Sutta nipata I.3

Khaggavisana sutta
Nosorog

Prevod sa pālija Čedomil Veljačić

Ispred svakog bića ukloni svoj štap
da ne povrediš nijedno od njih.
Ne poželi sina ni saputnika.
Osamljen se kreći kao nosorog.

U druželjubivom nastaje sklonost,
za sklonošću sledi sva ova patnja.
Predvidi opasnost u sklonostima.
Osamljen se kreći kao nosorog.

Saživljujući se sa drugom i svojtom
sputana misao napušta svoj cilj.
Predvidi bojazan privrženoga.

Ogrnuta jaknom, posle ručka pije kafu na terasi. Izlazi on sa šoljom  i neupaljenom cigaretom. Seda do nje i pripaljuje cigaretu. Dobro jutro, kaže. Već je pola tri, odgovara ona, dobar dan. Čitao sam dugo, nisam mogao da... zaspao sam oko pola šest. Ona ćuti, gucne kafu i drži šolju u krilu. Jesi li dobro, pita je? Jesam, odgovara kratko. Sanjao sam čudovišan san, leteli smo nas dvoje zajedno, nismo imali krila, nismo mahali rukama, samo smo leteli. Ona i dalje ćuti, zna šta sledi, pričaće, pričaće, kao i uvek,

Iz uvoda u Memoare jednog pokojnika (Pariz, 14.april. 1846; prerađeno izdanje 28. jula):

Kako nisam u mogućnosti da predvidim trenutak svoje smrti, a pošto je u mojim godinama svaki dan više čista blagodet, ili pre patnja, osećam se obaveznim da ponudim nekoliko reči objašnjenja.

Četvrtog septembra, imaću sedamdeset osam godina (1846 godine). Krajnje mi je vreme da napustim ovaj svet koji sve brže napušta mene, i učinuću to bez žaljenja.

François-René de Chateaubriand

Pozajmio od Pol Ostera iz knjige Knjiga

Biblija

A ovo su ljudi one zemlje što pođoše iz ropstva od onih koji biše preseljeni, koje preseli Navuhodonosor car vavilonski u Vavilon, i vratiše se u Jerusalim i u Judeju, svaki u svoj grad:

36 Sveštenika: sinova Jedanijih od doma Isusovog devet stotina i sedamdeset i tri.

73 godine, to mu dođe 38.368.800 minuta. I šta sa tim? Dok sam ovo objavljivao, prošlo je minut, dva. Nepotrebno uzaludan podatak, besmislen! A eto, izračunao sam ga a možda nije ni tačan, ma koga briga.

Ima ona pesma

Ti se ne sviđa moja priča, napiši svoju. Iz serije Nadzirači, HBO.

Dobro!

Tog jutra, datum bi bio suvišan, nepotreban, ne doručkovavši, popivši samo kafu, građanin Franc K. se uputio do oko pet kilometara daleke postaje/stanice da bi se uverio u istinitost priče o strogo kontrolisanim vozovima. Koračao je prašnjavim putem koji je pratio prugu. Sa njegove desne strane padina nasipa pruge je bila obrasla obiljem korova raznih vrsta, s vremena na vreme iz te niske džungle uzdizala se poneka plamena glavica bulke ili kao različak plavi cvetovi

Dorćolski kej 

Budim se jutros, otupljenog uma, promajne glave, s nekom od onih melodija koje vam se bez pitanja i dozvole usele u praznu glavu, pa samo čekaju da počnu da ječe. Ide ovako nekako „...ne krivim / oženjen sam, kao momak živim / rke-koke rke-koke / gore-dole gore-dole / levo-desno levo-desno / je l’ možemo posle da popravimo, grešio sam?“ pitao je nesuđeni a smrznutii pevač (ako si kod „levo / desno“ grešio, šta li bi bilo sa Lili Marlen, pitam se u prolazu), samo u beloj košulji, normalno utopljenog kamermana na mostiću splava na koji sam sišao da potražim crnogrlog morskog gnjurca, pa ga po treći put za redom promašio. Gnjurca, šlager-pevača sam baš i mogao.

WWF Srbija, 28.12.2016.   |   Ornitolozi Lige za ornitološku akciju, u saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije, organizovali su i ove godine prebrojavanje malih vranaca i potvrdili da uz obalu reke Save u Beogradu sada zimuje 3.700 jedinki, što predstavlja 5,3 odsto evropske, odnosno oko dva odsto ukupne svetske populacije. Brojnost malih vranaca je skoro ista kao i prošle godine  kada je izbrojano 3.800 jedinki. Relativno stabilna brojnosti i stalno  prisustvo ovih ptica i dalje pokazuje veliku vrednost i značaj rečnih staništa u užoj gradskoj zoni. 

Mali vranac u Čukaričkom rukavcu, foto Maciej Syzmanski 

“Meni je sada već okruglo 20 godina kako pratim male vrance na zimovanju na Savi, počeo sam još 1996. Vranaca je tada bilo dvostruko više nego što se znalo, bilo ih je već 1000 u gradu, a to je nakon odsustva od pola veka već bilo uspeh samo po sebi. Tako je počelo. I evo nas sada, 20 godina kasnije kako pratimo  ovu vrstu na zimovanju u Beogradu. Svaka populacija koja prelazi 1 procenat regionalne se smatra međunarodno značajnom i nameće obavezu da pospešimo njen opstanak, a mi i ove zime imamo 5% evropske populacije malih vranaca usred glavnog grada. To nije samo obaveza da ih zaštitimo, već i potencijal za razvoj eko-turističkog proizvoda Beograda jer se ova vrsta sreće samo od Jadrana do Kaspijskog jezera, i njeno odsustvo u Zapadnoj Evropi je čini jako atraktivnom za tamošnje posmatrače ptica. Ono što su za Kikindu sove, za Beograd je mali vranac“, izjavio je Dragan Simić iz Lige za ornitološku akciju. 

Čitam da su Ministarstvo kulture i Savet za populacionu politiku (šta god to bilo) izabrali slogane koji bi trebalo da podstaknu rađanje u Srbiji.

Prvo mesto

za Ivanu Španović na Svetskom dvoranskom prvenstvu u Birmingemu!

I biće da mi zbog toga uopšte nije jasno šta znači:

Ovo je prvi klinički centar koji je u Srbiji ikada započet da je ikada završen. 

Ostali su započeti pa nikad nisu završeni ili su završeni a da nikad nisu bili započeti?

I još kažu da je ovo prva zdravstvena ustanova koja ima svoj heliodrom.To me posebno i neobično raduje. 

Još više me raduje što su, prema rečima onog Babića, konačno uspeli da spakuju Južnu Moravu u  Grdeličku klisuru, što nije mala stvar.

Naročito kolegi iz Vjeternika. 

 Ove godine opet lepo rodile kajsije.
Dok su cvetale i stvarale zametke, pa i posle kad se videlo da to na drvetu nije šljiva nego se jasno razaznavali plodovi, ličilo da će biti za sve.
E, ali!
Udario prvo grad pa ih lepo izlupao, onda dokusurila ona krastavost ljuske, pa ispalo da ima dvesto kila za rakiju i pola kile za pojesti. Ostajemo bez pekmeza.
Nećeš, rekoh sebi, kao Pepeljuga trebiti šta se može iskoristiti, al al ni ostati bez pekmeza. Rodilo svima, ima toga da se kupi.
Ali cvrc, ispada da baš i nema. 

Gledam jutros nešto, unapredili mi  program za onlajn bankarstvo i uveli još niz mogućnosti. Milina.

Imaš da postaviš fotografiju, da prilagodiš pozadinu, da dozvoliš pristup lokaciji pa da ti oni uvek prikazuju kolko ti treba do najbliže ekspoziture...

Onda imaš da tamo vodiš kompletne finansije, da ti troškove razvrstavaju po kategorijama kao recimo: deca, društveni život, odmor i putovanja, hobi, lična nega, kućni ljubimci... 

Skoro svega se setili.

gost autor: alselone

 Započeti konverzaciju ponekad bude teško. Nekome je teško započeti komunikaciju u baru, nekome je teško započeti poslovni email, dugima je to prva rečenica javnog nastupa, nekome nije ništa od pomenutom a retkima to nije čak ni uvodna rečenica romana. Ovo je blog o njima i njihovim uvodnim rečenicama.