Profesor srpskog jezika Raša Raspopović bio je već veoma pospan kada je nekome palo na pamet da pre odlaska kući popiju još jedno piće. Predlog je gromoglasno prihvaćen, a najbučniji među njima, Maksim, debeljko obrijane glave zvani Hulk, dosetio se da mu prijatelj ima klub koji sigurno radi u ovo doba noći i da tamo samo njih čekaju. 

Eh da, evo novih izbora. Sakri vino i zito i sve sto je zivo...

Elem, pobednik se vec zna, a ko ce biti drugi, treci, cetvrti... je pitanje. Nove koske za glodanje su vec bacene narodu u vidu Arapa, Radulovica, ostavki, povratka otpisanih, i ostalih tabloidnih, sizofrenih laznih tema o kojima ce se raspravljati ovih dana, dok ce se u isto vreme, podsvesno, narodni mozak muciti oko toga da li ce na ovim izborima biti za koga da se glasa, kakve su Vuciceve stvarne namere, da li se isplati nadati se i ovaj put da ce nesto da krene na bolje, ili ce se cela prica oko izbora svesti na svesni

Predsednik države je krenuo u akciju obnove nacije da ne bi odumrla i odabrao je da to učini putem novčane stimulacije građanki, zaboravio je građane koji sa građankama čine porodicu gde se decu stvaraju i gde ona (deca) odrastaju da bi postali građani. Dakle, stimulacija građankama da krenu masovno na put rađanja i ponudio je pare za odluku hoće li biti ili ne biti novih beba. Generalno gledano i na prvi pogled akcija nije za odbacivanje ili neku, ovde uobičajenu, kritiku koja bi je osporila. Ipak, taj gest pored toga što su ga mnoge žene doživele sa pravom kao uvredu i poniženje deluje poput premazivanje jeftinog hleba šlagom pa se onda to nudi kao torta. Taj hleb ispod šlaga je ovde problem a iskazuje se velikom nezaposlenošću, strahom od gubljenja posla kod onih koji ga ipak imaju, primanjima koja jedva pokrivaju trošak za onaj hleb pa se o šlagu i ne misli, zdravstvena zaštita u kolapsu i teško dostupna mnogima, država koja se izmiče i zanemaruje svoje obaveze kada treba da podrži i pomogne onima koji su u problemu i onda, posle svega toga dolazi osećaj stalne nesigurnosti koji ovde preovlađuje. To se svakako ne može nadoknaditi parama iz ponude predsednikove.

Poštovani verniče pravoslavni, hristoljubivi gospodine Vojislave Koštunica,

Iako sam sasvim siguran da imate veoma brzu internet konekciju, kao i da u ovo doba godine obično dremate i tu pogodnost ne koristite, uveren sam da ćete se do proleća sasvim razbuditi i na sopstveni 66. rođendan pročitati reči koje Vam upravo pišem. Ne, ne brinite, ni tada neće biti kasno da saznate da je danas, po onom Vašem kalendaru, tek 27. februar i da Crkva kojoj pripadate ovaj dan posvećuje prepodobnom Prokopiju Dakapolitu i prepodobnom Talaleju.

Neće biti kasno ni za

... OSTANE NAŠIM POTOMCIMA.

Zaljulja mi se danas FB brod i dok sam se snašao nasučem se na stari link. Iz 1994. je godine, ali vintage mentalitet nije potreban za čitanje, Vudi Alen bi i danas dao orgazmotron za mnoge pasuse.

Posle poludnevnog cmizdrenja dobijem dozvolu da se „poslužim" materijalom, za dobrobit srpskog naroda, čovečanstva i civilizacije.

Nadam se da će vam se svideti humor, nadmodernovremenski je, meni redovno propere oči što je prava blagodet u ovim polenskim danima.

Blogeri svih zemalja...

Analitičari smatraju da je kao bloger Bepe Grilo maksimalno iskoristio prednosti interneta, naročito društvene mreže i svoj vrlo čitan blog:  http://www.beppegrillo.it/en/. 

„Da nije bilo ratova u XX veku danas bi nas bilo 20-30 miliona" je česta rečenica koju možete čuti u Srbiji. U duhu tradicionalnog srpskog sporta „proklinjanja zle sudbine", Srbi uz rakiju, vino, šah i karte često pričaju o ovoj temi. Gledanje ka budućnosti nije toliko omiljeno kod nas, pa nikoga ne treba čuditi da u Srbiji ne postoji nikakva populaciona politika.
Bela kuga je odavno zagospodarila Srbijom. Dok nas vlast zamlaćuje praznim pričama, za to vreme Srbi odumiru. Poslednji smo po broju živorođene dece u Evropi, na vrhu liste smo i na svetskom nivou, četvrta smo

Srbija je prljava i spolja i iznutra.

Srbiji je potrebno veliko spremanje.

Podržavam sve akcije koje za cilj imaju čistiju Srbiju.

Sutra, i narednih dana, trebalo bi da izađemo na ulice, parkove, obale i uklonimo sa njih otpad i đubre.

Već od sutra trebalo bi da počnemo da razmišljamo kako Srbiju da očistimo i iznutra, tamo gde je najprljavija, a to su skoro sve njene institucije, njeni sudovi, agencije, javna preduzeća, bolnice i domovi zdravlja, sve one ustanove koje su zaprljali i uništili partijski kadrovi, poslušnici, "stručni