I dok je tako jednoga dana ležao u svojoj malenoj rupi i plakao nad svojom sudbinom, niotkuda se pojavila Dobra vila.

- Ne plači maleni Miško, - reče Dobra vila. Stigla sam tačno na vreme da ti pomognem. Stvoriću ti lepu haljinu i još lepše staklene cipelice i divnu kočiju od bundeve. Ići ćeš na bal i plesati sa zgodnim princem.

- Kakav bal? O čemu vi pričate?

- Ups, oprosti. Pogrešna bajka. A koji je tvoj problem? Zašto plačeš?

- Siromašan sam, jadan i bedan. Creva mi krče od gladi. Ne znam šta da radim!

- Prekini da cmizdriš u ovoj rupi, već kreni u svet da zaradiš za život. Svet je put mogućnosti da se obogatiš preko noći i postaneš najbogatiji Miško. Važno je samo da zaradiš prvi milion, posle sve ide glatko – reče Dobra vila i nestade.

Protiv moje volje, domaći tabloidi su me proglasili za prvog pedera Srbije. A ja ovako skroman, kakvog me je majka rodila, sve mi neprijatno i crvenim od stida. Jure me paparaci da mi nataknu lentu i tijaru, a ja bežim kako me stiletto štiklice nose. Ne volim ja te titule, jer odmah kreću da kuju dvorske intrige da te s tog prvog mesta skinu, zato sad moram duplo da pazim leđa. Em se pazim od ovih homofoba, em sada moram da se pazim od ovih „mojih". Ali, posle nekoliko dana navikao sam se na ovu titulu i privilegije koje ona nosi.

Kakve privilegije pitate se vi?

Početkom sledeće sedmice na sceni „Ljuba Tadić" Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu počeće probe najnovijeg komada Biljane Srbljanović „Cocain Angel". Reč je o drami koja se, kako saznajemo, bavi životom posle smrti i može se smatrati nastavkom drame "Nije smrt biciklo...". Delo će režirati ugledni makedonski reditelj Slobodan Unkovski. Premijera drame „Cocain Angel" očekuje se krajem maja.

Biljana Srbljanović, da podsetimo, napisala je osam pozorišnih komada: „Beogradska trilogija", „Porodične priče", „Pad", „Supermarket", „Amerika, drugi deo", „Skakavci", „Barbelo, o psima i deci", "Nije smrt biciklo".

Svedoci smo da paniku i strah kod ljudi izaziva i sama pomisao da Vlast može da postane Tomislav Nikolić, zvani Grobar, odnosno Vojislav Šešelj (a sa njim i SRS).

Današnja pomisao sutra može da postane realnost, u kojoj glasači radikala na terenu »uzimaju stvari u svoje ruke«, sa osećanjem da su »oni na vlasti«. A, ako prevladaju u autobusima, na roditeljskim sastancima, na pijaci, u kontakt emisijama... biće kasno, jer će trebati godine da se njihove glavešine obore sa vlasti, pošto je totalitarni režim nemoguće smeniti na drugačiji način.

I biće potrebno još više godina da se popravi šteta, koju su napravili.

Sećate se uostalom i sami kako je sve brzo propadalo, a propadanje isuviše dugo trajalo i vidite kako se sve uništeno još teže popravlja.

Postoji jednostavan način za oslobađanje od te srpske noćne more:

Izađi i zaokruži Tadića. Da ne bude kasno.

Pišem ovo pismo, jer me je sve ovo što se događa vratilo u jako loše stanje i jer je, možda, došlo vreme da javno kažem zbogom Srbiji, kojoj sam dao sve i od koje sam zauzvrat dobio samo zlo, kako na ličnom tako i na profesionalnom planu. Činjenica da sam uvek samoinicijativno uradio sve što je u mojoj moći, često dajući i duplo više nego što imam, mogu i treba da dam, ponekad i grešeći u najboljoj nameri i radu – moja mirna ljudska i građanska savest mi govori da imam puno pravo da kažem da mi je dosta. Sve ima svoje granice, pa tako i ja. Snaga i volja koju sam do sada imao su iscrpljene, kao i način na koji sam radio.

Dakle, iskustvo govori dve stvari:

Poštovani Zaštitniče građana,

zamolio bih vas da intervenišete u slučaju grubog kršenja ljudskog prava na slobodu govora i izražavanja, koju predstavlja osuda Ratibora Trivunca na deset dana zatvora zbog paljenja američke zastave.

Zhatevam da Ratibor Trivunac bude oslobođen i protestujem protiv odluke sudije Gorana Milutinovića, kojom se ugrožavaju i moja osnovna ljudska prava.

Rešenjem da Ratibor Trivunac ide deset dana u zatvor zbog spaljivanja američke zastave u Beogradu, sudija Goran Milutinović je prekšio osnovno ljudsko pravo na slobodu govora i mišljenja, baš kao i policija koja je podnela prekršajnu prijavu.

Sloboda govora i izražavanja mišljenja podrazumeva i čin spaljivanja zastave. U činu Ratibora Trivunca niko nije bio ugrožen na bilo koji način.

Napominjem, da ni u zemlji porekla gospodina Bajdena, potpredsednika SAD, cepanje ili spaljivanje zastave u znak protesta sa nekom političkom radnjom ili politikom vlasti u tom momentu, po stavu Vrhovnog suda SAD ne predstavlja deliktnu radnju, već oblik izražavanja slobode mišljenja i govora.

(Ovo je provokacija, da nam se kolektivni genije ne uspava!)

Ovaj put nije teško pronaći i pratiti: svetionici na sve strane, ljudska jednačina u nama, put lak za hodanje.

Meni je šala bila zabavna u početku (prvo sam pomislio na njuz.net - kreativno, to im je "posao") dok se nije pojavilo objašnjenje.

I objašnjenje, bar za mnoj ukus, je ko začin nabacan u eksperimentalno jelo lopatama.

Po strukturi meni objašnjenje spada u istu kvalitativnu kategoriju kao i onomad objašnjenje poziva na bombardovanje Srbije od strane nekih Srba (nije bitno što sam suzio domen, da ne upetljavam nepotrebno druge grupe i odnose). Kvantitativno ova dva "objašnjenja" ne mogu da se porede, naravno.

Pomalo je "radikalno" poređenje, iako samo u strukturi.

Kada su me na popisu pitali da se izjasnim o veroispovesti bila sam za trenutak neodlučna jer ... ne znam. 

Imao sam nedavno polemiku sa jednim kolumnistom lista Danas. Završila se tako što je objavljena nekolicina pisama «čitalaca», koji su opisali moj karakter, moju kratku biografiju, moje tekstove na blogu i sve ostalo što sa predmetom polemike nije imalo nikakve veze. Tu sam pomislio da nema smisla javljati se i odgovarati na tekstove «javnih radnika» jer ukoliko urednik poželi topli zec ti ne gine. «Odjeci i reagovanja» uvek mogu biti tu da ti oprlje brkove, da ti smrse konce, da ti lupe packe, da te zgrome...itd.

Onda je znači bolje napisati blog! A kako to može

"Tipični Srbi. Visoki su po dva metra i UVEK su u pravu."

Izjava maloletnog F.T.S. (15) u pokušaju da opiše svoje drugare s letnjeg međunarodnog kursa, po nacionalnosti Srbe.

Pre neki dan ovdašnji parlament je izglasao zakon koji omogućava osobama istog pola da stupe u brak. Čestitke predsedniku vlade.

Pre svega par godina legalizovan je željeni prekid trudnoće. Uživanje bilo kakvih supstanci lakih i teških droga, alkohola i duvana nije krivično delo a pare koje su se ulagale u gonjenje izgrednika ulažu se u edukaciju. Smrtna kazna je ukinuta pre više od sto godina i nikome ne pada na pamet da lamentira što je nema. Ističemo se u novim i čistim energijama. Vojska je profesionalizovana. Uvedeno je obavezno obrazovanje od 12 godina.

Otac: Objasni mi, 'leba ti, šta sad ovo znači?

Veliki sin: Šta "ovo"?

Otac: (mlatara hartijom) Ovo! Pismo od tvoje razredne. Da li si ti svestan koliko imaš izostanaka?

Veliki sin: NIje mi jasno kakve veze imaju izostanci? Jel' nisam dobar đak?

Otac: Da ti objasnim. Kada primim ovakvo pismo iz škole, bio ti dobar ili

"Ko vama daje za pravo da budete umorni u ime ovog naroda? Ako ste umorni idite pa spavajte,bre! Dakle, ako ne bude izglasano ovo, šta će biti ... Ništa! Još godinu dana ćete spavati, pa još deset godina, pa još sto godina, kao Trnova Ružica koja čeka svog princa da je probudi. Prošle su bajke,ovo je realan život, preuzmite na sebe odgovornost, kao realni političari u realnoj zemlji ili brate skonite se s političke scene pa idite i spavajte u nekoj bajci."

Snimak iz vazduha i polozaj LHC prstena, velicine 27km, u blizini Zeneve

Unutrasnjost LHC akceleratora. Cestice se ubrzavaju pomocu jakog magnetnog polja

Ovih dana ce proraditi najveci ubrazivac cestica na svetu, izgradjen blizu Zeneve, u okviru istrazivackog centra CERN. Ta masina,

Euklidska geometrija je u filozofskim i metafizičkim diskusijama vekovima navodjena kao primer savršene organizacije ljudskog mišljenja i njegove rigorozne formalizacije. Zasnovana na definicijama osnovnih objekata i pet aksioma, ili postulata, ona je pokazala kako se sve druge tvrdnje i teoreme geometrije mogu iz ovih formalno-logički izvesti. Rečju, Euklidska geometrija je navodjena kao ideal ljudske racionalnosti,