stvarno mi nije jasno zasto iko vise ima ikakvih dilema za kog glasati?

Čvrsto, onako kao što đak prvak drži novčić, svoj prvi džeparac, kojim može kupiti cijeli šareni svijet (pitanje je samo - što?)?

Labavo, kao što držimo poklone kojima ni oni što su ih nam poklonili ne vide ni svrhu ni vrijednost?

S dva prsta, kao što se drže djetetove ukakane gaće?

Držite li život na dlanu kao par kapljica vode za ustitranog ljetnog popodneva?

Ili je Vaša ruka ispružena, jer se na njoj život upravo ogleda poput goluba što slijeće povjerljivo na dlan?

Čini li Vam se, ipak, da netko (nešto?) drugi

Što povezujete s vremenom 1967 – 1969?

To je pitanje koje je „Arte Magazin“ (koji izdaje francusko-njemačka TV stanica Arte) postavio oko 1000 ljudi širom Njemačke i čije rezultate je objavio u avgustovskom izdanju.

Evo kako su odgovorili ispitanici:

Muzika / muzičari / bands 77%

(77% povezuje taj period prije svega s određenom vrstom muzike, muzičarima i određenim bendovima)

Uglavnom se prvo sjete Beatlesa, pa Rolling Stonesa, Hendrixa, Janis Joplin, Bee Geesa, Bob Dylana, The

novi novi EDIT: Dačić: Potrebna ravnoteža straha
23 novembar 2011. | 10:29 | Izvor: B92 "Srbija ne sme da kaže da neće da ratuje za Kosovo", rekao je ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije Ivica Dačić
Pitam se da li je moguće da se ljudi ne sećaju da su ovaj film, sa identičnim scenarijem, istim glumcima i poznatim zapletom i krajem, gledali ne tako davno i ne mogu da verujem da će opet biti iznenađeni kada se ispostavi da je baštovan ubica!!! 

prethodni EDIT: shvatam, ipak je ovo prava pesma za današnji trenutak, znam koliko vam je svima teško i zašto je nastupila ANESTEZIJA...Nešto mi poznata priča, nije prvi put... Samo se pitam dokle više...

prvi EDIT: Vidim da je kiselo na petnaestogodišnjicu studentskog i građanskog protesta, kojim je izvojevana prva pobeda protiv Miloševićevog režima i što bi trebalo da bude jedna od pozitivnih tekovina današnjeg "novog društva i novog sistema vrednosti". Šta je po sredi? Razočaranje ili je nastupilo naknadno osećanje poraza? Da li se ćuti iz zadovoljstva ili zbog sramote? Zbog koga, čega i zašto se devedesete, sa svojim najružnijim pojavnostima, vraćaju u galopu, dok se baba (opet) češlja?  

Na stranu što su prilike u Srbije takve da su njeni građani postali nojevi koji nikako da izvade glavu iz peska, što unesrećeni i puni samosažaljenja žive nemoćni da pomognu i sebi, ovih dana sam zbog izložbe i monografije o mom nekadašnjem radu sa grupom Magnet nekoliko puta pitan za mišljenje o globalnom pokretu Okupacija (Occupy). Čuo sam razne paralele sa mojim radom i uvek je pitanje bilo zamišljeno kao šlagvort sa očekivanjem da ću imati samo reči podrške. I premda podržavam mnoge ideje, pokrete, grupe koje se bore za pozitivne vrednosti, sa slučajem zvanim OKUPACIJA imam isti problem kao sa nekadašnjom pokretom ANTIGLOBALIZAM.

Mene oduvek zanimaju SLOBODA i UJEDINJAVANJE. I nisam još sreo nijednu pojavu koja se bavila tim univerzalnim ciljevima, a da se zvala OKUPACIJA. Prosto, ne mogu da verujem da neko može već u samom jeziku da osudi na propast nasušnu potrebu svih ljudi sveta da se ujedine u pobuni protiv tiranije kapitala, korupcije, granica... Koliko razumem stvari, deluje mi da sam/smo ja/mi okupirani i ne razumem kako onda neko može da očekuje da se protiv okupatora i okupacije ljudi bore kao pripadnici pokreta koji se zove Okupacija!?

Predsednik nam se ponovio. Nabacio je u trećoj godini mandata internet stranicu.

Srbija više nije valjda jedina evropska država čiji predsednik nema sajt.

Stranica je poprilično statična. Komunikacija je jednosmerna odnosno stranica sadrži ono što predsednik države obznanjuje građanstvu. Nema nikakve napredne komunikacije sa građanima, a da ne govorimo o e-governmentu.

Deca. Smisao svega. Jedino zaista važno.

Filip, 02.06.2007. 17:20; 4,350 Kg, 52 Cm

Od početka juna, Austrijanci koji su napunili 16 godina imaju pravo glasa. Sećam se da je svojevremeno Milan Milutinović tražio da vadimo lične karte sa 16 ili 14, no to nije značilo pravo glasa. Pitam se, šta bi bilo kada bi sada starijim maloletnicima u Srbiji  dozvolili glasanje. Koje su vrednosti koje oni cene? Mladi koji danas imaju 16 godina su verovatno vrlo svesni svega što se oko njih dešava na političkoj sceni. Pretpostavljam da je tako poslednjih 15 godina, kao što je i moja generacija, umesto da se zeza po parkovima, uvučena u tv ekrane, i umesto na rok koncerte išla na demonstracije, umesto filmova gledala je neke skupštine, gazimestane, zbegove, bombe, leševe, vodene topove, cece, brene, dizelaše, dafine, jezde, potpuni sunovrat vrednosti.

Dok ovo pišem, još uvek je 5. oktobar 2010. Mada mnogi kažu da 5. oktobar 2000. još uvek traje i da zapravo nismo napravili nikakav pomak.

Pre ravno deset godina odigrali su se događaji u Srbiji koji su mnogima ličili na revoluciju i dalo se pretpostaviti kako je konačno došlo vreme za značajne promene (nabolje, razume se) i da nas čeka bolje sutra. No, kako poslovica kaže - pretpostavka je majka svih zajeba.

Za ovih deset godina razne "demokratske" vlasti u Srbiji nisu uspele da ostvare skoro nijedno od očekivanja koje su građani Srbije imali posle 5. oktobra 2000.

"3 Western Balkans countries and Turkey join EU research programme
Today, the Republic of Croatia, the former Yugoslav Republic of Macedonia and the Republic of Serbia will sign Memoranda of Understanding (MoUs) with the European Commission to enable them to participate fully in the EU's Seventh Research Framework Programme (FP7). "Associated status" allows these countries, as well as Turkey, which signed a similar MoU on 1 June, to participate in all calls for proposals and compete on an equal footing with the EU Member States for research co-operation and support actions funded by FP7. As such, this agreement is an important part of the process of applying to join the EU, allowing scientists, universities and companies to create links with their counterparts across Europe and build up their scientific expertise, including in scientific fields crucial to implementing the body of EU legislation. Croatia and Turkey had already participated as associated countries in the Sixth Framework Programme; for Serbia and FYR Macedonia this is the first time they will participate in the programme in this way.

'On a huge hill, Cragged and steep, Truth stands, and hee that will Reach her, about must, and about must goe;' - The Progresse of the Soule, John Donne.

Ma kako ponekad izgledalo da do nekih istina lako i neprimetno dođemo, nema lakog načina da se istina spozna, svaka lakoća je prividna. U tkanje istine uvek se uvlači rad - mentalni, fizički i emotivni. A ipak je ponekad spoznamo ne lako, nego kao da smo je uključili.

Sa ove, ili sa one strane vremena. Istine su uglavnom rastegljive u vremenu, rastegljive u prostoru ako impliciraju bezvremenost, ili rastegljive uopšte.

Fragment iz uvodnika Mary Douglas u knjizi "Purity and Danger", "One kind of dirt", mi se učinio interesantnim baš zato što baca svetlo, bar meni, ili mi budi asocijacije, na nestabilnu stranu istine.

Uopšte, čest nam je instict da istinu i čistoću uvežemo u neku jaku, nekad i slabiju, asocijativnu vezu, ne mora da bude simetrična, zavisi od istine, čistoće i onih koji uvezuju. M. Douglas u sličnu vezu stavlja nečistoću i kontekst, bar u uvodniku, i neka nam ta uvodna asocijacija bude super osnova, i neka nas u ovom blogu ne zanima ostatak knjige pošto bi, u najbolju ruku ova nečistoća-kontekst mašnica bila ne čupanje iz konteksta, nego čupanje iz knjige.

Gost autor: srdjazlopogledja

Саобраћај и клозет представљају два, може се рећи, органски везана проблема. Верујем да не постоји човек на овој планети, који није осетио важност саобраћаја при нужди. Наиме, у том тренутку, у највећој фрци, свако разуме важност удаљености, брзине и капацитета. Мушкарци имају додатан увид у погледу различитих решења која задовољавају потребе, те из тог угла разумеју и предност разноврсности.

Ето, овај увод квалификује све за размишљање и расправу о саобраћају, а поред тога, ослања се на монументално дело „Клозетско питање" и даје један додатан осврт у решавању тог, основног проблема. 

Ona uopšte ne liči na mene. Lepa je, vredna, pametna, moralna. Uspešna je u učenju mladih ljudi. I ne traži da njeno zanimanje prevodim u žensko ravnopravni izraz. Ima smisla za lepotu. Za detalj. Ne voli virtuelnu komunikaciju. Ne ume da laže. Požrtvovana je.

Imao sam sreće.

Srećan ti rođendan. I čestitam ti na izdržljivosti.

A da! Ona obožava Kridense :-)  http://www.creedence-online.net/ . I „4 godišnja doba"       
 http://www.youtube.com/watch?v=pe-MIDDfckw

Od ulaska nama susednih država Bugarske, Rumunije i Mađarske u EU isplivao je ponovo jedan stari problem.- problem dvojnog državljanstva.
Evo jednog primera: vest

Ovaj navedeni razgovor sa Ištvanom Pastorom  je samo povod za šire pitanje praktičnosti, patriotizma i lojalnosti. Ne mislim da je Ištvan Pastor manje patriota, od npr. mene. Ali je razgovor u NOVOSTIMA  sa njim bio inspirativan za mene i ja sam odmah postavio sebi nekoliko pitanje:

da li bih ja u sličnoj situaciji tražio još jedno državljanstvo, da li su svi građani Srbije stvarno ravnopravni, da li su svi građani npr. Mađarske stvarno ravnopravni, da li građani Srbije sa dvojnim državljanstvom treba da imaju glasačko pravo kao i oni građani koji su samo državljani Srbije, da li će protokom vremena biti sve manje državljana Srbije koji imaju samo državljanstvo Srbije, da li je moralno na graničnim pelazima vaditi jedan ili drugi pasoš u zavisnosti od toga da li je to u ličnom interesu ili ne, zašto bi neko tražio i drugo državljanstvo (dobro, ovde znam većinski odgovor), da li mi imamo evidenciju koji državljanin Srbije ima još neko državljanstvo, ...