Mi, dolepotpisani građani i građanke Republike Srbije, pripadnici četvrte najstarije nacije na svetu kojoj preti izumiranje od bele kuge, zahtevamo da Ministarstvo zdravlja Republike Srbije na prvo mesto liste prioritetnih problema za rešavanje pothitno stavi PORODILIŠTA U SRBIJI.

Zahtevamo sledeće:

• 1. Da se u okviru Ministarstva zdravlja hitno oformi Radna grupa koja će se baviti isključivo rešavanjem ovog problema, a shodno nešto niže navedenim smernicama iz ove peticije.
• 2. Da ta Radna grupa minimum jednom mesečno, a po potrebi i češće, održava

Gost autor: baka Evdokija

Vrnem se nekako kući. Uđem u kapiju, mrkli mrak, tek sam popodne stigla u Jagodinu, pa po oni sneg peške kući. Priđem do kuće, čujem neki muški glas i smej. Strina Latinka mi umrla te jeseni, nismo se u kući ni skupljali ni veselili. Jos malko bliže i stade mi srce, ama stalo načisto pa se popelo u grlo, oće da me pokida. Moj Mitar!!! Uđem u kuću, Mitar me vidi, ne ustaje. Gleda me, Evdo moja... Ja padoh, na korak do njega, plačem, kažem, Mitre, oči moje, nema više Danila, saranila sam ti oca, Mitre moj. Malo se zaplaka i on,

U vreme mejlova i sms-ova, lake i brze distribucije raznih 'kružećih poruka' koje treba proslediti dalje - ili će se desiti (ili neće) to i to. takve poruke su postale više izvor nerviranja i zavitlavanja, nego radosti ili zabave.

Radoznalost me uvek natera da ih pažljivo pročitam, i često se iznenadim... mnoge me dotaknu. Da li je u pitanju određeni trenutak, raspoloženje ili stvarna vrednost - ne trudim se da shvatim.

Ovaj put želim da jednu takvu poruku podelim s vama.

Pre nekoliko meseci, stari

u pod naslovu - Znam mu i ime, al` necu da ti kazem!

Posle sinocnjeg UN-a, Najnovija kletva mogla bi da glasi - Da bog da usao u dil sa Mladjanom Dinkicem, pa te ovaj posle branio!

Koliko god da sam pred sinocnji Utisak nedelje bio ubedjen da je slucaj izvesnog Bojana Krishta, tek slucaj jos jednog iz plejade institucionalizovanih shanera i dipl. inzenjera trange frange arhitekture koji su se slozili, umnozili i umrezili od kako nam je postmilosevicevske vlasti, toliko sam sada ubedjen da se radi o mnogo gorem zamesheteljstvu. Evo iz zasto.

Ako je tacno to sto Dinkic,

Potraga za novim poslom svuda je interesantno iskustvo. Aman se meni cini da nigde kao u Srbiji. Evo i kako ja to vidim.

Vec izvesno vreme saljem svoj CV - sto bi se reklo, gde god nadjem zgodan konkurs. Recimo da sam ih u poslednjih mesec i po dana od kako sam i zvanicno postao zrtvom tranzicione nepravde/globalne ek. krize/kretanja na tokijskoj burzi (precrtati nepotrebno) poslao pa dobrih 20tak. 

Od poslodavaca ni traga ni glasa. Nit pisu nit otpisuju, nit za junacko zdravlje pitaju. Sve pohvale embasadi jedne strane sile koja se udostojila da odgovori da je primila!

Sva

Ho-ho-ho (zluradi osmejak), opesnichilo nam na sred ulice ubogog isposnika, magistra Ilica. Istini za volju nemamo cemu da se radujemo. Velimir Magistre Ilicu vodi sa 3:1 protiv gradjanstva u tom pesnichenju. A opet, nije ni cudo sto vodi kad je on i izmislio tu igru, pa najbolje zna pravila. Buranija poput ovog arambashe iz Knez Mihajlove tek sad pocinje da hvata cake i da razume u kom je grmu zeka, da ne kazem pesnaja.

Veliki  `r`scanin Velja, ktitor cacanski, iskoristio je priliku da na licu mesta pokaze koliko dobro poznaje Jevandjelje, te je odmah smerno i pokorno i prilicno autorefleksivno,

Pitanje genocida nad Jermenima i rezolucija u vezi istog ne napuštaju stranice turske štampe. Ponovo je moj gost Orhan Kemal Džengiz sa današnjom kolumnom u Today's Zaman-u. Između ostalog u jednom pasusu odgovara na pitanje na koje sam ja u komentarima na prošlom blogu nemušto pokušao da odgovorim, šta je najveća prepreka u suočavanju sa dosta jasnom istorijom.

Ako danas govorimo o italijanskoj kulturi i italijanskim intelektualcima, jedino ime koje će biti poznato svima, od Francuske do Japana, Kine ili Kube, svakako je Umberto Eko. Zašto je ovaj semiotičar, književni kritičar i teoretičar, lingvista, medijevalista i pisac toliko popularan? Za to je, nesumnjivo, najzaslužnija njegova spisateljska delatnost.

Zatvorim oči,

crtam tvoj lik,

na Boginju, na Kraljicu mi ličiš moja mila.

Negde daleko,

u sutonu sreće

mirno spavaš ti.

Opet te molim,

mislima svojim,

da mi se vratiš, ma gde bila ove noći.

Obrisi zore,

umire more( noćne )

i tako zaspim tad.

''Moja žena je još u obdaništu'', voleo sam da kažem kad me pitaju kada ću da se oženim.

''Jedva i sebe mogu da trpim , a kamoli još i neku upišulju''.

'' Moja tašta je nerotkinja '' , davao bih glup odgovor na još gluplja pitanja u kontekstui smirivanja.

''Niko nema žensku decu za bacanje'', imao sam običaj i strast božiju da kažem u tim trenucima.

Tog septembarskog popodneva gledala sam kako gori. Kuća gde smo odrastali.

Spustila sam slušalicu, a olovka koju sam držala u ruci, ispala je iz nje i otkotrljala se niz pod balkona. Kotrljala se sporo do ivice, a ja sve što sam mogla bilo je da je gledam kako se kotrlja. Kad je nestala iza ivice, pomislih kako je to jedina olovka koju trenutno imam. Momenat saosećanja sa nedužnim prolaznikom par spratova niže, proleti na kratko mojom glavom.

Obuhvatilo

Sve ovo liči na još jednu u nizu priča o pokidanim nitima i izgubljenim podsetnicima na prošla vremena i ljude. Sve, osim jednog detalja koji celoj priči dodaje neobičan sloj univerzalne ljudske vere i povezanosti.

Од аутобуске станице у подножју брда до Природно-математичког Факултета на врху води стаза прошарана степеницама и делимично осенчена дрвећем. Студентима прве године се чини стрмија и

ima jedno dve tri nedelje, ne izlazim iz stana osim da kupim neke ogromne neprirodne jagode,  boks mekog marlbora (ne smem da napišem koliko kutija ode dnevno), novine izbegavam, jedem samo špagete (to me ne mrzi da napravim) , pijem neznamnijakoliko litara koka kole dnevno, mutim kafu za kafom.... kroz prozor sunce, ispred kuće blato, kafić u komšiluku nezanimljiv već mesecima, ljubazni prodavci, komšinica mi gleda u šolju, uvek neki susret, glas, dobitak, put... 

i mislim samo jednu misao "da se ide"

onda neko organizuje promociju moje - zoranove knjige "zalažem