Pratio sam pred kraj godine raznorazne manje ili više tradiocionalne izbore za sportistu godine u Republici Srbiji. Uglavnom su mišljenja bila nepodeljena, za najbolju je proglašavana Milica Mandić, jedina zlatna reprezentativka Srbije na Olimpijskim igrama u Londonu. Jedan od retkih disonantnih tonova je bio tekst u Blicu koji je postavio pitanje da li dovoljno cenimo Novaka i zašto on nije proglašen makar kao ko-najbolji, zajedno sa Milicom.

Ono što fali u svim tim izborima jesu naši paraolimpijci. 

Ulazeći u drugu nedelju Australian Opena vreme je da se pozabavimo dosadašnjim rezultatima. Statističari su nas obavestili da je Srbija jedina zemlja koja ima predstavnike i u muškoj i u ženskoj konkurenciji u četvrtom kolu turnira (osmina finala). Ostale teniske sile ili nemaju više predstavnika u muškoj ili u ženskoj konkrenciji. Ipak, pozabavimo se prvo našim igračima koji su ispali:

Nakon sedam dana tenisa došli smo do 4. kola u singlu na drugom gren slemu sezone. Još toliko dana će nam trebati da bismo stigli i do finala, a ko će igrati u istom ostaje nam da ispratimo i vidimo.

Srpski teniseri su bili dobri protekle nedelje, slično kao i na Ozi openu imamo po dva predstavnika među 16 najboljih. Dok su Novak i Ana bili među 16 i na prvom i na drugom GS 2013., umesto Bojane je u 4. kolu ovog puta Jelena, dok je Janka zamenio Viktor. Viktor je ujedno i jedini igrač među 16 koji nije nosilac, dok će Jelena igrati protiv jedne (i to najmanje poznate) od četiri igračice koje nisu nosioci. Zahvaljujući ovakvim rezultatima Srbija je trenutno prva na listi zemalja, sa odnosom pobeda i poraza 16/3. Evo i kompletnih parova 4. kola:

Nakon 5. oktobra i nakon decembarskih republičkih izbora 2000. godine jedan od prvih poslova je bilo uspostavljanje novog poreskog sistema Republike Srbije. Već u aprilu 2001. godine su doneti novi poreski zakoni, prvi, 01.04.2001., je stupio na snagu Zakon o akcizama, za njim i Zakon o porezima na dohodak građana i Zakon o porezu na dobit preduzeća (koji su doduše počeli da se primenjuju tek od 1. juna 2001.), dok su Zakon o porezima na imovinu i Zakon o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara stupili na snagu 28.04.2001. godine. Malo smo duže čekali Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji (donet je krajem 2002. i stupio na snagu 01.01.2003), a poreska reforma je zaokružena 2004. godine donošenjem Zakona o PDV, Zakona o porezu na premije neživotnih osiguranja i Zakona o fiskalnim kasama. Za poreski sistem uspostavljen ovim zakonima se objektivno može reći da je naklonjen bogatim ljudima.

Ne mogu ni da zamislim kako se osećaju roditelji Dražena Milovanovića i Dragana Jakovljevića, vojnika ubijenih prilikom služenja vojnog roka u kasarni na Topčideru. Ne samo da su ostali bez svojih sinova, nego moraju da se suoče sa tim da državni funkcioneri kriju ubice njihove dece. Dva vojnika naše vojske ubijena su zato što su videli ono što nisu smeli da vide, a većinskoj Srbiji to ne smeta, jer valjda veruju da je bolje nešto sakriti nego dozvoliti kaljanje ugleda vojske. 

Ne znam za vas, mene kao građanina Srbije je sramota.

    Nema druge, raskrčiti u sebi sebe, stalne stanare privoleti  ili  zaobići, ukoliko je moguće, prijavljene podstanare umiriti, rasterati bespravno useljene, ne plaćaju ništa, zamandaliti vrata ( prozore zakovati daskama) pred onima što su u čekanju razapeli šatore na obalama kapilara i unutrašnjim obroncima lobanje nadajući se brzom ulasku ne hajeći  za uništene travnjake, zatrovane izvore, zagađen vazduh... izbledele misli, zaludne emocije,  izgubljena nadanja... Nema druge, krenuti prvo protiv sebe, zaokrenuti u sebe.

   I, šta sam očekivao, čemu se nadala, rasporen listom suvog kukuruza?!

...RA 01h 01m 08.99s DEC +54 stepena 35' 18.4“

   Ljubav je  u nama, oko nas...ljubav je ispod  i iznad, ispred i iza, sa leve i desne strane...ljubav je u vodi, vazduhu, svetlosti, cvetu, kamenu, travi...ljubav je u mravima, otrovnici zmiji, nezgrapno harmoničnom slonu...Ljubav  dolazi i beži, blizu je i daleko...ljubav se rađa i nestaje...uzdiže i baca u ponore...

 Moga mladog prijatelja uzdigla je do Cassiopeie.

.

.

.

               Složila je tu malu, savršenu priču u svojoj glavi jedne od onih noći koje su je ispunjavale nedorečenim nemirima i nisu joj davale da zaspi. Bila je zadovoljna svakom rečju, svakim zarezom, svakom tačkom u njoj, što joj se inače gotovo nikada nije dešavalo. Prosto joj je zastajao dah od toga kako je, onako tanana, zaokružena, potpuna, ispunjavala svoj okvir određen naslovom koji je bio upravo onaj pravi i jedini i najbolji moguć.

   1.

   Uznemireni lokvanji.
   Vetar pripitomljen u trstikama.
   Kikotave divlje perunike.
   I vilin konjic što treperi vazduhom.

                Hajde da ispratimo baba-Martu jednim zabavnim tekstom. Sa zadovoljstvom prepuštam svoje blogodvorište plavushi011:    

  Značenje reči tolerancija je isto u svim jezicima i svim narodima.

Znamo li šta je tolerancija? Znaju li naša deca? Učimo li ih na vreme i tačno šta znači prihvatanje  osoba koje nisu iste vere, ne misle na isti način, imaju drugačiji politički stav ili se po bilo kom osnovu razlikuju? Učimo li generacije stasale posle nas nenasilnoj komunikaciji, uzdržanosti, prepoznavanju i izbegavanju konflikta i osuđivanju nasilnih oblika ponašanja ili