EC Press Release - Brussels, 13 June 2007

Vredelo je i pre pokušati, ali razumem da je bilo jako teško.
Ovo sada je neverovatno dobra prilika. Posebno je interesantna novina, pored mnogo veće količine novca, da se malim do srednjim firmama odobrava 75% ukupnih troškova. Pri režiji od 80% EC pokrive pune troškove plata + 35%
E.g. (100 + 80) * 0.75 = 135

Hvala Svetlana, ovo je jedan poziv u društvenim naukama.

U ICT-ju (Information and Communication Technologies) situacija je "dramatična" - Naš prvi poziv je bio preko milijardu evra. Biće još dva ICT poziva ove godine.

Uvek ima poneki poziv. U ICT mogu da se uguraju i mnoge druge firme koje nisu ICT centric, kroz case studies, socijalni impact, trgovina, prevoz, životna redina, svašta.

U UK nas bombarduju pozivima na seminare. Imaću u ponedeljak više informacija od čoveka koji to za nas radi.

Nacrt projekta je obično ispod 100 stranica, retko ide do 200, na desetine stranica su tabele koje se relativno brzo popunjavaju, profili institucija i ljudi, i nacrt radi ceo konzorcijum.

Ako neko drugi inicira ponudu onda obično ta institucija i vodi pisanje ponude dok ostali daju priloge. Za ozbiljnu ekipu nije previše teško. Ima mnogo razloga zašto treba pažljivo birati partnere. Jako je tužno kad se projekat ne odobri zbog jednog od 7-8 partnera.

Ne samo da je tako, nego većina novca odlazi firmama.

Small to Medium firme su zaštićene ko beli medvedi.
Sad su R&D i ekonomija znanja matra koja je svima na ustima, jedino je to viđeno kao odgovor zapadnog sveta globalizaciji.

FP6 je bio 4 godine i 17 milijardi, FP7 6 godina i 50 miliradi. I ovaj pomeraj u količini novca dovoljno govori.

Oooo velika, lenja Lj, dobrodošla. Nisam se dosetio :)

Neverovatna reakcija od mladih kolega, potpuno neosnovana kaži im.

Naime:
- Ko poznaje proceduru, i ima iskustva, može da napiše proposal za nedelju dana. Jedna čovek nedelja.
- Iskustvo se stiče tako što se oprobaš na nekoliko proposala, 2-3.
- Kvalitet zavisi od ideje i grubog materijala koji treba da iscediš iz partnera.
- Obično je poslednja stvar koju naučiš to koliko su destruktivni work-shy partneri. Ima institucija koje se stavljaju na što više proposala u jednom pozivu i tamo ništa ne rade, samo posalju svoju biografiju. Njihova logika je statistika, nekoliko od 20, npr, će biti odobreno po prirodi činjenice da su nekoliko od dvadeset ljudi koji vode pisanje proposala posebno spretni i vredni pa će popuniti rupe koje prave lenji partneri.
- Za one koji imaju problema sa novcem (ja znam univerzitete i firme koji nemaju i FP7 im je gubljenje vremena) ovo je, verovatno, najlakši način da se do novca dođe. Naravno, pritisak je da se dobre ideje dobro pretoče u plan i prezemtiraju, ali to je logična i osnovna pretpostavka u svakom slučaju.
- Jurenje ovih grantova je proces. Većinu ideja ne proguraš u prvoj pozivu gde učestvuješ. Tu padneš na ispitu, dobiješ komentare i sledeći put poradiš na greškama. Sledeći put ti, tako, treba mnogo manje vremena a imaš mnogo bolju ponudu.
- Naravno, oni deadli serious ljudi dobijaju novac u prvom pokušaju. Ti deadly serious ljudi, na primer, već sad rade na drugom ICT pozivu, iako poziv još nije izdat - imaju grube ideje, diskutuju, traže prave partnere.
- Rano mora da se počne sa radom u svakom slučaju. U poslednjem mesecu pre isteka roka možeš da zaboraviš na kvalitetan odziv od većine partnera, svi su tad prezauzeti pošto su svi partneri u više konzorcijuma.
- Naravno, i vi se gurate da uđete u što više konzorcijuma no gledate da to radite tako da možete dati kvalitetan prilog pisanju proposala. Kad to pisanje neko drugi vodi, vama će trebati samo nekoliko čovek dana za kvalitetno učešće.
- I na kraju, kad dobiješ grant, ovo je jedno posebno prijatno iskustvo - radiš sa pametnim ljudima, u opuštenom maniru, EC ti plati 75% svih troškova, putuješ i vidiš svet, IP (Intelectual property) ostaje tebi. Mnogi departmenti u UK se samo voako finansiraju (Univerzitetitma se pokriva 100% troškova ali oni zato ono što rade moraju da daju u Public Domain - mislimd a je tako, prvi koraci su svakako da se pročita dokumentacija sa EC sajtova, ja samo uskačem i pripomažem pa ne poznajem proceduru najbolje)

Tako, nije trivijalno, pošto se radi o silnom novu sjatile su se i veće firme oko ovog, ali ozbiljan i sistematski rad garantuje uspeh.

Mala Lj od preključe 20 godina. Ne samo da je nismo videli tog dana, nego je nismo uspeli dobiti ni na mobilni da joj čestitamo (biće velika žurka uskoro), još gora od "one" Vesnine (ne znam koliko blogova pratiš) :)

Svetlana, ja sam Ljutka (to je, u stvari, devojčica :) razumeo na drugi način. Tj. mnogo posla na pisanju proposala, koji se onda ne odobri.

U pravu si (ako ne moramo da persiramo), može da se tumači i kako ti kažeš. I slažem se sa tvojim mišljenjem. Toga ima svuda, uglavnom istraživači sve rade. Teško da i može mnogo efikasnije da se radi pošto je skoro nemoguće naučiti birokratiju da pomaže oko FP deliverables. To bi, jednostavno, zahtevalo previše speijalističkog znanja.

Alavi menadžeri, da, i oni se trpaju. Taj problem je, možda prisutniji kod vas, u društvenim naukama nego, na primer, u ICT-ju. Kad se radi ICT review menadžer neznalica previše rizikuje. Tj rizikuje da ga panel od nekoliko profesora i EC reviewera propituje oko raznih rešenja. Ovi paneli umeju da budu jako neprijatni, ponekad da izbace partnera iz projekta, srežu dzdžet i slično. Retko se dešava ali su na reviews (evo već dvadesetu liniju pišem i ne mogu da se setim srpske reči) zato idu koliko-toliko razboriti ljudi.

A problem je širi i ozbiljniji, i u UK mnogi pojedinci nemaju incentive da se bave pisanjem ponuda pošto su velike šanse da oni od toga neće videti previše materijalne koristi. Ja nemam ideju kako ovo rešiti, osim one koju svi znamo a gde ništa ne možemo uraditi, ali su bar ostale koristi tu - interesantni projekti, interesantni ljudi i putovanja.

Pojedinac ili kompanija može da se uključi i kao podizvođač. To je manje popularno, sa FP7 je nešto lakše, iz sledećih razloga.
- Treba u ponudi objasniti zašto se to radi.
- Obično se radi o manjim ciframa, tako da EC ne postavljaju pitanja, npr do 20-30K evra.
- Ako firma uzima podizvođača treba i sama da ima dobar razlog. Ovo ponekad nije isti razlog koji se daje EC-ju :) pošto se često radi o činjenju malih usluga ljudima ili organizacijama koje dobro poznajemo, u prijateljskim smo odnosima, i kojima treba više posla. Ali tada firma koja uzima podizvođača mora da i sama plati deo troškova. Tj. EC plati 75% a firma doda 25% (zato je u FP7 nešto bolja situacija, pre je ovo bilo 50-50).

Naravno, ovo poslednje su više teorijski nego praktični problemi - podizvođač može da se zadovolji sa 75% sredstava dok creative accounting odradi formalni deo posla sa EC-jem.

Životna sredina je ogroman tematski prioritet u FP7 i situacija je sledeća:

- Ja sam jednom ideje iz investicionog bankarstva prepevao u environmental risk management u FP6.
- Imao sam samo nekoliko dana da napišem proposal i nismo dobili projekat, ali smo dobili odlične ocene za S&T (nauka i tehnologija). A kasnio sam pošto sam u poslednjem trenutku ubedio jedan od Fraunhofer Instituta da nam se pridruže, i baš na silu sam ubacio Hemiju iz Loznice kao case study. Tj, nisu oni ništa krivi, ja sam oklevao sa odlukom da pišem ponudu pa nam nije ostalo vremena da mi oni pomogu.

E sad, EC komisija je ocenila ideje kao potencijali S&T Breakthrough iako je to jako staro, ja naučio od matematičara, bankara, pre 15 godina, a on od Bankers Trust (kupila ih kasnije Dojče Banka).

Risk Managemnt je tema u ICT Call 2, koji samo što nije izašao. Mi pomalo na tome radimo još od početka godine.

Ono što mi radimo je methodology-centric, a ne problem centric. Znači mi već imamo metodologiju pa tražimo tehnologiju i case studies. Jedan nam već organizuju Norsk Regnesentral sa norveškom naftnom industrijom.

Bila nam je namera da tražimo još dve ideje za case studies, i ova EC vest je možda dobra prilika da jedan pokušamo da zamislimo oko nekog problema u Srbiji.

Znači, ne treba nam risk manager individualac teoretičar-analitičar, nego entitet koji ima ta znanja, a mogao bi da organizuje case study tako što će, dodatno, da ga definiše kroz lupu naših teorijskih abstrakcija.

Pišem ti ovako čisto da ohrabrimo još ponekog da odmah počne da juri ove EC pare, iako ne mogu da iznesem celu metodologiju, važno je još samo:

- da je problem koji bi case studi trebao da analizira takav da su risk faktori bez opcionalnosti i da mogu da se prikažu parametarskim, matematičkim jedno, dvo ili višedimenzionalnim entitetima (e.g. krivama, površinama) koji su glatki (neprekidni) i imaju glatke prve i druge izvode po parametrima. Ovo je lako kod relativno kontinualnog ispuštanja zagađenja u reke, mora, atmosferu, pa su nam takvi case studies bolji, a teže gde imamo nepredvidljive setuacije kao otkazivanje nekih kritičnih mašina, pucanje cevi u naftnoj industriji i slično, gde još uvek možemo da radimo abstrakcije raspodele verovanoća, ovo jesu glatke krive, da se tako nešto desi, no sve više udaljavamo teoriju od prakse i model nam je sve osetljiviji na pretpostavke.

- da ima mnogo parcijalnih rešenja za delove problema gde možemo da radimo analizu osetljivosti risk faktora (npr zagaženja u reci) na variranje parametara unutar našeg rešenja.

Ovo je onomad, npr, bio proposal od jedno 90-tak stranica, urađen za nekoliko dana, prošao S&T kriterijume (ovde većina drugih ponuda padne) a pao na aljkavim case studies, analizi socijalnog značaja, diseminaciji znanja, i slično - tipične loše ocene kad je aljkavost u radu u pitanju.

Mi ćemo raditi još nekoliko ponuda, i ovu vest o Srbiji još nismo procesirali kako treba.

Ovo naše za riska management je specifično, najbolje ideje bi trebale da dolaze od onih kojima je rizik deo posla.

samo cu ja imati duplo vise posla

Ovaj problem se lako reši tako što ako se dobije projekat zaposle se novi ljudi.
Tako, ja i dalje savetujem učešće.
Ovi projekti su opušteni, putuje se po Evropi, vide se novi, pametni ljudi, a ono što radite na projektu vam ne definišu u potpunosti neko drugi nego i vi to definišete za vreme pripreme ponude.
Posle vi pozivate te nove ljude na nove projekte, oni pozivaju vas i stvari postaju jednostavnije i bogatije.

niste me razumeli

Sorry, nepažljivo sam pročitao komentar.

napravite

Ja uglavnom ne učestvujem u regulisanju i razvoju bloga više od davanja saveta kad B92 zamole sve nas autore da dajemo savete.

Ponekad, jako retko, mi se omakne savet i kad mi ga niko nije tražio i uglavnom se odnosi na skretanje pažnje kako su sadržaj i njegova dinamika jako važni.

I to je svo moje učešće.

Veliki deo svađanja uopšte ne čitam, najviše zato što nemam vremena, iako proletim kroz sve blogove s vremena na vreme.

Povodom štrajka sam odreagovao pošto Restak zvuči iskreno u emailovima ka nama autorima, sa bizins i tehničke strane ovo što radi je logično, i kvalitetna praksa, nije je on izmislio, pa mi je štrajk vukao pomalo na podmetanje noge Restaku od strane jedne grupe kojoj se učinilo da su im interesi ugroženi.

Možda grešim, vreme će pokazati svoje, ne bi bio red da nisam rekao što sam mislio da je važno.

Sve u svemu, ne mislim da je velika razlika između većine autora, kojoj i ja pripadam, i komentatora kad je u pitanju uticaj na Restaka i razvoj bloga.

btw, da li neko moze da zaustavi ovu proliferaciju

Opet sam u žurbi propustio da dam potpun odgovor:

Ja sam potpuno suprotnog mišljenja - tj ja guram ideju da blog treba dati svima. Sve ostalo je neka forma ograničavanja kreativne slobode.

To je jedina velika biznis razlika koju bih ja uneo u blog da se pitam.

Kroz naslovnu stranu B92 nam preporučuju, još uvek ne ažurno, ne znam kakvi su im planovi, šta da čitamo.

Kroz naše privatne liste mi sami biramo šta ćemo da čitamo.

Svađati se i komunicirati sa svima na blogu je besmisleno knoliko koliko je to besmisleno i u realnom životu.

Internet ide na tu stranu, sad ima preko 100 miliona blogova, uskoro će svi koji to žele imati blogove. I kao što ne kumuniciramo sa svim slučajnim prolaznicima u Knez Mihailovoj, slično će biti i na intenretu.

Hvala, Ljutko (ne sećam se da sam te ikad video u ljutko-fazonu :)

100% kažeš - šale se te tvoje kolege :) Neki top traderi u investicionom bankarstvu kažu da im je dovoljno da budu u pravu u 30-40% situacija pa da prave velike pare. Ostalo je profesionalnost i disciplina.

Ako učestvujete u 10 ponuda, gde vam je na svakoj ponudi šansa 30% da dobijete posao, ogromne su vam šanse da ćete dobiti bar jedan projekat. Računajte sami kolika, neću namerno da vam kažem, platite nezaposlenog matematičara ako ne umete sami :)

Svi iz Slovenije sa kojima je moja firma pokušala partnerstvo su izuzetno prijatni, predusretljivi i profesionalni.

Oni nas predlažu i pozivaju u konzorcijume, mi njih, a od Dr. Matjaza B. Jurica i njegovog tima, Univerity of Maribor i Centre for New Technologies Research smo dobijali neverovatan kvalitet, ubedljivo najbolji što sam ja sreo. Njega će mnogi koji programiraju u Javi prepoznati kao co-autora mnogih knjiga.

Exit, ne znam, nadam se. Tumba nam se život, na dobro, ono "once-in-a-lifetime", pa još ne znam koliko ću se dobro organizovati.

Url sintaksa mi je dobra, ali je uopšte url editing inactive pri stavljanju blogova pa sam ručno uneo. Ako ne prorade uskoro tražim pomoć, ili čitam dokumentaciju (imamo mi pravilo u IT-ju: "When everything else fails, read the documentation" :)

Na kraju su promrdali i moji linkovi, moja greška, thanks :)

Na toj stranici su pozivi koji su istekli, ja mislim. Do sad ažurnost možda nije bila previše važna ali od sad je esencijalna.

Pojavila se i vest na njihovoj stranici.

Pominje se i agencija, u okvirima SANU i BU "...путем које би научни радници и истраживачи добијали подршку за своје пројекте којима би потом аплицирали за средства ЕУ...". Ovo je pomalo nejasan narativ pošto iz njega nije jasno da su male do srednjih firmi u centru zbivanja, a ne samo naučne i istraživačke institucije.

Obavezno stavite profil na Cordis site, gde treba, malo se nahvalite, pa će vas i drugi pozivati na projekte gde većinu pisanja ponude oni rade (uvek je fer-play i najbolja praksa da se ne ubacujete samo zarad ubacivanja, nego da pošteno odradite vaš deo posla, no to je par dana kad drugi rade pisanje).

A i sami se nudite drugim projet timovima. Svaki deo posla na pozivu treba ozbiljno raditi, jedan mali propust može da ti uništi mnogo drugog, kvalitetnog rada.