Ne poštuje starije; ne poštuje renome; igra neizgrađenim mangupsko-folirantskim stilom. 

Siledžijski udara lopticu, i namerno gađa ćoškiće. 

Ukratko - Majstor!

Dragi blogeri i posetioci, ovaj put želim da Vas zamolim da učestvujete u maloj anketi.

Na mom blogu Dragan on Security, postavio sam anketu sa pitanjem „Da li vas brine mogućnost praćenja lokacije mobilnog telefona" (engl. „Cellphone location tracking - are you worried?")

Anketa se nalazi u gornjem desnom uglu. Za anketu je potreban jedan sekund Vašeg vremena i dva klika mišem.

Na početku putovanja biciklom oko sveta, moj partner Brajan i ja odlučili smo da prepedalamo Karpate. Krenuli smo krajem jula iz Bratislave, gde počinju Mali Karpati, i vozimo od severozapada prema jugoistoku prateći masiv kroz Slovačku, Poljsku, Ukrajinu, Rumuniju, sve do poslednjih obronaka Južnih Karpata u Srbiji.

24. jun

Izgledalo je da mi kondukter neće dozvoliti da unesem bicikl u autobus čak ni ako ga budem rasklopila, ali potegla sam sve adute iz kacige.
- Ali, ovaj, znate, ja idem na put oko sveta biciklom i zato

               Baš me živo zanima na šta će sve da izađe.
               Jer, kad kažem da sam obično i ox i moron, da li je to pleonazam ili je zbilja oksimoron? Nisam sigurna i ne verujem da ću naći zadovoljavajući odgovor, ma šta jezikoznalci pokušali da ustvrde.
               Ali, sve to i nema neke naročite veze.

Everyone across the land would smile and beam when they heard him speak. He could say "no" when most folk would have said "yes." He would not just play with anyone - and he would tell them the reasons. Vook was the apple of his Papa B.'s eye. Papa B. would send him out into the world and ask him what he saw. And Vook, proud and pleased, would come back and tell him all about it.

I really just wanted to mind my own business and get on with the summer, but then Vuk Jeremic decides he wants to censor the social media. I mean - come on, people! - how can this just be glossed over in passing?

Svakodnevno smo svedoci svakoraznih primamljivih ponuda, od onih da se kupi "baš ovaj i samo ovaj proizvod", preko drugih da se "upiše baš ta i samo ta škola" do čuvenih (i uvek čitanih!) "malih oglasa", sasvim posebno štampanih ili štampanih kao deo novina, gde je na ponudu sve, od igle do lokomotive, od svake robe do svake usluge.

Mi, već više od stotinak godina (ako ne i koji vek duže), žiivmo civilizaciju - ponuda.

U nedavnom razgovoru kojem su učesnici bili stručnjaci koji "žive od načina kojim se nešto nudi", a koji se bavio "ponudama", čula sam zanimljiv stav, izrečen od jednog sjajnog sagovornika:

- "Do pre stotinak i nešto godina, ponudu u današnjem smislu reči imale su samo - crkve, mene kad pitaju o pravom istorijskom početku današnjih ponuda, ja uvek kažem: Martin Luter i njegove teze okačene na crkvena vrata, bez obzira što znam da ponude možeš naći od vremena u kojem su ljudi počeli da prave pisane materijale o bilo čemu"

Zanimljiva stvar - ljudska potreba za ponudama i ljudska sklonost da se, kroz ponude, pisane ili nepisane, prvo razmenjuju "privlačnosti" sadržane u slici ponude, a tek potom - sam sadržaj ponude (u kojem ništa ne mora biti privlačno).

Internet je prepun duhovitih, kreativnih, satiričnih parodija o ponudama, kao što je i prepun sasvim "ozbiljnih" sadržaja o - ponudama, raznih vrsta, toliko i tako da se pojavljuju iznosi zarada od onoga što se na internetu "nudi" kao oglas za bilo šta.

S tim u vezi, ja sam na internetu naišla na jednu - izvanrednu ponudu:

Javno se izvinjavam Krkaru zato sam moj odgovor/komentar naslovio na njegov nick umesto na njegovog gosta autora Gorran2. A posebno mu se izvinjavam ako se on ne slaze sa konkretnim tekstom. U tom slucaju mu odajem i priznanje za demokratski kapacitet koji pokazuje ugoscavanjem neistomisljenika - u slucaju moje malenkosti mu to i dalje ne uspeva.

Ako se pak g.  Krkar slaze sa tekstom onda moze smatrati da je odgovor upucen i njemu a ne samo autoru. Meni je,

 Igra je moj današnji izbor reči na slovo "i",  u ovom, ne znam već kom po redu nastavku mojih postova sa ovim nazivom "na slovo...".  Pošto je leto,  dozvoljene su i poželjne letnje, lake teme (cr by Vladimir Petrović) za nas koji smo još ovde, i nismo se uputili ( a možda mnogi i neće) na topla mora. Razmišljala sam šta bismo se mogli igrati? Nismo baš ni tako mali, znači da bismo mogli započeti neku konstruktivnu, recimo neku literarnu igricu. I onda sam se setila da je prošlo dugo vremena kako je Gospođa Klara jednom u svom gostovanju kod mirelerado započela jednu takvu igru, u kojoj je mnogo nas uživalo.

 Ona je izabrala, izmaštala, izmislila, tu priču s nekim imaginarnim likovima,  (evo četiri reči na "i", u nizu... 'vata me), a mi smo se nadovezivali. Najlepše je što se ne zna kuda će  priča otići. Zar to nije najbolji fazon u blogovanju?

Stgli rezultati popisa stanovništva u Crnoj Gori. Za analizu rano, a ima ko će to bolje od mene da uradi, pa ne guram prste gde im nije mesto. Pažnju mi privukla vest da se na teritoriji CG nalazi 5000 stanovnika više nego na prethodnom popisu, a i da je uspeo zanimljiv pokret  protesta protiv histerične politizacije popisa, naime grupa građana  je pozvala  sve kojima ova politizacija smeta da se izjasne kao Džedaji, i takvih divnih ljudi je u CG manje od 100. Inače ova vrsta protesta se zapatila isključivo u zapadnim društvima, a bazira se na izvrgavanju ruglu nacionalnom prebrojavanju