ili totalni X-file! ( o svemu pomalo , a najviše o njima!)

 oni su tu! piju naše pivo! voze naša kola, jedu našu hranu( možda i nas), zabavljaju se sa našim ...( ovo ne nije još potvrđeno)

‘Blow, blow, thou winter wind
Thou art not so unkind,
As man's ingratitude.'
William Shakespeare

Čitam sad, pre neki dan neko je smislio da se višak CO2 može lepo čuvati ispod zemlje u nekim kontejnerima, i tako oslobodi nas koji živimo iznad zemlje tog famoznog viška! Koja ideja, a? Ispada kao kad moja ćerka sprema svoju sobu: na prvi pogled sve je čisto i lepo sredjeno, a ona nagurala sve ispod kreveta. Naravno da je ovo šala, mislim onaj deo oko čuvanja CO2 ispod zemlje. Onaj deo oko moje ćerke je 100% tačan. U njenu odbranu, ona ima

.

Friends of the Earth International je organizacija o kojoj sigurno znate bar po nešto. Neću da vas davim istorijom. Samo bi htela da vam kažem da dok sam ja letos šetala Evropom desilo se nešto bitno. O tome ću sad...

Ljudi iz Nigerije i Shell kompanija.

Juna meseca nakon 14 godina naftni gigant Royal Dutch Shell je bio primoran da plati 15.5 miliona dolara.

drug.clan:

Posto se desilo bas ono cega sam se ponajvise plasio osecam obavezu da se oglasim ovde na blogu (iako sam trajno banovan) i na toj mogucnosti se iskreno zahvaljujem Njanji (kao i na prethodnim prilikama koje mi je pruzila da istaknem uzasno stanje u kome zive ljudi na Haitiju).

Pre skoro mesec dana je nekoliko mojih prijatelja opet boravilo na Haitiju i potvrdilo strahove koje smo imali u vezi sa "obnovom" Haitija. Stanje u toj siromasnoj zemlji u kojoj pre 6 meseci zemljotres ubio 300 000 ljudi i ostavio 1.8 miliona bez krova nad glavom je i dalje uzasno, drzavna pomoc je skoro presahla, od obecane obnove skoro da nema nista a nailazi period uragana kojima je ostrvo veoma sklono (pre neki dan je lokalna oluja unistila kamp u kome je zivelo nekoliko hiljada ljudi koji su u prolece pristali da se presele iz grada u izolovane planine).

Bio sam treći, ili možda četvrti razred osnovne, više se ne sjećam tačno, kad sam "otkrio" svoje vanzemaljsko porijeklo. Suviše odrastao da bi povjerovao u priče o rodama, a opet previše maštovit da povjerujem da me mama rodila.

Imao sam prlično neobičan hobi koji sam upražnjavao vraćajući se iz škole. Ne, nije to bilo brojanje bandera, ili koraka, već gledanje automobilskih točkova. Znate onaj fenomen kad gledate u točak pa vam se najednom čini kako se isti okreće u "pogrešnu" stranu pa na sekundu čak i stane. Sad, dal' se meni previše zavrtilo u

Foto: Mira Zdjelar

Svaki razvoj, a naročito brzi, nagli, nepromišljeni, vremenom postane kompleksna igra lica i naličja, protivrečna pojava koja može da ostavi posledice koje traju godinama, decenijama, vekovima. Iz želje da se odgovori na legitimnu potrebu, da se pronađe izlaz iz neke vrste krize ili zastoja, gradovi znaju da se otrgnu i organskom i planiranom rastu, i da se upute u pravcu divljeg i nekontrolisanog. Proizvodi takvog rasta svedoče o tome koliko je tanka nit između fantastičnog i groznog, urbane utopije i distopije.

The 1977 Bucharest Earthquake occurred on Friday, 4 March 1977, 21:20 local time and was felt throughout the Balkans. It had a magnitude of 7.4 and its epicenter in Vrancea (in the Eastern Carpathians) at a depth of 94 kilometers.

The earthquake killed about 1,570 people and wounded more than 11,000. Among the victims was the Romanian actor Toma Caragiu. Nicolae Ceauşescu had to suspend his official trip to Nigeria.

About 35,000 buildings were damaged, and the total damage was estimated at more than two billion dollars. Most of the damage was concentrated in Romania's capital, Bucharest, where about 33 large buildings collapsed. Most of those buildings were built before World War II, and were not reinforced. Many of the historic buildings that collapsed were not rebuilt; instead, the land was cleared for the building of the Palace of the Parliament. (http://en.wikipedia.org/wiki/1977_Bucharest_earthquake)

Gotovo trideset godina kasnije Bukurešt postaje glavni grad jedne od zemalja Evropske unije, i šesti grad po naseljenosti administrativnog gradskog područja u toj istoj Uniji. Istovremeno, problem sa kojim se Bukurešt suočio posle Ceauşescuovog monumentalnog pretumbavanja centra grada bio je (i ostao) vrlo ozbiljan. Staro gradsko jezgro bilo je ili zamenjeno novim zgradama (Skupština, tj. Palatul Parlamentului, novogradnje u Bulevardul Unirii i nekoliko okolnih ulica), ili pušteno da propada. Mnoge zgrade u pešačkoj zoni oko Ulice Lipscani i danas imaju vidna oštećenja od zemljotresa, a niko ih nije pipnuo za sve ove godine.

Posle nekoliko obilazaka parka Gir, ponovo smo se našli pred prijemnom zgradom, očekujući džipsi (Maruti Gypsy) sa vozačem i vodičem. Ovaj nacionalni park zahvata najveći kompleks aridne listopadne šume na zapadu Indije i radoznalim posetiocima nudi 38 vrsta sisara, 37 vrsta gmizavaca i, da ne zaboravim - skoro 300 vrsta ptica.

Ipak, za većinu posetilaca ovde kao da postoji samo jedna vrsta - poslednja populacija kritično-ugroženih azijskih lavova (Panthera leo persica). Otuda je prilično iritirajuće slušati pitanja iz mimoilazećeg džipsija: „Jeste li videli lavove?“ „Jesmo, pa šta? Mi smo ovde zbog ptica.“

I tako je don Šime bio nezadovoljan majstorima koji su mu za skupe šolde i malo efekta popravljali krov na biševskoj crkvici, teta Kate je bila nezadovoljna don Šimetom i odbila je da ide sa mnom za Uskrs u crkvu «sve dok je taj šempio tamo», doktor Straka bio je nezadovoljan činjenicom da uskoro neće imati s kim da popije kafu na rivi, bio je nezadovoljan zborom radnih ljudi našeg Doma zdravlja, bio je nezadovoljan učestalim jugom po kome mnogima poboljevaju zubi i bio je nezadovoljan raznim drugim pojavama i pojedincima o kojima mi nikada nije pričao. U Komiži je tajac

Prilikom prethodnog boravka u Keniji, nakon nekoliko dana na lokalnoj hrani uglavnom zasnovanoj na pirinču, povrću i neuhranjenoj piletini, odlazak u Kornivore bio je pravo osveženje za moj stomak. Iznenadjujuće, najviše su mi prijale govedina i svinjetina, onako reš pečene. Okreni - obrni, nema lepše ptice od prasice. A meso je bilo ispečeno po mom ukusu: dovoljno meko, dovoljno hrskavo, dovoljno pečeno, a i bilo ga je više nego dovoljno. Sve u svemu, slasan kraj jedne naporne nedelje!