I am he as you are he as you are me
And we are all together
See how they run like pigs from a gun see how they fly
I'm crying

Ili Veliki Prasak. Da sam obrazovan, jesam, da sam načitan, jesam ali ne preostaje mi drugo no da postavim pitanje kako bi ga deca postavila.

Ergo, kako to da je Veliko Praskanje/Bangovanje nastalo u ničemu? Jer pre njega nije postojala Vasiona/Kosmos, jer ga je ono stvorilo?

Wikipedia veli: U Fizičkoj kosmologiji Veliki Prasak predstavlja

WWF – Svetski fond za prirodu pokrenuo je kampanju za odgovorno korišćenje pesticida u prirodi pod nazivom „Čujte i ne trujte! Orao pao”. Kampanja će biti realizovana uz podršku Pokrajinskog  sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, a u saradnji s Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode, Zavodom za zaštitu prirode Srbije, Društvom za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i JP „Vojvodinašume”.

Ova deca nose ručak svojim očevima, čuvarima i vodičima u rezervatu Nagzira.

Bio je februar, lišće žuto a dani topli, samo za košulju, ali su noći, ukoliko spavate pod šatorom, bile prohladne.  A ja sam kampovao u tikovoj šumi na istoku Maharaštre, u gotovo geografskom srcu Indije. Iznajmili smo vojne šatore postavljene na betonskim platformama okruženim plitkim rovom strmih zidova. „Čemu to,“ pitao sam Nitina i saznao: „Zbog zmija“. Duboko u džungli nalazi se hram posvećen Zmiji – Nag, otuda i ime rezervata, Nagzira. Kako bilo, zima je i zmije hiberniraju. Mada su dani topli...

Tekst i ilustracije: Voki Vasić

Tražeći nešto drugo u sanduku na tavanu, za ovu priliku preobraženom u unutrašnjost velikog kreveta, našao sam meni (Menu) svečane večere jednog važnog međunarodnog naučnog skupa o zaštiti pernate divljači, održanog u jugoslovenskoj Ljubljani pre tačno pedeset godina. Ja skupu naravno nisam prisustvovao – bio sam student tek četiri semestra. Ali učestvovao je moj neslužbeni učitelj dr Sergije Matvejev, Broj Jedan YU-ornitologije. U stvari, povremeno sam kao student odlazio kod njega na razgovore u tadašnjem Biološkom institutu u barakama u ulici 29. novembra broj 100 i strasno čitao sve što je napisao.

Crni strvinar (desno) uz beloglave supove na Uvcu, foto (c) Saša Preradović 

Rano ujutru, vozim kroz smreke, pašnjake i polja krompira, niz Zlatar ka Sjenici i dalje, ka mostu na Vapi. Kako se spuštamo, iz vedrog dana ulazimo u maglu. Da li ćemo po magli i ptičariti?

Ipak imamo sreće

Vidim ja, ništa bez niccoloa…Danas je u Beogradu počelo Evropsko prvenstvo u vaterpolu. Nekoliko utakmica je već odigrano, održano je i svečano otvaranje, a trenutno još uvek traje derbi prvog kola kod muškaraca, utakmica Srbija – Hrvatska (posle tri četvrtine 12:4 za nas). 

Prvenstvo traje do 23. januara, ekipe su podeljene u dve grupe. Kod žena u grupi A igraju Rusija, Grška, Holandija, Mađarska, Portugal i Truska, dok su u grupi B Srbija, Nemačka, Italija, Francuska, Hrvatska i Španija. Kod muškaraca grupu A čine Španija, Crna Gora, Holandija i Slovačka, a grupu B Srbija, Hrvatska, Francuska i Malta. U grupi C igraju Gruzija – Rumunija, Nemačka i Italija, a u grupi D Rusija, Turska, Mađarska – Grčka.

U tom filmu
Klinac kaže ocu:
Sam si mi rekao -
Ne postoji razlog što je umrla.
Jednostavno,
došlo je njeno vreme.

Развојем „Твитера“, уз кратке поруке, објаве, слогане, афоризме... почеле су да се појављују „твит“ приче, „флеш“ приче, кратке-кратке приче...

Међутим, историја најкраће приче много је дужа. Најпознатији је Аугусто Монтеросо (1921 -  2003) рођен у Хондурасу, прешао у држављанство Гватемале, добитник највећих књижевних награда Јужне Америке. Његова најпознатија кратка прича је „Диносаурус“:

.

.

.

I počnemo mi da pravimo prvu kuću. Mića stalno s majstorima il’ na putu il’ na poslu, dođe umoran i strovali se u krevet. Viđamo se u prolazu, ne stižemo ni da se posvađamo ljudski. U selo retko idemo zajedno, on svaki trenutak grabi da nešto uradi, a ja kad dođem k’o prst u oko svekrvi da sam gurnula. Mnogo joj teško pala ta naša kuća. Znaš kako, Mića bio jedinac, gledala u njega k’o u ikonu i sve se nadala da će joj se vratiti u selo. Nije joj bilo svejedno kad je odlučio da ode u varoš i stalno mu prigovarala što je zapustio imanje, a na mene posebno bila kivna.