IZGUBLJENA PRIČA

Reimitator

Чик погоди шта сам спремила за првог?! ( чинкилинки )

loader

razmisljam

Reimitator

Чик погоди шта сам спремила за првог?! ( чинкилинки )

Eh, blago Kukusigameniju :)))

А штооо???

loader

Kako što? Pa, zbog Fahrete Jahić. Kukusigameni voli plavuše, pa već počeo da peva "Blagosigameni..."

Аааа...

kukusigameni

A ja zamislio tebe, koja sediš na toj šljunkovitoj plaži i to, preturaš oblutke i misliš o bojama i tako to. I nema vode u tvom vidokrugu, a suprug, koji je do maloprepevao: ,,Dečko mi je školarac, pa mu šaljem džeparac...'' , zapomaže u vodi jer ga je uhvatio grč.
A ti: šta je pisac hteo da kaže... haljina ove ili one boje...
A čovek bre u panici.

Лепо си то замислио. ( Ал' човек, срећом, није паничар. )
Е, ту онда следи једна сасвим истинита прича.
Једаред, пливамо тако моја најдража старија заова и ја ка пучини и торочемо успут, онако, сасвим опуштено.
И све би у реду док нисмо решиле да се окренемо ка обали.
Она се окренула прва, отпливала пар метара и онда завапила: - Размишљалицеее!
- Молим. - кажем ја опуштено.
- Дођи брзо! - вапи она.
- Што? - опет ја сасвим лежерно.
- Па не умем да пливам! - виче она и престаје да маше рукама и ногама.
Ту ти ја видим да је враг однео шалу, па брзо к њој, па је овлаш прихватим око струка као када се дете учи да плива, па:
- Хајде сад полако... Руке... Тако је... Па ноге...
И проплива она поново, а ја да умрем од смеха, мада, видим, њој није ни мало смешно.
А колико је била поплашена, укапирала сам тек када је излазила из воде. Толико су јој се тресла колена да је једва ходала.
Што је најсмешније, жена и плива и рони, али само ако је близу обале. У супротном је хвата толика паника да се потпуно изгуби.

Непријатан догађај.

Nego, i meni se sad izgubi priča i ono što sam hteo da ti kažem.
Valjda miris te bundevare skreće pažnju. Ume cimet da napravi veeeeliku zabunu.

Ма, нема везе.
Сетићеш се, а можда и нећеш.
У сваком случају, немам појма шта ће се догодити и да ли ћеш своју причу наћи.

А бундеваре ће бити још, немаш бриге.

dragoljub92

mene je ta vrsta plivača uvek zbunjivala, mada sam ja njihovo ogledalo ,naima ja dokle god osećam dno ne plivam tek kad ga nestane, onda moram bre inače ćese udavim, a što da plivam ako mogu da hodam.a da se čovek udavi dovoljno je i lavor vode n treba celo more

Видиш, ја сам, опет, грешком рођена као копнена живуљка, тако да мене све те чудне врсте пливача какви сте ти и моја најдража старија заова потпуно бацају у збун. Мислим, како можеш да не уживаш у пливању и да се бојиш дубоке воде?
Није да не наслућујем да и за такав ваш став спрам воде има много рационалних разлога, али, н'умем баш да се уживим у проблематику, јер ми је сасвим страна.

dragoljub92

Мислим, како можеш да не уживаш у пливању и да се бојиш дубоке воде?

uh, ovde je došlo do zbuna,ne plašim se ja vode ni dubine.teo sam da kažem da dokle god imam dno pod nogama nemam potrebu da plivam zato recimo nikad nisam boravio u plitkom delu bazena već uvek tamo ispod tornjeva gde ja najdublje.teo sam da kažem da ja ne volim plitku vodu al nisam se dobro odrazio izgleda.

Комплетан збун.
Па, кад си помињао дављење и лаворе...
Нисам ни могла другачије да схватим.

Иначе, мени су биле најгоре године када сам велику децу учила да пливају ( када су били мала деца ). Осећала сам се као риба на сувом док сам чучала у плићаку и придржавала их приликом њихових првих покушаја.
Е, чим су се мало ослободили, натакла бих им оне пластичне мишиће, па преко Савског језера на једну, па на другу страну. Када се уморе, а они се окаче о мене и онда их вучем за собом, али, пливам... Много добра ствар.
Наравно, после смо се полако ослободили и мишића, али сам, кад год је требало, бивала реморкер.

dragoljub92

upravo sam na to mislio ,nikad mi nisu bili jasni on koji ceo dan provedu u plićaku do pojasa ili do grudi,mada sad i mogu da razume,jednostavno ne trošiš snagu na plivanje,kao da si u kadi.

Ја немам неки посебан проблем са њима ( Сем што их, наравно, не капирм, али, то је већ до моје неспособности поимања одређених ствари. ). Оставим их да се праћакају по плићацима, а ја отпливам што даље ка хоризонту. Е, ту онда могу и да не трошим енергију на пливање: изврнем се на леђа, сасвим сама, плутам и уживам у посматрању облака над собом. Непроцењиво!

Мада, од када су оградили плаже и забранили пливање ван пловака, ни не мили ми се да уђем у воду. Није ми никакав гушт да се сударам са полупливачима, непливачима, играчима одбојке и оним надобудним пливачима што замахују краул жмурећки, па мораш да бегаш од њих да те не би потопили у свом налету.

zilikaka

Tačno sam znala da će od svega ostati uglavnom bundevara.

А како другојаче?

Mi smo svoju prvu ovogodišnju, fala na pitanju, odavno izjeli. Al bez oblutaka.

Па, колико ја знам, у бундевару се ни не стављају облуци, тако да је добро што ти нису пали на памет.

Nego, oblutak je svetle golubije sive boje. Kako to ne znaš?

Их, како можеш да тврдиш тако нешто?
Јеси ли икад шетала обалом и скупљала облутке најразније? И свакаквих боја које можеш да замислиш? И једнобојне и шарене и који се преливају и који светлуцају...
Уосталом, видим да ти је Дуња објаснила колико си у заблуди.

AlexDunja

Nego, oblutak je svetle golubije sive boje. Kako to ne znaš?

pa nije baš svaki

Хвала ти што си јој разјаснила.
И, сад, које боје је била та хаљина? И како просечан читалац да је замисли када је опис тако непрецизан?
ОК. Зилки је лако. Она сматра да су сви облуци светлоголубијесиви и тачно може себи да представи то 'аљинче.
А ми остали?

joj što mi žao priče....

А тек мени.
Стварно је била сасвим савршена.

loader

Ma, kakav more haloven ... - ništa bez srpskog mraka i srpske vodenice. U amerikanskom parku ladno može da se zanoći. Čik u vodenicu !!

Тек да знате, mr loader ја овај клип отворити нећу ни по коју цену и ни за живу главу, па нек буде шта буде.
Лептирица = траума из детињства.
Сећам се да сам је гледала још док су сви ТВ-апарати имали црно-белу слику и да сам се толико испрепадала да ме и дан данас подилазе жмарци кад се само помене.
Стога, Вама хвала на доприносу дискусији и адекватном прилогу ( ), али, нека га гледају они који нису поплашени к'о ја или пак они који би, из само њима знаних разлога, могли пожелети да се поплаше.

zilikaka

A šta se tebe pa neka?

...a i našla si primer, najšareniji što postoji. Uzinat.

Дуња неће да се свађа с тобом, у-та-та...

loader

Лептирица = траума из детињства.

Mnogih je.


Samo da znate da niste usamljeni.
Možemo i klub da osnujemo ...

Сад ми је лакше.

А што се клуба тиче, нека хвала. Мислим, ту би пре дошла у обзир нека доообра групна психотерапија.

Мада, клуб?
Да се зове, рецимо: Клуб одлептирице поплашених и да има све потребне алатке за рад - глогове коце, сребрне метке, венце белог лука и тако то.

jinks

Prosto joj je zastajao dah od toga kako je, onako tanana, zaokružena

A da li su dobre priče obavezno zaokružene.

Ili su dobre delom i zbog onog što pretekne nakon zaokruživanja.

Е, сад, по мени ( Значи, ништа објективно, ништа дефиниције, ништа ауторитети. ), прича је заокружена онда када сам ја њоме задовољна. Може бити и недовршена и недоречена и збуњујућа и конфузна, али, мора бити заокружена у смислу да сам у њу успела да сместим све што сам желела и како сам желела.
Из тога произилази да све оно што претекне након заокруживања заврши у некој другој причи, или не заврши нигде.
Свакако, пошто наслућујем шта у ствари желиш да кажеш, да је сјајна ствар када једна тако заокружена прича почне да се понаша онако као вода када бациш облутак у њу: кругови се шире и умножавају и прича изазива асцијације и осећања и размишљања и сећања и тек тако, заокружена на више нивоа и на различите начине, некако мора да постане савршена.

jinks

Zamisli šta bi na kraju preteklo, kad bi neko uspeo da napiše savršenu priču.

Odnosno, koje je to zrnce peska oko koga bi bila izgrađena (da ne kažem, kao biser), i o čemu bi uopšte pričala ta priča.

Прочитала сам твоју дискусију са Кукилијем, па да и ја досолим.
Некако, могу да замислим да може бити савршена које год зрнце песка да одабереш и о чему год изабереш да причаш, само ако се стекну прави услови. И онда би из ње, некако, претицало све, јер би успела да покрене сваког понаособ на најбољи могући начин, у ма ком смеру, у ма које пределе маште и промишљања. ( Коначна заокруженост. )
На крају крајева, савршених прича има колико хоћеш.
Проблем је у томе што нису савршене безусловно свима.
Свако од нас би могао да се сети неке коју је прочитао и која задовољава наше сасвим субјективне критеријуме савршености.
Али, то је тако релативно, да закључак подједнако може да буде и да савршена прича не постоји, нити може да постоји.
Све се некако на крају сведе на неке личне судове.

kukusigameni

Savršena bi mogla biti jedino ovakva, izgubljena. Nikada napisana, nikada ispričana. Osim tada, kada je trebalo, te noći ili tog dana, u sebi, bez zapisivanja.
Zato takve priče nestaju.
Isuviše su savršene da bi dozvolile da ih pokvarimo.

Можда си на правом трагу.
Некако, ово твоје запажање звучи сасвим логично.
И мислим да такав след догађања и није тако лош, на крају крајева.
Кад бисмо успели да запишемо своју савршену причу, престали бисмо да трагамо за њом, па бисмо неопозиво заћутали, уљуљкани самозадовољством.
И опет бисмо све покварили.

jinks

Savršeno bi bilo možda upravo to ... da govori o tome šta je to što je čini takvom da uopšte i ne može biti zapisana :)

Али баш то је чини немогућом. Јер, ако би била написана о томе зашто не може бити написана, не би могла да буде савршена.
Логички неизводљиво, технички такође.
Увек би неки разлог недостајао и то недостајање, које би свакако било сасвим очигледно јер би свако ко је прочита имао неке своје личне разлоге, би је чинило несавршеном.

razmisljam

jinks

Јер, ако би била написана о томе зашто не може бити написана, не би могла да буде савршена.

Da, ali je sve to ipak ne cini nemogucom.

To sto mi ne mozemo da je napisemo ne znaci da ona ne postoji.

То да.
Ненаписана постоји, али се не може написати; просто, измиче сваком покушају записивања.
О томе сам и причала у својој, наравно, несавршеној причи, јер сам се на сопственој кожи у то уверила.
Можда, када бисмо могли да је другима пренесемо телепатски...
Али, прво бисмо морали да је се сетимо након буђења.


EDIT:

I to sto bi pisalo sto ona ne moze biti napisana po svoj prilici ne bi govorilo o tome zasto ona nije savrsena, vec pre o tome zasto mi nismo savrseni.

Тек сад видех да си додао горњу реченицу.

Е, сад, да ли неко несавршен може да створи нешто савршено, макар и у ненаписаном облику?

kukusigameni

'si videla kol'ki mi je nos?!

Што се правиш важан?

jinks

Stari Grci su po svoj prilici to zrnevlje peska nazivali "korenom" (ispod zemlje), dok je iznad zemlje, na videlu, bivala biljka koja je izrastala iz tog korena.

Oni su još taj "koren" iz nekog razloga povezivali i sa nemerljivim iracionalnim brojevima (za koje su već i oni znali da se ne mogu zapisati konačnim brojem simbola), dok su biljku koja je iz njih izrastala povezivali sa celim brojevima.

Мени ово тумачење некако звучи тако логично: идеја, основна нит, окидач за причу, настане збиља на најразличитије, најчешће сасвим ирационалне начине и веома је тешко објашњива, а онда прича, једном када постанеш свестан тог пешчаног зрнца које почиње да те жуља и тражи да буде умекшано и претворено у бисер, расте по твојој вољи, твојим правилима и на начин који се теби чини прикладним.

p.s.

Ne znam da li iz ove grcke analogije izmedju reci "koren" i iracionalnih brojeva potice i izraz za matematicku operaciju korenovanja :)

Кореновање ми, молим те, не помињи.
Мало Дете и ја ратујемо са тим делом математике у последње време и подложна сам јакој негативној промени расположења чим ми се тако нешто помене.

mirelarado

Не волим да шарам по својим књигама. Евентуално нешто подвучем, али, само оловком и тек овлаш.
Но, постоји једна књига Васкових песама ( компилација неколико збирки, а у издању тадашње, чини ми се, Џепне књиге ), која је подвучена готово у целости, а онда прослеђена свим драгим људима са молбом да ми у њу напишу или нацртају нешто своје, као у споменар.
Чувам је као очи у глави, а годинама сам је и вукла свуда са собом у торби.

Мирела, .

jinks

ПУПОЉЦИ


И ова би песма В. Попе на одређен начин можда могла да се уклопи у тему блога.

Васко Попа, онако како га ја доживљавам, толико је слојевит у сваком стиху и свакој речи, да, некако, може да се припоји готово свакој теми. Био је истински маг стиха, неоспорно.

Теби хвала за ову његову песму.
Ем се савршено уклапа у тему, ем си ми ову ноћ на клацкалици између два јесења месеца учинио лепшом, подсећајући ме.

jinks

Е, сад, да ли неко несавршен може да створи нешто савршено, макар и у ненаписаном облику?

Verovatno da zavisi i od toga koliko uspesno uspe da definise stepen neodredjenosti svoje definicije savrsenog.

Уууу, то је онда још само један проблем више!
Дефинисати степен неодређености своје дефиниције савршеног је, што се мене тиче, немогућ подухват.
Увек би се ту нашла некаква сумња, некаква запитаност, некаква зачкољица...
Никада та дефиниција не би угледала светлост дана у иоле сувислом облику.

Na kraju krajeva mozda i nesavrseni mogu da stvore nesto savrseno, ali to po svoj prilici nije razlog da pomisle da su savrseni.

Није разлог, наравно.
Али, да ти само знаш како ми је лепо било током оних неколико момената проживљавања сопственог самозадовољства.
У тим тренуцима, Озгуд ми није пао на памет:



Сетила сам га се тек наредног дана, пошто сам установила да је моја савршена прича нетрагом нестала.

mirelarado

И ова би песма В. Попе на одређен начин могла да се уклопи у тему блога.

Joш да додамо Белутак (као подврсту облутка, разуме се).

Без Белутка не би никако било исто.

jinks

Чини ми се да уз песму Белутак иде и песма Анђео бројања (коју је неко раније већ постовао на Блогу), у којој В. Попа можда управо делом и говори о унутрашњем загрљају из претходне песме.

Zaboravan Broj

Bio jednom jedan broj
Čist i okrugao kao sunce
Ali sam mnogo sam

Počeo je da računa sa sobom

Delio se množio
Oduzimao se sabirao
I uvek ostajao sam

Prestao je da računa sa sobom
I zaključao se u svoju okruglu
I sunčanu čistotu

Napolju su ostali usijani
Tragovi njegovog računanja

Počeli su da se jure po mraku
Da se dele kad se množe
Da se oduzimaju kad se sabiraju

Onako kako se to u mraku već radi

I nije bilo nikog da ga zamoli
Da tragove zaustavi
I da ih izbriše

V.Popa

reanimator

Али, прво бисмо морали да је се сетимо након буђења.

Ooo..

Добар дан и теби.

anamarkana

ja sam zbog tamovamosanja vise puta nepovratno izgubila toliko lepih i dragih mi stihova

Дешава се, шта да ти кажем.
И, нажалост, није тако ретка појава.
Срећом, и поред тамовамосања догоди се да нешто и претекне, а ни то није тако ретка појава.
Тако да, све у свему, ипак постоји некаква равнотежа међу звездама, зар не?

miloradkakmar

Vrate se te izgubljene priče samo što nikad ne saznamo da smo ih izgubili, da su nam bile u mislima, na vrh pera.
Tako, nemoj da se sekiraš sve će one naići jednom , negde.

Утешно, Милораде.
Хвала ти.
Некако, хоћу да верујем да си у праву што ми то говориш.
У ствари, мислим да и сама наслућујем да мора бити управо тако.
Заправо, враћају нам се, највероватније, само сенке савршених прича.
Срећом, и њих вреди испричати.

stefan.hauzer

gde se zadenula priča? u vrtlogu snova
ili u jutarnjom bunilu;
možda ju je ukrao noćni trol, sakriven ispod kreveta
što vreba i krade
sne

kažu da uvek dođe *s pesmom :)

Где се заденула?
Ех, да знам, нашла бих је, сигурно.
Овако...

А тролове и осталу караконџуленцад што се ноћу крије испод кревета ми не помињи. Нећу вечерас смети да угасим светло у спаваћој соби.
( Да, признајем, још увек ми се догоди да очекујем да нешто измигољи одатле и ћапи ме. Чиста трауме из детињства: једном ме рођени брат тако испрепадао. Завукао се под кревет у потпуном мраку, сачекао ме и зграбио за ногу уз пуштање пригодних звукова. Једва сам претекла, а ни он накнадно није баш добро прошао. )

Пази, можда је ово ствар која би доакала сваком разумном тролу. ( Ја сам се ваљала од смеха кад ми ју је Мало Дете пустило. )



Хвала за музику.
( Остајем при томе да ди-џеја не мењам. )

bocvena

preko noći, pogubila ne samo priče, nego i ljude i godine.
I šta mi 'fali?

Ма, те феле губљења су сасвим посебна прича.
Какви прича, читави романи би се могли саставити од разних изгубљавања ( Немој да се јежиш, ово је написано намерно. ) која се сваком од нас догађају. ( О погубљавњима да и не говорим. )
Рецимо, 'ладно сам изгубила ни на шта онај сат вишка који добисмо прошлог викенда. Док сам се окренула, а њега нема. Нигде.
За мало да и о томе напишем причу.
Али, и она ми се волшебно загубила негде у међувремену и док сам је поново пронашла, прави тренутак је прошао.

A onaj dečko školarac, što mu draga šalje džeparac...to ti je ona iz Rusije, što je radila dok je on studirao...znam ženu:)

Знам и ја једну, али није из Русије, а ни руски језик никад није учила. Ал' зато јој дечко вредно учи, баш. А вредан и иначе - за причу.

Biljana 77

Jašta. Zaboravi se.

Sigurno vam se nebrojeno puta desilo da sve smislite.. priču, naslov, ma sve.. I zaboravite. Jutros kad sam se probudila sve je bilo tu.. naslov je imao tri reči. A šta je ostalo.. - link

Дакле, појава је, по свој прилици, распрострањенија него што сам мислила. Некако, то ме теши. ( Кисео осмех, по други пут. )

Пази, ти си се барем присећала да је наслов имао три речи. Ја сам само могла да тврдим да сам највероватније користила већину слова азбуке ( Остављам могућност да ми је, рецимо, џ промакло. ) и да је то збиља била савршена прича.

Када заборавим оне у глави сложене, а на време незаписане, обичне приче, уопште се не секирам. Знам да ће се, пре или касније, појавити нека слична.
Али, која је вероватноћа да ти се поново догоди она баш, баш савршена, и да је упамтиш, и да је запишеш, и да она након свега тога остане савршена?

(sjajna ti ova priča što je nisi zaboravila, kakva je tek ona bila...)

Хвала ти.
Каква је била?
Па, савршена.

Kako koja boja oblutka? Biraj. Inače, meni je boja oblutka nešto onako krem belo sa mermermernim* sjajem.

Управо ту и јесте зачкољица: толико боја, толико нијанси... Те се, у покушају да замислим праву боју те хаљине, осећам као Флора, Фауна и Мериведер када Успаваној лепотици шију рођенданску хаљину, па се не сложе око боје и крену у махање својим чаробним штапићима.



Иначе, ако је до изјашњавања, ја код облутака, као и иначе у животу, најволијем све нијансе зелене.



А опет, када кажем облутак, прво помислим на оно Зилкино светло голубије сиво.

Sviđa mi se proganjalica. Ne pesma, nego izraz. Mene to hoće ponekad, ali imam drugaricu koja ... slučaj. Ne može da se otrese po čitav dan.

Драго ми је да ти се израз свиђа. Мени је некако баш како треба, па сам га увела у званичну употребу у кућним условима.

Иначе, има лека за твоју другарицу у популарној штампи.
Знаш оне ,,озбиљне'' психолошке чланке. Е, па у једном је писало ( Прочитала сопственим очима. ) да проблем можеш да решиш једино тако што једноставно тренутну прогањалицу замениш другом.

EDIT: * typo, al nek ostane

Па и није. Ако је mer море, а мермерни мермерни, онда ти волиш крем беле облутке са морски мермерним сјајем.

cassiopeia

Е, а што сам ти малочас саставила одговор: дугачак, па све по ставкама, па разложан, па мало и вицкаст, па са одговарајућим емотиконима на правим местима...
А онда сам отворила Клајнов Речник језичких недоумица да нешто проверим, за сваки случај...
Наравно, вешто сам затворила погрешан прозор и тако је саксија са већ посађеним одговором која је на њему стајала, пала у бездане интернета и вероватно се разбила, а свакако је нема.
Дакле, сада збиља нисам у стању да ти га реконструишем, јер сам бесна на себе, а ако у међувремену не заборавим шта сам хтела да ти кажем, доедитоваћу се.

cassiopeia

Tebe baš poteralo ovo sa gubljenjem :(

Знаш оно, кад те крене, крене те.

Ne sekiraj se...domaštaću šta si mi rekla

Ма, нема фрке, написаћу накнадно.
Али, сад сам се баш сморила, што би рекли клинци.
У сваком случају, хвала теби на разумевању и слободно пусти машти на вољу.

cassiopeia

Ne govori, ćuti :)

Касно си ме упозорила.
Ја већ рекла све што сам наумила.

U fazi sam vežbanja tumačenja svojih snova i ko za baksuza ne mogu da se setim ni jednog kako valja, sve se neki repovi vuku, reči iskoče samo tako u sred dana a mozak mi kuva. 'Bem ti kud me spopade da učim u ove dane

Хоћеш ли да вежбаш на мојим сновима?
Јер, ја имам сасвим супротан проблем: никако да се отарасим својих снова.
Што је најгоре, и нису неки, па да будем сва срећна што их сањам из ноћи у ноћ. Пре би се рекло да су глупи и бљутави и досадни и смарајући и безвезни и напорни и узнемирујући и непријатни и идиотски и све тако у том смислу...
Ем их се лепо сећам након буђења, ем ми се догоди да ухватим себе како, када се са сном још увек присутним испод капака, пробудим усред ноћи, покушавам из петних жила да их запамтим, да им похватам нити, да бих могла да наставим да их сањам тачно тамо где сам стала пре буђења. Благи ужас!
Мислим да ти се то не би свидело.

Tačno znam taj osećaj kad ti isklizne, misliš na tren evo kopče, to je, al' cvrc. Nego onaj cimet me uporno proganja od kako si postavila blog. Vidim već se sebe kako večeras kuvam bundevu s cimetom i medom :)

Није то то.
Хоћу рећи, није ми прича исклизнула, а да сам тога била свесна. Да је било тако, зграбила бих барем неки кончић, па бих је омотала око њега, макар након тога она и не била више сасвим савршена.
Једноставно, пред спавање је била ту, сасвим уобличена и спремна за записивање, а након буђења ми је само у неком тренутку постало јасно да више нема ни најмањег трага од ње, осим јасне идеје да је, колико претходне ноћи, била ту.

А ја видим тебе како си бундеву скувала, она мирише, ти је једеш, а никог не нудиш.

****

( Сад само да кликнем на право дугменце.
А ону спорну реч овог пута нисам ни употребила / Не сећам се која беше. /, тако да нема потребе да затварам прозор. )

dusanovaiivanovamama

Tu negde je utonula u san.
Ujutro se dogodilo nekoliko stvari.

Јес' да није јутро, него вече, али, пријало је.
Хвала ти.

dusanovaiivanovamama

Tebi hvala

Па сад, ако ћемо се већ гађати срцетима...

dusanovaiivanovamama

zasto da ne?

А стакло је ломљиво.
Стога:

dusanovaiivanovamama

HM nije lose:)))

Barracuda

ОК. :)))
А сад опет да мало смиримо ситуацију, а да и даље останемо срцасте. ( линкчић )

dusanovaiivanovamama

E necem <<LINK

Уууу... што си одједаред тако милитантна?
Али, нека, сврнућеш ти сутра, па ћеш се питати које ли је боје заправо тај облутак, а ја нећу хтети да ти кажем. ( линкић ти је болдован )

myredneckself

Ijuuu...što se svađate i galamite noćom, kad sav pošten i normalan svet spava?

Pssst, heartbreak-erke jedne

Имаш право.

Онда, да се повучемо овамо, па да се свађамо натенане? ( линкић )