Nekako se premijer Cvetković sinhronizovao sa mojim prošlim blogom glede interesnih stopa i politike marži finansijskih institucija u Srbiji. Jednostavno i glasno je izrazio svoje neslaganje sa trenutnim stanjem i praksom stranih banaka u Srbiji da imaju višestruko veće marže nego u zemljama odakle potiču. Ostaje da se vidi šta će se preduzeti da se ova poplava bankarskih  marži i interesa zaustavi i vrati u normalne finansijske tokove. Pohvalno je da se situacija prati i poredi sa zemljama u okruženju, a takođe i sa matičnim zemljama banaka koje operišu kod nas. Sve ovo bi trebalo da se radi najmanje sedmodnevnom učestanošću i da bude pristupačno, prvenstveno on-line i sa ponekom mesečnom brošurom za građane koji nemaju pristup Internetu.

Nije se mnogo uzbuđivao oko odabranog datuma pukovnik vojske Kraljevine Srbije kada je Vasi i Gavrilu preneo naređenja i uputstva. Moguće da nije pratio rubriku sportskih vesti u novinama, i da nije znao da početak le Tour de France pada na isti dan. Možda je mislio da ta novotarija koja je počela 1903 godine, baš u vreme kada je naporno radio na razvrgavanju tajnog sporazuma, i neće zaživeti. Bavio se on tada važnijim državnim poslovima na neki svoj kreativan način, a bez većeg udubljivanja u šire i dugoročnije posledice.

Jedno od viđenja koje je izneo pisac Daniel Pink u svojoj knjizi A Whole New Mind, je da se čovečanstvo kreće od društveno ekonomske realnosti koja je bazirana na logičnim i linerarnim mogućnostimaInformativne ere, ka društvu i ekonomiji koje će se zasnivati na inventivnoj razradi potreba društva koje će imati u vidu širu sliku – Konceptualna Era.

Implikacija koja se nameće u Konceptualnom pristupu je da će u bliskoj budućnosti umetnost, dizajn i konceptualan način razmišljanja (right – brain qualities) imati značajnu prednost nad naučno inženjerskim pristupom (left – brain qualities). Tehnička strana će biti ili automatizovana ili prepuštena zemljama (u smislu koji se podrazumevaju u outsourcing odnosima) koje je mogu nadoknaditi po nižoj ceni kao što su Indija, Kina I Filipini.

London 

That no shoes or boots with spikes or sprigs be allowed  

je bilo jedanesto pravilo, od dvanaest, malo čudno ali ko zna kakve su sve invencije viđene od tadašnjih boksera u nastojanju da dotuku protivnika . Nova pravila je sastavio sportski vizionar John Graham Chambers 1865 godine u cilju boljeg organizovanja boks mečeva, a koja bi takođe omogućila fer borbe, prijatnu nedeljnu zabavu i klađenje džentlmenima koji su do tada gledali iscrpljujuće borbe golorukih boksera.

Pod patronatom devetog Marquess of Queensberry-a, godine  1867 (deveti je po Biritanici, a na drugim mestima jedva osmi), ova pravila su predstavljena u Londonu i zamenila su London Prize Ring Rules koja se pominju još od 1743. Markiz je voleo sport i u nedostatku sparing partnera propustio bi sopstvenog sina kroz šake.  Neki kažu da je bio i mekane duše pa je Oscar Wilde-a radije poslao u zatvor na dve godine nego da ga prevaspitava na ulici kao svoje potomke.

     Jao, jel vam je poznat osećaj, vi se nešto kao pseudo probudite, sledi ritual rastezanja, čekiranja svakog ćoška po sobi, striktno blejanje u vašu OMILJENU tačku (ah, svaki dan je tu da vam poželi telepatski ‘bro jutro). Onda sledi eventualno češ, češ i trljanje šaka o facu, jaoooo treba ustati. Dva ogromna uveta me fiksirano posmatraju i podsećaju na onu opersku kuću u Sijetlu. I samo se čuje odjednom 

      -         MmmmiiiiiiiumGPHVH grumpf!      

      To Maiše meni objašnjava kako ja treba da dignem