U ovom trenutku nekakvi sns maletići i armija partijskih botova prijavljuju sve youtube, tviter naloge i blogove koji objavljuju klip sa Aleksandrom Vučićem u ulozi spasioca dece iz feketićke snežne mećave. Zbog velikog broja prijava youtube, twitter i blog servisi automatski gase te naloge. Neki od njih će verovatno biti ponovo aktivni za koji dan, a neki će zauvek ostati ugašeni.

Vladajućoj partiji nije dovoljno što je stavila gotovo sve dnevne novine, nacionalne i lokalne radio tv stanice pod svoju kontrolu. Cenzura, autocenzura i udvorištvo dominiraju sprskim medijskim prostorom. Internet je jedina slobodna teritorija gde se može čuti kritičko mišljenje o sveopštem političkom blatu koje je s uspehom gradila svaka postpetooktobarska vlast, a sns upravo dovodi do ekstaze.

Ja sam Aleksandra Ranković novinarka, autor i producent dokumentarnih filmova i serija.

Da pojednostavimo stvari, danas je zabranjena Parada Ponosa i ja tu zabranu smatram ograničavanjem i moje slobode. Sloboda jednog čoveka seže samo do slobode drugog čoveka, a sloboda onih koji vole ljude istog pola ne ugrožava slobode drugih ljudi. Može da ugrozi, naizgled ili zaista, samo neke od njihovih moralnih normi i shvatanja koje su takođe vrsta slobode, ali opet – slobode koja seže samo do slobode drugog i drugačijeg čoveka, slobode koju mu garantuju Ustav i zakoni.

gost autor: kleinemutter

Hvala Aleksandru Karišiku, Sokobubi i ostalim članovima Saškovog tima na spotu koji su uradili i poklonili deci oboleloj od epilepsije CSWS s namerom da se unapredi lečenje dece obolele od ove opake bolesti.

"Avala film" je knjiški primer pljačkaške privatizacije koja je sprovedena u Srbiji uz direktno saučesništvo države. Ono što ga čini posebnim je samo mala sitnica da će sa ogromnom imovinom, koja će budzašto preći u ruke "investitora", otići i filmsko blago, kulturno dobro od nacionalnog interesa.

U petak pre podne mi je stigao mejl, u kom Medijska organizacija jugoistočne Evrope kaže:

Klan Kosova Television Journalist and Cameraman Attacked in Kosovo

Vienna, 9 September 2010 - The South East Europe Media Organisation (SEEMO), a network of editors, media executives and leading journalists in South East and Central Europe and an affiliate of the International Press Institute (IPI) is alarmed by the recent attack on Klan Kosova Television journalist Valentina Ahmeti and cameraman Arben Restelica, in the town of Ferizaj/Urosevac.

According to information received by SEEMO, on 8 September 2010 TV journalist Valentina Ahmeti and cameraman Arben Restelica were investigating a case at the Gjon Sereci elementary school in Ferizaj/Urosevac, and were filming parts of the school and interviewing students and teachers. The director of the school attacked Ahmeti and Restelica and locked them in a classroom for 40 minutes. Restelica managed to call the police who eventually escorted the director of the school to the nearest police station.

Postoje neke stvari o kojima čovek teško može da smireno razgovara ili čak razmišlja. Odmah počne da se žesti ili upadne u najgoru patetiku. Ne mislim na Kosovo, nego na peti oktobar. Meni je jako teško da ostanem hladan i razuman kada se pomene Otpor, bager, Sloba...Kako čovek da se postavi prema tim događajima nakon sedam godina? Da li je bilo dosta valjanja u starom blatu, što bi rekao Cane? Ili postoji nekakav petooktobarski zavet?

Šta je uopšte peti oktobar za nas koji se Tita sećamo kroz maglu, ako ga se uopšte sećamo, koji smo Slobu zaradili još u osnovnoj i koji smo te dvehiljadite bili studenti, a sad smo omatorili. Mislim, prešli tridesetu.

Za razliku od nekih drugih datuma - Gazimestana naprimer, pominjanje petog oktobra ne izaziva onu vrstu preispitivanja, pitanja tipa šta nam je to trebalo, da li smo mogli da učinimo nešto drugo, pa onda ide konstruisanje paralelne istorije, kao što obično radimo kada razimšljamo o raspadu bivše Jugoeslavije ‘ da se nismo raspali sad bi bili u EU. Kod petog oktobra nema tog "da nismo oborili Slobu sad bi...". Mi smo morali da ga oborimo, to jednostavno bila prava stvar, o tome nema dileme. Što se toga tiče, peti oktobar je jasan i nedvosmislen datum, dan kada su građani Srbije uradili pravu stvar.

Ovo je već mučno. Imamo još jednu radnu grupu za prevazilaženje krize. Arčimo pare na sve strane. Subvencionišemo propala predueća, propale projekte sa kreditima za likvidnost. Davimo se u monopolima. Subvencionišemo sve moguće vrste kredita i sipamo novac u džepove banaka. Imamo viškove zaposlenih na svakom koraku. I naše rešenje je radna grupa sa sve monopolistima i sindikatima.

Jedan predlog u dobrom pravcu: smanjiti poresko opterećenje na zarade. Od ministarke finansija.

Ostalo perpetuum mobile: smanjiti poreze, povećati plate, ne otpuštati višak, veći profit za preduzeća i više radnih mesta i privilegije za najveće poslodavce i ...

Napala su ga naša deca i omladina. Izgleda oni isti koji su napali ambasade pre par godina. Još samo čekam da mi kažu kako lekari protestuju u belim mantilima sa stetoskopima, JSO pod oružijem, a naša draga deca i omladina sa kamenicama, štanglama i sa molotovljevim koktelima.

Večeras, u emisiji OKO, pojavila su se predstavnici dva stožera vlade, koji su kao poslednji diletanti govorili o poreskom sistemu. Toliko šupljiranja je teško sresti na jednom mestu u tako kratkom vremenskom periodu o tako važnoj temi. Njihova nestručnost i nerazumevanje, i njih i svih njihovih kolega,  su nas koštali preko 250.000 radnih mesta od 2008.godine do danas

Jedna devojka koja je nosila majicu sa oznakom LGBT populacije teško je povređena kada je napao maloletnik sa nožem u Ulici carice Milice u centru Beograda, rekli su danas u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije.

Kako su naveli, napad u kojoj je povređena A. Ž. dogodio se jutros oko 4.30 u centru grada.

"To što zam zabranio održavanje Parade ponosa ne znači da je sada počela sezona linča na one koji pripadaju toj populaciji", rekao je Ivica Dačić.  

Dačić je kazao da će svi koji primenjuju nasilje nad pripadnicima bilo koje manjinske grupe, bez obzira da li su to LGBT, nacionalne i verske manjine, biti najoštrije kažnjeni. Sudije napadaču nisu odredile policijsko zadržavanje jer je maloletan. 

Draga gospodo iz SPC, Dveri i ostalih fašističkih organizacija, gospodo Ivice Dačiću, Dragane Markoviću i ostali anti-gej huškači, vi i ceo sistem ste odgovorni zato što je nož potegnut na devojku koja je nosila LGBT majicu. Vi ste ga nagovorili, nahuškali i ohrabrili. Samo toliko imam da vam kažem, a sada nastavite da delite jedni drugima ordenje i priznanja što ste zabranili gej paradu. Uživajte!

Predrag M. Azdejković

Znam na svojoj koži šta su devedesete i šta znači povratak radikala na vlast. Ja sam se devedesetih borio protiv totalitatarnog režima, za novo društvo, a ne za lični interes, koji se danas brani po cenu da Srbija ponovo krene u strmoglavu propast. Da sam se borio za sopstvenu korist, posle 5. oktobra 2000, sigurno bih bio na mestu predsednika bar nekog upravnog odbora.

Zbog toga što sam se, na kreativan i nenasilan način, borio protiv Miloševića i njegovog partnera/piona Šešelja, bio sam hapšen, maltretiran, praćen, proganjan i gonjen montiranim sudskim procesima od 1996. do 2003. godine, od svoje 22. godine života.

Dok je Milošević bio faktor mira i stabilnosti na Balkanu za ceo svet i dok su opozicione partije u Srbiji raspolagale sa samo dva megafona, izašao sam tiraninu na crtu i sa grupom Magnet omogućio model masovne nenasilne i kreativne borbe protiv Miloševića. Najpre za protest 1996/97 kojim je Milošević doživeo svoj prvi poraz, ali i za način po kojem je potom nastavio da deluje Otpor, iz čega je akumulirana energija za petooktobarsko obaranje Miloševićevog i Šešeljevog režima.