Iznutra

 Neko u Tužilaštvu ćuti, a očekujem da nađu ko nam je pobio decu. Ako Tužilaštvo u dogledno vreme ne pokrene istragu, stupićemo u štrajk glađu. Janko Jakovljević, otac gardiste Dragana Jakovljevića, koji je zajedno sa Draženom Milovanovićem ubijen  u kasarni u Topčideru 5. oktobra 2004, 19.6.2009.

Dovodili su pse tragače da traže, ali koga to da traže? Neka kažu ko nam je ubio decu, a ne da se vrtimo.  Petar Milovanović, otac gardiste Dražena Milovanovića  ubijenog  u kasarni u Topčideru 5. oktobra 2004, 19.6.2009.

Tražim da prekinu ovu agoniju koja se pretvorila u opstrukciju i da pokrenu istražne radnje protiv N.N. -lica izvršioca dvostrukog ubistva. Svedoci su potvrdili da je ubica treći čovek, kao i to da su u večeri kada je izvršeno ubistvo urađene policijske aktivnosti u podzemnim objektima kasarne, da su ispitivani svedoci i da se odmah znalo da su gardisti ubijeni. Niko od svedoka nije potvrdio da su se u kasarni krili haški optužnici, ali su naveli da je u „Karašu” u to vreme bilo nekoliko članova obezbeđenja Ratka Mladića.Vladan Batić, pravni  zastupnik porodica Jakovljević i Milovanović,  19.6.2009.
<!--[if !supportLineBreakNewLine]-->
<!--[endif]-->

Juče je u istrazi ubistva gardista Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića saslušano poslednjih petoro svedoka. Advokat Vladan Batić izjavio je da su svedoci, saslušani u okviru rasvetljavanja smrti dvojice nastradalih gardista Dražena Milovanovića i Dragana Jakovljevića, svojim iskazima potvrdili da su dvojica mladića ubijena 5. oktobra 2004. godine u kasarni na Topčideru, te  da nema više svedoka koje bi predložio za saslušanje, a pravosudni organi će odlučiti koje će radnje dalje preduzeti.  Batić je zatražio  juče od republičkog tužioca Slobodana Radovanovića i v.d. okružnog tužioca Zagorke Dolovac da pod hitno pokrene istražne radnje protiv, kako je rekao, N. N. izvršioca dvostrukog ubistva. Batić je objasnio da je do sada saslušano 30 svedoka u pretkrivičnom postupku, ali da zbog obaveze čuvanja službene tajne ne može da kaže ko je sve svedočio i šta su svedoci ispričali istražnom sudiji Vojnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu.

Batić  je naglasio i to da su očevici potvrdili da je Dražen Milovanović, dok je bio živ, rekao vojnicima koji su ga našli da je na njih pucano iznutra. Batić je dodao da je tužilaštvo predložilo suočenje veštaka iz nezavisne držane komisije i veštaka koji su učestvovali u vojnoj istrazi, ali da se istražni sudija tome usprotivio.

Kako preključe i juče  piše  „Blic”, koji je o nastavku saslušanja možda najdetaljnije pisao, među saslušanim svedocima su bili tadašnji komandant Gardijske brigade Radomir Ćosić i komandant objekta „Karaš” potpukovnik Bojović, kao i vodnik Marko Kovačević. Izvor „Blica” je rekao da je potraga za ubicama sa psima tragačima potvrdila sumnje da je u vojsci odmah svima bilo jasno da su mladići ubijeni. U istrazi je saslušan i Nenad Ćosić, sin komandanta kasarne, koji je kao civilno lice radio na održavanju elektroinstalacija u tada tajnom objektu „Karaš”. Kako saznaje „Blic”, on je potvrdio da je pre ubistva gardista, suprotno propisima, u krugu kasarne parkirao civilni neregistrovani automobil, čiji je vlasnik njegov prijatelj. On je tvrdio da je to uradio jer su planirali da otputuju na odmor i da su se plašili da neko ne ukrade vozilo. Ćosić, koji ima krivični dosije, rekao da je posle stradanja gardista da je izvezao automobil iz kruga kasarne, a da ga niko nije ni pregledao.

 I? Svedoci su potvrdili da je gardiste ubila teća osoba.  Umesto  nepotrebnog i besmislenog  novog predloga  Tužilaštva ( mislim da ga je sudija odbio, ali indikativan je i sam potez Tužlaštva, kome ovo nije prvi put da prolongira bez potrebe)  da se sad suočavaju oni koji su napravili, sad više nema sumnje, lažni i montirani zapisnik o dešavanjima,  i onih koji su sastavili profesionalan i časan nalaz, dakle vojna i nezavisna komisija, što je samo još jedna potvrda opstrukcije procesa u cilju njegovog prolongiranja i razvodnjavanja koji bi umorili i roditelje koji su već na granici resursa i snage, Tužilaštvo bi, pored istraga i optužnice za N.N.N lica, kao i drugi organi trebalo da  urade i sledeće: DA POZOVU  NA ODGOVRNOST ONE KOJI SU SRAMNI IZVEŠTAJ VOJNE KOMISIJE NAPRAVILI I SVE ONE KOJI SU POMOGLI –MONTIRALI DOKAZE DA SE ISTI FABRIKUJE.

 Vest o zavešetku saslušanja, tokom koga je potvrđeno da je gardiste ubila treća osoba-e,  prenli su, pored Blica, B92 sajt,  Danas, e-novine, Kurir, Večernje Novosti i Glas, ali niko kao udarnu ili među udarnim vestima ( uz ogradu da sam nekog nenamerno propustila).

CEAS će, i ja lično,  sa svoje strane, kroz projekat STOP ZABORAVU,  nastaviti  orgnaizaciono, logistički i lobistički da pomaže da se i ova stvar pravno procesuira,  ali to nije dovoljno.

Na potezu je, skoro kao i obično, država, jer će u suprotnom biti tužiš kadiju, kadija sudi sam sebi. Gde je i šta radi Tufegdžić, šta radi, gde, kako to, alo novinari. 

 Na potezu bi morala da bude i javnost, stručna i laička, da bi naterala  državu da povuče svoje poteze.  Ovakva tragedija je mogla da se dogodi blo kom detetu i roditelju. Može da se dogodi ponovo  dok svi vinovnici ne budu privedeni pravdi. Dal sudski, dal po komandnoj i organizacionoj odgovornosti. Ako pritisak javnosti ne bude jači i stalniji, može se lako desiti da da država nastavi sa taktikom da nam obelodani ono što više niko sakriti ne može, da su gardisti  ubijeni, al da nikad ne saznamo ko je vinovnik, niti da neko po organizoacionoj odgovornosti bude prozvan. Slučaj Leskovac ( tri vojnika: Ivanović, Kostić, Žarković) tek da zaboravimo,  kao da ga i nema, kao da tamo tri vojnika nisu izvršila "samoubistva" i pored vrlo ubedljivih  dokaza da su u pitanju ubistva. Same opstrukcije istraga, takođe, potvrđuju indicije da su i u tim slučajevima u pitanju ubistva. Koli često čitate i gde o tim slučajevima. 

 I Iran se otvara, cure tviteri i blogovi, nadao bi se čovek da bi i oko ovih slučajeva neko mogao da se javi sa još nekim potvrdama, tragovima, a ne samo Lazanjski sa odbranom "časnog generala Ćire", ali toga nema ( zamenik načelnika GŠ  general potpukovnik Mladen Ćirković koji se vezuje za kasarnu u Leskovcu tokom "samoubistava" tamo). Da li je u pitanju nemar i nezainteresovanost, ili toliko jak sistem saboraca u zločinu  koji se drže i štite međusobno. I jedno i drugo bi potvrdilo da smo truli iznutra. A kad se ta karoserija sruši od truleži, srušićemo se svi kao društvo. Ovo nije nešto zbog čega će nas EU uslovljavati, ali se nadam da EU posmatra i ove slučajeve ( Topčider, Leskovac, RTS i Dragiša Mišović) jer su oni case study reforme ili “reforme” našeg pravosuđa i službi, uspostave sistema koji kontroliše druge i omogućuje nezavisnost prvih, nešto što spada u elementarnije uslove od SAA i Haga, u takozvane Kopenhagenške kriterijume, za koje se svi kolektivno zavaravamo da ih je Srbija već ispunila na putu ka EU.

Čula sam “prijateljske hintove-sugestije ” od visokih predstavnika Vojske pre neki dan  da možda krivce treba tražiti neđu haškim lovcima na glave, ali i u svetlu  činjenice da su se ubistva u Topčideru desila na godišnjicu 5. oktobra! A šta vojska i njeni istražni organi rade na tu temu? Pa nismo mi N.N. civili, već lice na službi u vojsci parkirali mimo zakona civilno neregistrovano vozilo u kasarni, na primer. Čula sam i prilično histerične odgovore tipa "generala Ćiru" nije nikad vozio vojnik Ivanović, koji se navodno OD zadnjeg  dana služenja redovnog vojnog roka u Leskovcu. Pa ako je tako što "general Ćira" ne pogleda oca Ivnaovića u oči i to mu ne potvrdi.I još nešto, ko je odgovoran, kad bi zaista bilo tačno da je Ivanović bio heroinski zavisnik, kako to da  je odslužio ceo vojni rok? Nije li to malo neodgovorno, nebezbedno.

Možda pred TV kamerama da se suoče "general Ćira", aktuelni zamenik načelnika Genralštaba i otac Ivanović, ako je sve tako čisto kako mi visoki zvaničnici iz vojske i države tvrde. Jer i otac Ivnaović stoji pri svojim stavovima i tvrdi da je tačno ono što mu je pokojni sin pričao, da je vozio tada komandanta Treće armije, genrala  Ćirkovića, i komandanta kasarne u Leskovcu Đurovića, kad već sud nije u stanju da tako nešto predloži. Inače, gde je Đurović šta radi, alo novinari. 

Uloga medija bi mogla u ovim slučajevima slučajevima biti veća. Morala bi. Kontakti svih roditelja iz slučajeva u kasarni u Leskovcu su i ovde, na mom blogu, x puta navođeni.   žI stalnija, a ne samo kad dođu godišnjice za RTSa i Topčidera, da se ponove opšta mesta i da jadni roditelji daju očajničke izjave. Roditleji nisu pravnici, oni nisu  u stanju da javnosti tačno kažu šta, ko i kako koči procese. Procse   koji su već svi u fazi daleko od razumnog roka za postupak. A da se priupita neko iz pravosuđa šta misli, neko iz Tužilaštva, neko iznutra iz vojske, neko ko prati proces reformi spolja. I medji su, velika većina,  pokazali koliko su truli. Iznutra.

Vrlo visoka lica iz vojske and politike  su mi pre neki dan rekla, prilično arogantno ali i neuverljivo,  da je Lakić Đorović ovakav i onakav.  Tipičan Pravda/Lazanjski spin. A bilo je  tu  još nešto vrlo zanimljivo. Indikativno. Tipa ma ko je taj Puhač, gde je on, šta pa on zna. Puhač je bio zvanično vojno lice koje je Žanku Stojanović i druge roditelje  poginulih u zgradi RTS obavestio da vojska nema nikave zapisnike sa lica mesta posle nesreće! Sken tog dopisa ste imali priliku da vidite ovde na blogu, niko ga naravno demantovao nije ili njegovo poreklo doveo u pitanje. Pa gde je Puhač sad, šta radi, alo novinari.

IWPR novinari izveštavaju, a sajt Peščanika prenosi,  o svedočenju pred haškim Tribunalom  od pre neki dan Aleksandra Vasiljevića, na suđenju  generalu Vlastimiru Đorđeviću.  U njemu se  u sasvim drugačijem svetlu, pogotovu ako se imaju u vidu i nedavne presude Škorpionima za zločine u Podujevu, od vrha MOD i Lazanjskog  priča o Lakiću Đoroviću:

No, general Aleksandar Vasiljević je sudijama ove sedmice rekao kako su, prema zvaničnim informacijama kojima on raspolaže, paravojne grupe – koje se terete za veliki deo nasilja na Kosovu – bile pod efektivnom kontrolom MUP-a, pri čemu je i Đorđević sudelovao u njihovom angažovanju.Vasiljević je početkom devedesetih obavljao dužnost zamenika šefa uprave za bezbednost pri Jugoslovenskoj Narodnoj Armiji (JNA), a kao zamenik šefa uprave za bezbednost pri Vojsci Jugoslavije (VJ) u periodu od marta 1999. do 2001., on je već svedočio u Hagu, na suđenju bivšim srbijanskim predsednicima Slobodanu Miloševiću i Milanu Milutinoviću.Svedok je opisao kako je potkraj aprila 1999. po prvi put dobio zvaničnu informaciju o zločinima počinjenim na Kosovu –a koju mu je prosledio oficir za bezbednost prištinskog korpusa, potpukovnik Lakić Đorović. „Tražio sam od njega podatke o dešavanjima na terenu. On je odgovorio da ima pojedinačnih slučajeva zločina, silovanja i ubistava“, kazao je svedok.On je rekao i da je potom dobio dodatne informacije – od Đorovića i novosadske kontraobaveštajne grupe VJ-a – po kojima su pripadnici Škorpiona, jedne od paravojnih grupacija koje su delovale u sklopu antiterorističke jedinice koja je pripadala resoru za javnu bezbednost MUP-a, navodno umešani u zločine.Rekao je i kako mu je, na osnovu izvesnih izveštaja koji su mu stizali od Đorovića, postalo jasno da su na Kosovu „postojale paravojne formacije mimo klasične organizacije vojske i MUP-a."

Da li  ste čuli da je skupštinski Odbor za bezbednost nešto preduzeo u vezi slučajeva Topčider, Leskovac i RTS?

Da li ste čuli šta o njima misli i šta u vezi njih radi civilno sektor?

Da li ste ikad čuli, i u kom kontekstu, dušebrižne patriote i vojne kvazianalitičare-eksperte za terorizam i slične koji pene da "naš momci" ne ginu u vojnim mirovnim misijam šiirom sveta, da pričaju o tome što naše momke, tokom služenja redovnog vojnog roka, N.N. lica ubijaju  tu na kućnom pragu i to i kad više nismo u ratu? Ili, da li je iko ikad od njih uspeo-pokušao-imao interesa  da sastavi tačan spisak izginulih vojnika  za vreme NATO bombardovanja, pa da im neki spomenik podignemo bar, poimence, a ne skupno i otprilike. Zašto je to i gde su tačno i kako  izginuli vojna tajna. 

 Zašto skoro niko ne posmatra ove slučajeve kao celinu? Ako već establišmentu u vojsci, službama i pravosuđu, koji je tu,sa jako malim brojem nemoćnih izuzetaka, u kontinuitetu od Miloševićevog vremena naovamo, istina o ovim slučajevima i njihova zajednička priroda nisu u interesu, šta je sa ostalima?

Šta im je zajedničko? Vojska. Isto lice mesta ili ista kasarna. Preinačenje nalaza ili skrivanje nalaza. Kontroverzne izjave, promenjene izjave obdukcionista. Prolongiranje istraga i postupaka. Dokazano loše procedure i organizacioni propusti. Nemoćni,nepoznati roditelji. Zavade među roditeljima, česte promene branioca, onim prvima su neretko naprasno zatvarane kancelarije. Opšta šutnja prekidana opštim mestima o godišnjicima.....

 Evo pitanja za sve nas, a čudno mi je da ga niko drugi do sad nije javno postavio: KOLIKO JE TAČNO LICA, KOLIKO CIVILA A KOLIKO VOJNIKA, POGINULO U ZGRADI RTS?

Trulo je. Iznutra.

Iznutra se, opet, sistem  jedino može opraviti. Svi smo "iznutra"  dok su vinovnici i ovih zlodela spolja. 

Napomena:  Ovo  je slika iz mrtvačnice pokojog  Radomana Žarkovića, VP 4445-7 Leskovac, koji je nađen mrtav 30. juna 2005. na osmatračnici "Devojkin kamen", a  koju je tajno  mobilnim telefonom napravio Bojan Žarković, brat  Radomana Žarkovića. Istu ste   ste, kao i druge iz iste serije,  već mogli videti u mom postu  Ne glasajte za nas. Istraga je, inače,  "utvrdila" da je reč o "samoubistvu". Na telu se vide i ubodne rane, udarci tupim predmetima, mošnice su mu podvezane žicom, ima i oko dvadesetak opekotina od cigara po telu....i dalje, ove slike ne zanimaju i ne muče skoro  nikog drugog osim autora ovog bloga, njegovih redovnih čitalaca i RUC....