Gost autor: Stanko Medić, momak koji će uz našu pomoć stići do Deda Mraza. Eheeej! 

 

Obožavam avio časopise. Baš im se istinski radujem svaki put kad zakoračim u avion. I pročitam obično od korice do korice, sa sve reklamama.

I posle sve zaboravim.

Čak i Kaporova pisanija iz JAT - ovog magazina, toga mi je baš žao. Sećam se nekog krompira iz jednog njegovog članka

'Koliko god da me rastuži poskupljenje toliko me razveseli objašnjenje' (ViB)

Objašnjenje da je Srbiji 'NATO potreban' nije smešno. Tužno je. I izrekao ga je neko ko je pozivao na rat sa vojskom te iste organizacije i ko je tražio da se na određeni način piše o ljudima iz NATO i koji je sve koji su , makar uz maštu, pozitivno

                  Stradao je pre neku noć.  Sad  je  svejedno da li iznenada ili se to moglo očekivati.  Kao da se sve odigralo u snu, iako budnom (Jovica Aćin: Poetika rastrojstva)

 

Sve  se može dogoditi.

U mom slučaju, sve se zbi  ovako:

Hodah  neodređeno, nepoznatim ulicama, među  nepoznatim ljudima. Ne  plaših se, ali  iznenadno osetih, tek tako,  da mi je kraj blizu.

Onda - bang! 

Posle nekog vremena  otvorih oči i 

  

ili, Perverzije engleskih prideva

neočekivano dobar rezultat srpskih tenisera na ovogodišnjem vimbldonu.

uz potpuno očekivan novakov prolaz u 16 najboljih, u drugu nedelju turnira su prošli i viktor, jelena
i zimonjić u dublu sa matkovskim i miksu sa gajdošovom.

nema te statisttke

koja može da dokaže da je iko  ikada igrao lepše, inventivnije,
pa ako hoćete i bolje.
fed jeste tenis.

 

Opet vesti o smrdljivim zgradama. Hoće kupci stanova da ih ruše sami jer je država odustala od svoje predhodne namere. Dakle, osveženja sećanja radi, ljudi kupili stanove još neizgrađene, verovali državi i instituciji koja je u ime iste stanove gradila i prodavala i ti isti uzeli su pare budućim stanarima i onda je na velika zvona obnarodovano da je poduhvat završen i stanovi su spremni za novi život i porodično obitavanje. Uselili se građani sa sve decom, dobili na svečan način ključeve od ulaznih vrata, bilo to na i tvu, u narečena ognjišta i onda im je zasmrdelo. Izvođač je upotrebio neki materijal koji se javlja lošim mirisom, posle je utvrđeno da je taj smrad štetan za ljude i od stanovanja u novim sobama nije bilo sreće. Izvođač je pogrešio, nabavio nepodobnu materiju a državna institucija nije svoju obavezu izvršila, nije kontrolisala što joj je bila obaveza, uoptrebljeni sastojak maltera i proizvod nije odgovarao standardima prodate robe koja je uredno plaćena i koja nije izvedena po ugovoru jer se smrad nije spominjao ni pod jednom tačkom niti mu je bila određena cena.

Danas, 21. avgusta 2015. godine stid me je što sam ljudsko biće.

Stidim se što sam stanovnik Balkana  i gradjanin jugoistočne Evrope.

Stidim se zbog slika i snimaka, koje danas stižu sa makedonsko-grčke granice.

Jer, granice su samo za ograničene!

Stidim se što se u Evropi, na žalost,

Simbolički gledano kamen koji je pogodio Aleksandra Vučića na njegovom usponu uz, opet njegovu, Via Dolorosa bačen je najmanje dvema rukama: njegovom sopstvenom još onomad kad se tim sportom bavio tako rado i kamenje bacao tako štedro; druga je ruka bila ruka onih koji su ga mesecima i nedeljama ohrabrivali da se u ime pomirenja u Potočarima pojavi. Ruka budale koja je fizički kamen podigla i hitnula bila je samo puka transmisija.

"Vijenac", časopis za umjetnost, kulturu i znanost Matice hrvatske objavio je 23. jula opširan intervju autora Andrije Tunjića sa Sonjom Biserko, predsednicom Helsinškog odbora Srbije. Mislim da izrečeno u intervjuu svakako zaslužuje da bude preneto u celosti i bez intervencija. Ako ne zbog drugog a ono kao sabrano i novonapisano Vjeruju onoga što se ovde kolokvijalno zove Drugom Srbijom. 

O Srbiji, Srbima, istoriji, ratovima devedesetih, Jugoslaviji, Titu, Kosovou, genocidu, Haškom tribunalu..

Jedino je naslov bloga moj a u pitanju je rečenica gospođe Biserko iz samog intervjua, za koju bih (rečlenicu) rekao da je srž izrečenog.

Evo i originalnog naslova i teksta:

 Bez istine nema pomirenja

Srbima je svaka nezavisna hrvatska država ustaška država / Za rušenje Jugoslavije, planiranje i pripremu rata najodgovornija je kulturna elita oko Dobrice Ćosića / Beogradski Pravni fakultet bio je jedan od stupova velikosrpskog projekta / Kada je admiral Branko Mamula bio na čelu JNA, počela je srbizacija vojske, razoružavanje teritorijalne obrane i prekrajanja vojnih oblasti / Memorandum i Peticija intelektualaca o Kosovu dva su ključna trenutka u homogenizaciji srpske elite / Badinterova komisija poništila je tvrdnje Srbije da pravo na samoodređenje imaju narodi, a ne republike / Cijela srpska historija jedna je velika laž / Srbi se ne žele identificirati s genocidom u Srebrenici kao najstrašnijim zločinom, to im je trauma kao i nestanak Jugoslavije / Beograd je organizirao iseljavanje Srba iz Hrvatske / SPC je uvijek bila prvo politička, pa tek onda vjerska institucija / Srbija ne živi samo u poricanju svojih zločina, nego i u stalnom izmišljanju teorija zavjere / Srbi iz BiH i Hrvatske trebali bi odgovornost i krivnju za zločine prebaciti na Srbiju

  

Sonja Biserko, predsjednica Helsinškog odbora Srbije, do raspada Jugoslavije i velikosrpske agresije u svrhu stvaranja Velike Srbije radila je u jugoslavenskom Ministarstvo inozemnih poslova. Danas se bavi istraživanjem uzroka raspada Jugoslavije, ljudskim pravima, srpskom političkom poviješću i stanjem srbijanskog društva. Bio je to povod ovom razgovoru. 

Piše: Rodoljub Šabić

Famozna rečenica iz Antigone, naslov posta, je jedna od najpoznatijih i najstarijih ilustracija (kod nas nažalost izuzetno snažno prisutnog) manira da se na lošu vest reaguje emocionalno, a ne racionalno, odgovorno, i da se za nju proglašava "krivim" onaj ko je donosi, a ne pravi uzroci.  

Nedavno objavljivanje Izveštaja o tragediji helikoptera, odnosno neke reakcije na njega, a pogotovo poluglasne "priče" o tome da objavljivanje činjenica "ugrožava odbrambenu sposobnost, moral..." podsetilo me je na jedan događaj od pre nekoliko godina.

Piše: Rodoljub Šabić

Kako stvari stoje, u neko dogledno vreme mogli bismo dobiti Pravilnik o zahtevima za uređaje i programsku podršku za zakonito presretanje elektronskih komunikacija i tehničkim zahtevima za ispunjenje obaveze zadržavanja podataka o elektronskim komunikacijama
Već samo "ime" Pravilnika, a i odredbe Zakona o elektronskim komunikacijama (ZEK) na osnovu kojih se donosi govore da se radi o "tehničkom " aktu čiji je zadatak da uredi samo tehničke uslove za ostvarivanje zakonskih odredbi kojima se, u skladu sa Ustavom, predviđa mogućnost odstupanja

Piše: Rodoljub Šabić
Kraj je maja, što me podsetilo na jedan skroman, petogodišnji "jubilej". Verovatno sam, ako se izuzmu akteri događaja o čijem "jubileju" se radi, jedan od retkih koji ga se setio, jer je i pre pet godina, u maju 2010., promakao stidljivo, gotovo neprimećeno. Tada je javno tužilaštvo odustalo od krivičnog gonjenja novinarki B92, Ivane Momčilović, Antigone Andonov i Jasmine Karanac, zbog toga što su objavljivanjem transkripata prisluškivanih telefonskih razgovora nekadašnjih rukovodilaca JP „Putevi Srbije" u vezi sa slučajem „drumska mafija", navodno

Piše: Rodoljub Šabić 

"Vreme se mora koristiti kao alat, ne kao kauč". Na rečenicu koju pripisuju Dž.Kenediju, podsetio me jučerašnji dan. Naime, juče je bilo tačno godinu dana od kako sam Vladi, odnosno nadležnom Ministarstvu pravde, dostavio Model zakona o zaštiti podataka o ličnosti pripremljen u Službi Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Potreba noveliranja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ili njegova zamena