Čuda su se dešavala i u samo praskozorje civilizacije, pre, za Njegovo vreme i posle Hrista, u Srednjem i Novom veku, događaju se i danas pokatkad. Ali ne bih da se bavim sistematizacijom i kategorizacijom čuda jer bi to bio dugotrajan i iscrpljujući posao a i nije tema ovog teksta. Jedino ću konstatovati da ima čuda i čuda. Neka su toliko značajna da se vekovima odlazi na mesto njihovog nekadašnjeg događanja a neka su neprimetna, malecka,

 

Ili: Kratak roman o beznadežnosti

Bilo je to u prvoj polovini šezdesetih godina prošlog veka, u naše društvo, čvrsto povezano svakodnevnom zajednošću i deljenjem više dobra nego zla, hrupio je, kao da je s neba pao, Sveta. Ako me sećanje ne vara, a ne vara, njega je jedno veče ispred samiške gde smo se skoro profesionalno bavili Alhemijom, kombinujući BIP-ovo pivo i albanski konjak, Skenderbeg beše(?), dovela Vera moja komšinica i vršnjakinja, prelepa, prćonosa stjuardesa. Sveta je na prvi pogled izgledao very macho, krupan, stasit, grgurave kose, izuzetno maljav, i mali prsti na šakama su mu bili obrasli dlakama. Bio je stariji od Žuleta i Bore budućeg potpukovnika, dve, tri a od mene i Ljuše, osam, devet godina. Da je živ, danas bi imao sedamdeset tri, četiri godine.

Juče u podne otvorih samostalnu (tako se to kaže) izložbu slika pod nazivom, piše i na plakatu koji je Igor preko noći pripremio i odštampao, Urbani pejsaž. Gde? U maloj galeriji koja se nalazi u upravnoj zgradi JP Ada Ciganlija. Izložba je rezultat odlične saradnje između Galerije 73 sa Banovog Brda, JP Ada Ciganlija i moje želje da izađem u susret direktorki Galerije 73, mojoj dragoj mladoj koleginici Brankici Tintor Andrić. Cela stvar je bila odrađena za dva dana! U principu volim da delam pod pristiskom, dobro se snalazim u ubrzanim akcijama, vrlo često mi baš odgovara cajtnot.

Brankica me upravo obavestila da je na netu postavljeno:

Medjunarodni Radio Srbija - Magazin | IZLOŽBA "URBANI PEJZAŽ ...

Drage moje i dragi moji, svi vi koji budete imali vremena i želju, pozivam vas na otvaranje moje XVII - te samostalne izložbe slika.

Izložba nosi naziv AKT i predstavlja retrospektivu, pregled i uvid u moje dugogodišnje slikanje ženskog akta. Iz svakog perioda sam uzeo po nekoliko slika, pa će i meni samom biti zanimljivo da na jednom mestu vidim put kojim sam prošao.

Večeras smo primljeni u bolnicu, zbog visokog pritiska, ali kako je nedelja ostali smo na posmatranju do sutra. Kada će porođaj i šta se dešava, pišem sutra.

 

Nestrpljivi smo onoliko...

U nedeljnom izdanju Politika je objavila tekst Dušana Stojićevića koji se bavi Anti-pirat akcijom Poreske uprave Republike Srbije, a o toj akciji smo pisali Goran Rakić i ja u ovom blogu ljubaznošću Dragana Pleskonjića. Ta Goranova i moja inicijativa se završila sledećim rezultatom - još je u proceduri... Naime Poreska je tražila mišljenje Ministarstva finansija, ono nije još odgovorilo, i tako u krug. Zauzvrat, Poreska uprava tvrdi da je obučila

Očekivano iznenađenje koje se ponavlja svakog proleća, bez našeg truda, valjda baš zato što se ne mešamo: juče se kod nas pojavila prva roda, a danas i prva ovogodišnja lasta!

Belu rodu je nad SZ Bačkom video Dejan Đapić, a seosku lastu nad Prokupljem Nenad Dučić.

Bele rode inače u Srbiju obično stižu oko 20.

 

 

 

 

 

 Snimljeno jutros, 1000 m nizvodno od mesta gde niču tribine za beogradski ATP turnir.

Гост аутор: Север Нагулов

Баш ових летњих дана, како креће да се смркава, негде из дрвећа близу ваше зграде почиње да се чује један необичан, вама непознат, иритантан звук... личи на шкрипање неподмазаних врата или љуљашке у парку. Ово цијукање, у размацима од по пар секунди, траје до дубоко у ноћ... не можете да спавате, комшије псују, цело насеље се узнемирило. Шта је то???

Ćelavi ražanj je vrsta ibisa na granici izumiranja. Ukupna populacija u divljini se ne procenjuje, već je do u glavu prebrojana i iznosi 215 ptica. Od toga je 210 u Maroku, dok je u Siriji preostala minijaturna populacija od svega 5 jedinki. Prirodno, sve su zakonom zaštićene, sve su dobile imena, a neke i satelitske odašiljače radi praćenja njihove seobe. Od tih preostalih pet ptica, nedavno je neki lovac ustrelio Juliju. Time je bliskoistočnu populaciju ove ugrožene vrste jednim pokretom prsta smanjio za 20%.

Ako zaista nismo ostrva, ostalo nas je manje. 

Bi-biip... još jedan prvojanuarski SMS. Zima je vreme kad sve sitne ptice koje se hrane insektima pobegnu odavde glavom bez obzira, kako ne bi izumrle od gladi. Ujedno, to je i vreme kad sva sila vodenih ptica sa severa krene nešto južnije (najčešće jugozapadnije) kako bi na nezaleđenim vodama mogla da se prehrani. Pticama ne smeta hladnoća (da je tako, ne bismo nosili jakne punjene paperjem), već što im sneg i led hranu čine nedostupnom. 

Glavni zimski ptičarski i ptičji spektal jesu velika jata, od po više hiljada ili više desetina hiljada, koja se okupljaju na mestima pogodnim za ishranu, npr. srpskom potezu Dunava. Ni Veliko Ratno ostrvo nije izuzetak. A kako kvantitet obično daje kvalitet (jedan moj poznanik se ovoj tvrdnji svojevremeno usprotivio argumentom da tri lopate i dalje ne daju dobru ribu), u svoj toj masi počesto osvanu rariteti.

 

Gde je granica između lova i orgije ubijanja?

I 18 dana po slanju upita uspavanom Ministarstvu poljoprivrede, grupa NVO okupljena oko cilja zaštite ptica nije dobila odgovor zašto nije, shodno svojim obavezama i ovlašćenjima, posle ledenog perioda u drugoj polovini januara, propisalo zabranu daljeg lova na ptice (videti Mirno spavaj, Nano). Hladni period se nastavio i kroz februar, a i puške su nastavile da prašte (sezona se završila 15. februara). No, gosin Ministar ima tvrd san.

Šest je sati, ali napolju je magla. Ptičarenje u magli i nije neki doživljaj. Da još rastežemo kafu? Ili da krećemo? Ipak, pobeđuje nestrpljenje da se zagnjurimo u prostranstva Južnog Kučaja, najprostranijeg masiva istočne Srbije i kraškog predela s najvećim kompleksom bukovih šuma u čitavoj zemlji.  A šta je ovu “divljinu” očuvalo? Odsustvo asfalta. Iskustvo me uči, tamo gde ima asfalta, praktično nema ptica – a važi i obratno.

Juce je sudija Denny Chin (US Circuit Judge - Manhattan) odbio dogovor (ASA) izmedju Google, Asocijacije Americkih Izdavaca (Association of American Publishers) i Author's Guild, dogovor koji bi omogucio da se milioni knjiga nadje na Internetu. Ukoliko ovaj dogovor nije bio odbijen Google bi nastavio da nesmetano skenira i objavljuje odlomke i/ili kompletne knjige bez dozvole onoga koji ima copyright prava. Jos jedna vazhna tacka je to sto bi ovim dogovorom Google dobio