Novembar je mjesec kad je vreme da zima, bar malcice, zakuca i na teksaska vrata. Iako je bilo gotovo 14 stepeni, nenavikli na "niske" temperature, priklonili smo se plameniku. Nismo mi jedini. Doduse ovi Ameri do nas su se grijali vise vinom nego tim grijacem koji je stajao izmedju nasa dva stola. Ranije su poceli pa samim tim i bili u blagoj prednosti.
Ne pricamo glasno, sem kad su politika i zene u pitanju. O sportu skroz slabo i diskutujemo. Ma bili smo tihi, al' ipak suvise blizu susjednog stola da bi izbjegli klasicno pitanje: Koji je to jezik?
Gospodja prijatnog izgleda, plave trsave kose svezane u rep taman da joj sakriju usi od teksaskih 14 stepeni, nije nam ni dala vremena da odgovorimo.
"Francuski? Ne, ne nemojte mi reci... znam- njemacki"?

Ovih dana se u SAD zahuktava polemika oko novih pravila za mamografiju lansirana u javnost od strane vladine radne grupe “U.S. Preventive Services Task Force“.  Sastavljena od lekara i naučnika, ova grupa proučila je brojne studije i zaključila da mamografija ne donosi korist ženama mlađim od 50 godina, i da žene sa navršenih 50 godina ovaj pregled treba da obavljaju jednom u 2 godine umesto jedanput godišnje što je bila norma do sada.  Ova vest potresla je američku javnost, a pogotovo je revoltiran ženski deo populacije.  Po savetu svojih lekara, žene u Americi već decenijama obavljaju prvu mamografiju sa navršenih 40 godina.

U celokupnoj situaciji koja se odvijala oko smrti i sahrane Patrijarha Pavla u javnosti smo više puta imali prilike da čujemo komentare da se posredi događa svojevrsna klerikalizacija društva, te da Crkva ima mnogo veći uticaj na društveno politička događanja u zemlji nego što bi to  trebalo da bude slučaj, a što bitno narušava sekularni karakter naše zemlje.

Povremeno kad nemam vremena ili ideja za pisanje ja se šunjam po tuđim blogovima. Na jednom od njih našao sam interesantnu temu. Kako Google dovršava (auto complete) zpočeta pitanja na srpskom jeziku. Hvala Istoku Pavloviću što je izvršio istraživanje za nas i došao do zaključka da "u ovoj zemlji živi jako puno interesantnih i zanimljivih ljudi. Neke od tih ljudi bi baš voleo da upoznam i popričam sa njima, a neke bih rado izbegavao."

Ukucajte u Google "da li je" i google će da vam pomogne ovako

Počev od 1. novembra odbrojavamo sitno do Londona 2012. Mereno u danima spustili smo se na trocifreno vremensko rastojanje do najvećeg sportskog događaja koji će se na planeti desiti u narednoj deceniji.

Da li smo izašli iz socijalizma?
Da li smo prestali da mislimo kao samoupravljači?
Da li smo ekonomski pismeni?
Da li smo poslovno pismeni?
Da li smo funkcionalno pismeni?

Da li imamo pozitivnu selekciju?

Na današnji dan pre 18 godina jedinice bivše Jugoslovenske narodne armije ušle su u Vukovar, čime su okončane tromesečne borbe.

Borbe za Vukovar trajale su 86 dana, a u njima je, kako se procenjuje, poginulo između 3.000 i 5.000 ljudi, uglavnom civila. Tokom 87 dana opsade na grad je padalo

Foto: Milan Obradović 

Veslam vodama beogradskim već dve decenije (npr, ovde, ovde i ovde) i od tih prvih dana sam sanjao da dobiju neko priznanje, kao potvrdu ekološkog značaja, pa i zaštitu. Vrste koje su bile ugrožene i kojima sam posvećivao posebnu pažnju uključivale su orla belorepana, malog vranca, kao i gaka i malu belu čaplju, koje su se tih godina gnezdile na Ušću.

„Dragi sugrađani, ne možemo pobeći od osude istorije"

To je on rekao. Abraham Linkoln je to rekao.

„Dragi sugrađani, ne možemo pobeći od osude istorije. Nas, iz ovog kongresa i ove administracije će zapamititi, bez osvrtanja na naše osobenosti. Nijedna lična značajnost, ili beznačajnost ne može nas nijednog poštedeti osude. Vatreno kušanje kroz koje prolazimo će nas obasjati u svetlu časti ili besčasti sve do zadnje generacije. Svima nama, ovde prisutnima, darivana je u isto vreme i moć i odgovornost." (Godišnje obraćanje Kongresu, 1. decembar,