Pitam se pitam... zasto covek ne moze da putuje i pored najbolje volje, pasosa sa bele sengen liste, dovoljno para da kupi kartu i poplaca silne takse, a ima i gde da ode...

Mozda cete se zacuditi kako i zasto to. E pa, u JAT-u meni ne daju. Kazu "njet drugarka, ti koristisinvalidska kolica, a po NASIM pravilima, vama je zabranjeno da putujete sami. Cak i ako idete sa nekim, mi cemo vam to napomenuti, cisto da ne zaboravite, a i da se jos malo osecate bedno."...

Naime, nasa vrla avio-kompanija ima pravila od pre 1000 godina, a koja

ne, nije nastavak cuvenog bloga. da, jeste pitanje: kako zvuce ovi stihovi kada ih peva davorin bogovic?

Нисмо баш у најбољим односима

Држава и ја

Проблем је у очекивањима

Од мене се тражи слепо обожавање

А то неће да може да се добије

Од ње се очекује да не смета

То ми се ускраћује

А волимо се

Држава и ја

Бар ја њу, а она је држава

Ту је да је мењам

Не да ме воли

..........................

....i kreativnost pojedinca - jedan od efikasnijih načina da se u malo reči kaže šta je Internet (engine for freedom and self-expression).

Jedan od osnovnih neprijatelja slobode pojedinca je strast za vlašću drugog pojedinca ili grupe ljudi. Stast za političkom, upravljačkom, novčanom, materijalnom itd nadmoći nad drugima ili okolinom.

U slobodnoj sredini (slobodnim brdima, slobodnoj kući, slobodnom vremenu, slobodnom duhu itd) jedna druga strast je jača od strasti za vlašću - radoznalost, istraživački, kreativni duh - strast da se oseti intelekt, pamet u nama, ljudima i svetu oko nas.

I, treća "strast", uvek neko trojstvo, bi bio strah. Strah da neću biti ni slobodan ni imati vlast.

Strah je začin koji strast za vlašću tako često postavlja na vrh piramide, skela koja drži uspravnu građevinu kojoj noge nikad nisu uspele dovoljno da ojačaju.

Staviti svako osećanje i strast u onu odgovarajuću i najbolju fioku, ili, tačnije, postaviti svaku fioku tako da ono čemu je namenjena nema gde drugde da ode, je deo umetnosti življenja.

Vedro nebo! Iz nekog razloga sam pomislila da mora da je to dobar znak.  Verovatno zato što mi je trebalo da bude dobar znak. Proveravam ranac: marama, jogurt, naočare, pištaljka, bedževi, jakna... sve je tu.

Ili možda ne?

Da, možda je najbolje reći da Beograd ima izuzetnu količinu devojaka koje su i lepe i pametne. To se, zaista, retko sreće.

 - tekst posvećen različitim perspektivama koje (ako želimo) može da nam da 9.Maj, tekst podsećanja na prošlogodišnju atmosferu DANA EVROPE i malo o predrasudama, zabludama i tlapnjama kad su evropske integracije u pitanju i sasvim malo i najmanje o pojmarošima koji se, ponosni na sopstveno neznanje, ponekad bave Evropom -

- tekst je i pokušaj dokaza da u Srbiji ne postoje ni politički ni institucionalni ni idejni ni strateški protivnici evropskih integracija, dočim onih koji sami sebe takvima smatraju - ima na pretek, oni govore o razlozima svog protivljenja Evropi, ali oni ne rade ništa (niti mogu raditi) što bi protivljenje ikada realizovalo, ali je dobra vest da svi ti "kobajagi" euro-skeptici, euro-demagozi, euro-anti-globalisti, euro-pojmaroši i ini mogu sasvim lako pridružiti svakom dijalogu o Evropi i njenom Danu, samo ako malo "uzmu knjige u šake", jer već odavno ne postoji nikakav razlog da njihovo sopstveno neznanje o bilo čemu bude "omen" atmosfere u Srbiji - 

- i malo ponovo o nedostatku "kulture samopoštovanja" koju skoro pa i ne treba - dokazivati, od nedostatka putokaza na putevima do mesta na koje smo (kao) ponosni, preko neznanja o procenama šta, koliko i gde, koliko sporo i s kolikim greškama se menja po pravilima evropskih integracija, sve do bacanja đubreta gde god to stignemo, sve "busajući se u grudi" patriotske i slobodarske, a ne uviđajući da je svaki nemar prema okolini sopstvene lokalne zajednice neporeciv dokaz prezira prema svojoj zemlji i prema sebi samom - 

Sabor Svetog arhangela Mihaila i ostalih bestelesnih sila 2007

Naveče

22:30 - Sam sam sa klincima. Malo sam lenj.

Plan za sutra: Decu u školu. Nabavka. Kuvanje s kućnjakom.  Aerodrom. Gosti.

22:35 - Zvono na vratima. Otvaram. Preda mnom raščupana komšika odozdo. Na njoj šlafrok preko pižame. Uplakana.

- Zašto plačete? – zbunjen sam. Ona jeca. Traži pomoć? Rekao bih da ne krvari.

Čudna je stvar koincidencija. Shvatiš da se dogodilo nešto čudno, pokušaš da razumeš, naravno bezuspešno, pa nastaviš dalje.

Preturam danas po slikama. To retko radim, ali mi uvek prija i bude mi lepo. Imam sreće da su mi slike u haosu. Mnogo ih je i pomešane su bez ikakvog obzira i odgovornosti prema vremenu i sledu događaja. Ima ih četiri puna sanduka. Kadgod zaronim među fotografije uvek naletim na poneku koje se uopšte ne sećam da je postojala ili je dugo, baš dugo nisam video pa sam i zaboravio da postoji. Tad se malo razveselim a malo i rastužim. Na slikama

Ja sam tek svedok, sasvim slučajno. Za sve bi bilo bolje da nisam tu gde mi nije mesto.

- Šta mi je ovo trebalo? - pitam se.

Dvoje nastavljaju svako svojim putem. Suza nema, što ih je bilo, isplakano je. Trude se da sve izgleda kao da je rastanak privremen. Zapravo, on beži. Zato je zbunjen, kao da je nešto kriv. A nije. Nije imao izbora. Ni ona ne može iz svog života. Dok traje nespretni zagrljaju i poljupci što prethode razdvajanju pravim se da me nema.

- Nije mi ovo trebalo.

Garret Hardin

Ove je naslov poznatog eseja Gareta Hardina (Garrett Hardin, 1915-2003) koji je, u vreme kad je štampan u časopisu Science, 1968., izazvao veliko interesovanje medju environmentalistima, filozofima, sociolozima, a kasnije su teze iz tog rada prihvaćene i od strane ekonomista, biologa, ekologa, itd. Radi se o konceptu koji nije revolucionarno nov, ali je Hardin uspeo da ga formuliše u modernoj, egzaktnoj

Fly me to the moon
And let me play among the stars
Let me see what spring is like
On Jupiter and Mars (--- F. Sinatra)

Na kraju filma Papillon, glavni junak (Steve McQueen), osudjen na doživotni robiju na Djavoljem Ostrvu u Francuskoj Gijani, je jedini zatočenik u istoriji ovog zatvora koji uspeva da sa ostrva pobegne. U poslednjim kadrovima filma, Papillon nošen strujom pluta ka pučini na malom splavu napravljenom od loze

Jedna od osnovnih konceptualnih postavki u fizičkim teorijama o pojavama u svetu oko nas je redukcionizam, tj., ideja da se suština neke pojave (fenomena) može objasniti mehanizmima na manjim prostornim ili vremenskim skalama. Tako se, na primer, procesi unutar žive ćelije objašnjavaju molekularnom biologijom, molekularna

    Ustanem jutros rano, bolje sama  nego da me budi dostavna sluzba DHL, sramota bi bilo.

    Izbacim kuce iz kuce , neka probudi i komsiluk, kako da primim tako brzu posiljku a da to niko nije video? Pozovem i komsinicu na kafu, nije to mala stvar, preko sveta za 24 sata, bar tako kazu. Odmah joj demonstriram "pracenje posiljke" i lepo se vidi kada je preuzeta, gde je sve bila, u minut vreme zabelezeno  (sigurno im je svaki minut vazan),u  Beograd stigla za 3h i 30' od trenutka predaje. Tu me blago uhvati panika , ma oni mogu svaki cas da banu na vrata , jest da je rano ali

  Još onomad kada nas je februarski sneg zatrpavao, preseče me nešto iz čista mira preko leđa, onako stravično.

  Sve nadajući se da će proći samo od sebe odvalim beli dan do poden u krevetu. Onda se setim supice pa hajd polako do kuhinje....a tamooo!!!!

  Kroz sve prozore (bez zavesa) blješti onaj sneg oči izbija, ne mogu da se pravim da ga ne vidim. Zavirim na ulicu, svi trotoari uredno očišćeni, samo kod mene narod gazi sneg do kolena. Ne gine mi lopata puta 20 metara dužine puta 2 metra širine trotoara...nema šanse sa ovim leđima.

 Sažalim