Uvek sam mrzeo muški šovinizam. Veliki švaleri i muškarčine koji posle raznih bajki ispričanih u trenutcima oduzetosti alkoholom, odlaze kući i svoju nemoć ispoljavaju bilo nasiljem, bilo kurčevitim ćutanjem. A iza svega je  zapravo stajalo  ogromno nerazumevanje funkcionisanja ženskog mozga. Zato sam posle 30-te godine života počeo da shvatam izreku “ Zrelost muškarca se određuje time, kojom glavom razmišlja, donjom ili gornjom”.

Eto, sada je sve jasno. Ideologija devedesetih je pobedila. Čestitam svima koji su doprineli tome. Znanim i neznanim. Grlite se i ljubite, veselite se i slavite, Vi pobednici.

Odmah da se razjasnimo, svi Vi koji se razumete u estetiku, nije mi cilj sa Vama da se “kačim”. Ja sam “expandur” i samim tim aboliran sam od eventualnih gluposti koje ovde iznesem “pokušavajući da budem pametan” ili ne daj bože “originalan. Naslov mi se svideo baš zbog mogućnosti da raspravljamo da li slike koje sam nakačio mogu biti

1. “Ljudski lepe”
2. “Prirodno lepe”
3. “Umetnički lepe”

Ako neko ima neku ideju o ekonomskim zakonomernostima koje se mogu povezati uz ove slike, nisam odgovoran za eventualnu istinu do koje možemo doći.

Davne 1996. godine, pred izbore, glavni trač po gradu Nišu bio je o knjizi koju je izdao, u to vreme. Mr. Mile Ilić. Knjiga se zvala „Oči istine“. Ta knjiga je oličavala autokratski pristup političkom životu u Srbiji, posebno u Nišu. Pisali su se hvalospevi, veličala intelektualna snaga mr. Mileta Ilića. Samo mali broj pravih intelektualnih gromada mog grada imalo je snage da ukaže na pogubno dejstvo takvog narcisoidnog pristupa političkom životu, koji određuje sudbinu svih nas. Većina kvazi intelektualaca je aplaudirala i pomno čekala da skupi koju bačenu kosku neprikosnovenog vladara grada Niša. I onda se desilo da loše procene budu kažnjene katastrofalnim rezultatima SPS-a. Personifikacija svih promašaja bio je Mile Ilić.

Evo u predvečerije izborne tišine, za one koji znaju da slušaju.

Ima vesti koje me načisto bace u "depresiji", kako bi to mi Nišlije rekli. Ova, me je ozbiljno dovela do iskušenja da se uhvatim za onu "divlju krušku", ali prvo ću objavim ovaj tekst, pa onda na "krušku". Ako posle dobijem želju za "konopčetom" nije da Vam nisam rekao!

DS traži kuću za Tadića

UEFA Liga sampiona ili Deklaracija o Srebrenici…Slavica Djukic Dejanovic ili Wayne Rooney…Nemanja Vidic ili Ivica Olic…Misel Platini ili Aleksandar Tijanic…Narodna Skupstina ili Alianz Arena…Boze pravde ili himna lige sampiona…i sve to u 20:45 na nacionalnoj televiziji, projektu za ciju je realizaciju iskamcena pretplata.."na dobrovoljnoj osnovi", naravno…...Gde, ako uopste, postoje takve dileme?

Nebo se otvorilo….kako rece jedan od mnogih "doajena" tadasnje srednje generacije YU sportskih novinara/komentatora, jedne fenomenalne i tople aprilske veceri u Beogradu (prethodnici teme ovog teksta) u godini posle koje vise nista nije bilo isto u nasim zivotima….kako nas koji smo godinama sa radoscu isli na nikada zavrseni stadion sa lepse strane Topciderskog brda, tako i za miione sirom pristojno velike zemlje koja ce uskoro prestati da postoji. Nista nije bilo vise isto…Taj trk uvek nasmejanog i jednog od najproduktivnijih fudbalera koji su ikada igrali na beogradskoj Marakani

Moja prva poseta Planici, ali i prvo prisustvo na takmičenjima u ski letovima (ili skokovima) završilo se daleko iznad mojih očekivanja. Tokom četiri savršena dana upoznala sam sve ljude koje sam i želela, legende i fantastične skakače, videla sam sve štao sam htela i na kraju sam i uspela da uradim kratak, ali vredan, intervju sa jednim od svojih omiljenih skakača.

Ali, da krenem od početka četvrtog dana na Planici, dana kada su odlučeni šampioni u timskoj konkurenciji. Misleći da će biti isto velika gužva kao što je slučaj bio u subotu krenula sam ranije, ali se

PS: Hvala na svim doprinosima. Da razjasnim termin Skandinavija na pertinentno pitanje "fropiusa".  Dok je tačno da Skandinaviju sačinjavaju Norveška, Švedska i Danska, Finska, pa čak i Estonija se često takodje smatraju delom Skandinavije iz istorijsko, kulturoloških, političkih i ekonomskih razloga. Isto se odnosi na termin "nordijske zemlje" koji se odnosi na Norvešku, Švedsku, Dansku ali i Finsku i Island kao "pridružene" teritorije. Dok su švedski, danski i norveški jezici iste lingvističke grupe, finski je za sebe (Finno-Lapic) deo uralske grupe jezika.

Jel'

(Djokovica su veceras pratile razne zvezde: Heineken, Dusan Vemic, i muzicar P. Diddy)

 "Da pricamo malo o basketu, a?"

 Novak Djokovic je razgovor sa novinarima i veceras zapoceo na temu kosarke. Posle pet uzbudljivih i napetih setova, bilo je lako razumeti ga da mu se nije puno pricalo o tenisu. Bilo mu je medjutim svakako lakse nego Federeru, sedeo je na istoj stolici sa koje je Svajcarac do pre 15 minuta mukotrpno odgovarao na novinarska pitanja sa nekarakteristicno tihim glasom i bez direktnog pogleda u oci. Novaku je jedino bilo krivo da nece sutra stici da gleda okrsaj nasih i turskih kosarkasa u Litvaniji, ali osim toga bio je odlicnog raspolozenja.

Znam da je u noći slave ošišanih momaka, bogohulno posvetiti pažnju bilo kom drugom sportu, ali mi iz rukometa, već godinama iz „drugog reda“, pokušavamo da svoj sport vratimo na floskulu „stare slave“, pa ću tako večeras uobičajeno štucati na nečije coktanje i negodovanje – Evropsko prvenstvo u rukometu za žene!

Ne bih ja tu ništa dirao. Predizborna partijska soap opera hita ka svom zenitu. Uredno podgrejana svakodnevnim novinarskim, papirnatim i televizijskim, analizama. Da sam karakter kao što nisam, sve bih ja to na mute. Ali, ne da onaj stari mazohistički poriv. Jebiga, raslo se u Srbiji. Dosledan sam samo u jednom. Reklamne predizborne blokove eliminišem u sekundi. Doterao sam liniju bacajući se za daljinskim, ako mi nije baš pri ruci, tako dobro, da sad više ne mogu sebe da tešim u fazonu - Nema veze što je para sve manje, taman da se, što bi rekli, ufituješ za proleće!

O Debati na temu državni ili privatni fakultet, deo II

U srpskom visokom obrazovanju ne skriva se baš sve iza „možda”. Postoje stvari koje su izvesne i jasne. Među njima su i veze univerziteta i fakulteta sa ministrima, ili veze ministara sa univerzitetima i fakultetima.

Transilvanija

Ne moramo da gledamo u mapu da bismo shvatili kako smo se nakon istočnih Karpata obreli u Transilvaniji. Razlika je toliko očigledna kao da smo se našli u sasvim drugoj zemlji. Drugačija je priroda, drugačija su naselja, drugačiji su i ljudi. Bilo da okrećemo pedale uzbrdo ili stiskamo kočnice nizbrdo, s obe strane puta pucaju otvoreni vidici na basen nekadašnjeg Panonskog mora.