. Gatori će sigurno već unapred spremiti neku prevaru, ali će je naše pristalice u državnom aparati sabotirati. Onda će se Zlatna zora staviti na čelo pravednog narodnog gneva i na juriš zauzeti kompleks palata u Zaparu. Pobićemo sve Gatore, a mutanta ćemo nagog voziti u zlatnom kavezu kroz sve gradove Tir-Nan-Oga pre nego što ga pogubimo, kako bi kod svakog normalnog elfa izavali gađenje prema paloj dinastiji, i dobili njihovu podršku. Potom ćemo nekog od harizmatičnijih ali naivnih vođa ustanka dovesti na vlast i osnovati novu dinastiju koja će vladati pod našim pokroviteljstvom i zastupajući naše interese. Obožavanje svetla Araksa postaće zvanična i obavezna religija carstva, a prljavi Leliksi će biti iskorenjeni jednom zauvek. Tako ćemo Evelonu obezbediti bar narednih deset hiljada godina mira, harmonije i poštovanja starih vrednosti! - leteo je na krilima mašte vrhovni sveštenik obožavatelja svetlosti Araksa.
- Nisam siguran da će sve to ići tako glatko. Moje obaveštajno iskustvo govori da moramo misliti i na evetualne komplikacije. A, šta ćemo ako se neko od Gatora preživi negre u svemiru? On lako može pobuniti kolonije da ne priznaju novu vlast. Pitanje je da li će i sama imperijalna flota, koja je stalno u svemiru i u jako dobrim odnosima sa kolonistima, stati na našu stranu? Oni se zaklinju samom caru i smatraju nečasnim da u slučaju upražnjenog prestola ne podrže njegove nasldenike. Mogli bi da budu veoma opasan neprijatelj u takvom raspletu situacije. Flota ima ogromnu vatrenu moć, a njihovi komandati su spremni da rizikuju živote sebe i svojih posada bez razmišljanja. Nije isključeno da pokušaju sa zauzimanjem Evelona... - Zed se i dalje trudio da dobije što više informacija o planiranoj pobuni.
- Ni to ne bi trebalo da bude veliki problem. Ludi car je toliko uobražen i siguran u sebe da nije uklonio naše pristalice iz komandnog kadra flote. Imamo tamo jednog jako sposobmog komadanta, nekaog Argosa Lerna, koga držimo. Ponudićemo mu smaragdni tron ako prevede svemirske snage na našu stranu. Lepo će zvučati, dinastija Argos... - maštao je i dalje Hafild Kor.
- Smem li da primetim kako bi takav vladar bio prilično samovoljan, čak možda i gori od Geltazara Gatora? Osim toga ne smemo zaboraviti na Harla Kotera i njegove naučnike imperijalnog univerziteta na Valuziji. On će verovatno pokušati da u gužvi prevrata ostvari svoj cilj i sastavi planetarnu vladu od najučenijih glava Evelona, a vladajuću dinastiju, ma koja ona bila, postavi više u položaj velikog živog muzeja nego u nekakav faktor izvršne vlasti. On ima dosta pristalica među mlađim naraštajima i ne smemo ga zanemariti u igrama oko smaragdnog trona. - vodio je Zed nepotrebnu diskusiju, ali na žalost taj poriv je bio jači od njega.
- Već sam odavno na univerzitet ubacio ljude koji će u slučaju potebe da ga likvidiraju i optuže za to carsku tajnu službu. Sem toga, kada dođemo na vlast oduzeću tim prokletim bundžijama svako pravo glasa i povlastice sa kojima se danas razmeću. Nema gorih rušitelja svete tradicije od učenjaka koji misle da su bog zna kako pametni. A, što se Argosa tiče znam takve stvari o njemu da će mi jesti iz ruke, samo da ih ne bih objavio. Juriće za moj raćun Gatore, ma koliko se duboko u svemiru sakrili! Iskorenićemo taj proklet korov od elfa pa makar potragu vršili hiljadama godina. Čak ćemo i bivšu caricu Orandu da pogubimo i pobijemo sve njene nove potomke, ako ih uopšte ima, a iz knjige užasa izbrisaćemo ime Gatora i sva pevanja u kojima se oni uopšte pominju. Zatrećemo svaki trag o ... -
Maskirani princ, koji je stajao sa desne strane svog učitelja, više nije izdržao. On je masimalnom koncentraciom postigao najsporije subjektivno vreme i brže od treptaja oka iskoračio i posekao glasnogovornika mudraca Zlatne zore. Istovremeno, više osećajući njegovu akciju nego je registrujući njegov instruktor se pridruži, poput uvežbane mašine. Kada bi se oružje poteglo tada se borilo, a ne razmišljalo. On se u rotaciji na levo spusti na kolena i svojim savršenim sečivom doslovce u visni stomaka prepolovi usamljenu dvojicu naoružanih sveštenika-stražara koji su stajali iza njih.
Treći član njihove grupe i ako je ispod plašta imao nasavremeniji vizuel-automatik koji puca impulsom živaca, a prati pogled strelca, nije uspeo da reaguje i podrži njihove munjevitu pokret. Tek kada je nesrećni Hafild, koga je Kotal Gator izvežbanim fluidnim pokretom isekao preko grudi u obliku slova X, tresnuo o granitni pod sa izrazom čuđenja još uvek na licu, on je otvirio vatru po preostalim mudracima i nižim sveštenicima u hramu. U sledećih nekoliko trenutaka krv je prskala po mrežastim Zlatnim simbolima dvanestokrake zvezde.
Nepuna dva minuta kasnije stari natruli čamac sa velikim teškim gnorovim rogovima na pramcu udaljavao se od ostrva obasjanog hramom u plamenu.
- Znam da će otac poludeti radi ovoga, ali vredelo je. Osećam se kao sam Boror kada je gušio pobunu Araksa protiv Zirine vladavine na crvenoj obali. A to je toliko veličanstven doživljaj, da vredi koliko i sam život. Ili, da to što slikovitije predstavim, više od njega! - reče princ Kotal koji je stajao naslonjen na svoj strašni mač poput heroja iz legnedi dok je araksovski tradicionalni čamac bešumno klizio po tamnoj vodi kroz pomrčinu prošaranu odblescima požara velike građevine.

*Misli se na ljude-zmije, o kojima je više rečeno u "Vilinskoj sagi". <<<<<