Autor: Rodoljub Šabić

U poslednjih desetak dana dva rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti bila su predmet javnog komentarisanja od strane dva visoka funkcionera Beograda - gradonačelnika i gradskog menadžera.

Reč je o rešenjima Poverenika donetim po žalbama dve NVO, Transparentnosti Srbija i Mreže za restituciju u Srbiji, koje su obe podnete zbog uskraćivanja određenih informacija u vezi sa Projektom "Beograd na vodi", a kojima je Gradskoj upravi naloženo da se tražiocima daju te informacije.

Ovo će biti kratko i nadam se jasno.

Danas je počela Nedelja ponosa. Informacije o tome mahom šeruju moji strejt prijatelji na Fejsu, dok gej drugari sve to sa strane posmatraju nezainteresovano. Neki s vremena na vreme pljunu organizatore, ali čak ni za to više nema energije. Nas se gej parada apsolutno ne tiče, jer ona odavno nije naša. Ona je kidnapovana!

A čija je gej parada?

To je parada međunarodne zajednice koja pritiska Srbiju, nevladinih aktivista za ljudska prava kojom pokazuju univerzalne vrednosti, države Srbije kojom šalje signale Evropskoj uniji, Palme da i on kaže nešto pametno, Dveri da pokažu da su živi i mrdajući, navijača da pokažu umeće u pravljenju transparenata i slogana koji se rimuju, prodavaca auto lakova za sve te divne grafite protiv parade... i sve to rade preko naših legebete leđa!

Ako bih morala da biram između gubitka vida ili gubitka sluha, ja bih izabrala da izgubim vid, jer me nedostatak vida  odvaja od stvari, a nedostatak sluha od ljudi  (Helen Keler)

Kasnih sedamdesetih, u Americi je bila veoma popularna

Komandir: Šta si uradio, crni sine, govori šta si uradio?
Žandarm: Ništa!
Komandir: Ama, kako ništa kad si razbio nos bratu srpskog premijera! I 'ajde što si mu razbio nos, naposletku omakne se pendrek pa, desi se, ali što mu opsova brata?
Žandarm: I on je meni svašta rekao!
Komandir: Nije istina, ne ume on to, on je vaspitan čovek iz ugledne srpske porodice.
Žandar: Vređao me je. Ja mu lepo kažem: "Skloni se ili ću da te haknem", a on meni "Brate, nemoj da si peder"!
Komandir: Nije istina.
Žandarm: Jeste, lepo su nas na kursu učili da je to govor mržnje!
Komandir: Pa kad je on tebi kazao "Brate, nemoj da si peder", što nisi i ti njemu kazao "Brate, nemoj da si peder"?
Žandarm: Ne bih ja to mogao, to nije političko korektno, nego ja njemu sasvim učtivo kažem: "Kuš, svinjo jedna"! a on meni opet "Brate, nemoj da si peder"! E, nisam onda mogao više da se uzdržim, nego ga haknem po nosu i opsujem ja njemu brata.
Komandir: Nesrećniče jedan, znaš li ti da je to premijerski brat? To nije naš brat pa da ga psuje ko stigne, nego je to premijerski! Ju, ju, ju, gospode bože, šta ću s njim! Vodite mi ga, ispred očiju, jer ću ga rasčerupati kao pile. Skloni mi ga ispred očiju!

Hvala Branislavu Nušiću

Da ne zakrčim Zilin blog o kučićima sa komentarom na temu Kako sam se za ženom uspešno popeo na Bear Peak, 2578m, prvi put posle ~8 godina, i šta nam se sve tamo desilo, evo blog o tome. A i da imate gde da nastavite sa kenjanjem na temu Č vs P, W vs E, ustvari na bilo koju temu koju nađete za shodnu, uključujući i ovu o kojoj je blog, ako nemate pametnija posla. Da kažem da sam Bobića odma banovao, u smislu retorzije. Dobro, nisam, naravno.  ;)

Većina od vas se dobro seća sarajevskih Nadrealista. Ipak ću vas podsetiti na jednu epizodu. Parafraziraću po sećanju.

Dr Nele Karajlić u ulozi TV reportera: Dragi gledaoci nalazimo se pred vratima jednog od solitera na Grbavici, evo pozvonićemo, pritiska zvonce, da vidimo kako žive i kako se snalaze naši sugrađani. Vrata se otvaraju, scena prikazuje ukućane, mislim da je domaćin bio Branko Đurić (?), kako glođu noge od stolica. Dobro veče, kaže Dr Nele, domaćin ne ispuštajući poluoglodanu nogu od stolice, odgovara, dobro

Čitamo ovih dana Ćopića: Magareće godine, sad smo na pola Orlova... Lepa i snažna literatura pobeđuje čak i svu nespremnost na napor čitanja, nepor koji su generacije zagledane u brze slike na ekranima često nespremne da voljno ulože. Ali magija priče mu jednostavno nije dala ni najmanju šansu da je ignoriše. Zavela ga je neprimetno i potpuno obuzela. Silovit rafal emocija, raspoloženje koje se menja od smeha do suza, na kraju uvek ostane ta tuga kako i zašto se knjiga završila tako brzo a kad je počinjao nije mogao verovati da će je ikad završiti, da neće hteti da zaspi pre nego pročita još jedno poglavlje... i još jedno... i još jedno...

Kao vrljav i lenj konzument medijskih sadržaja te shodno tome (pre)često trupkajući dobrano pozadi za zbivanjima, o velikoj čaršijskoj fertutmi koju je detonacijom u „Vremenu“ izazvao Muharem Bazdulj saznao sam čitajući reakciju Biljane Srbljanović. Koju je na Tviteru linkovala Vesna Pešić. A u kojoj je reakciji Srbljanovićka – po odsustvu žara i sadržajonom siromaštvu sudeći - po zadatku  otaljala odgovor na pismo, i to i Ivančiću i Bazdulju. Onda i Ćirjakovićeve stavove u „Politici“ o polemici koja se zapodela. Onda sam natrapao na Bazduljev odgovor Ivančiću, pa onda na Ivančićevu odbranu idola od pobesnelog jeretika i reakciju na Bazduljevu tešku diverziju od koje je sve krenulo: dakle tekst u „Vremenu“ br. 1244 od šestog novembra leta gospodnjeg 2014.

„Hronika najavljene praznine“, tako ga je autor naslovio.

I nisam zažalio. Čitajući paškvile Srbljanovićke i Ivančića dalo bi se zaključiti da oni brane a Bazdulj napada pokojnog Srđu Popovića. Čitajući izvorni tekst, kao što to po pravilu biva, nepristrasni čitalac uvideće da Bazdulj o Popoviću piše usput i više ga braneći nego kritikujući. 

No tema i meta ovog teksta zaista su, u stvari,  Popovićevi siročići, siročići i uveoci. Kolokvijalno zvani Drugosrbijancima.

Otud vrisak i fras, do nas je nama.

Piše: Rodolјub Šabić

Šta su to "bezbednosne provere"? I ne upuštajući se u pokušaj da ih "definiše", većina ljudi će ih "prepoznati" kao aktivnosti određenih državnih organa čiji ishod može da ih spreči u ostvarivanju ili konzumiranju nekog interesa ili prava. Da ih spreči da rade određen posao, vrše određenu funkciju, učestvuju na nekom skupu, nešto studiraju, imaju neku stvar...

Nedavno je naš sugrađanin A.K. ne znam da li rukovođen tim što je uskraćen u nekom interesu ili pravu, ili iz "apstraktnih" razloga, svejedno, nadležnim podneo zahtev za

Gost autor: Share Conference

Na samom kraju intervjua, publikovanom u nedeljnom izdanju dnevnog lista „Novosti" (28. XII 2014.), Radoš Bajić zlobno i nemoralno zaključuje: „...a Draža (Mihailović) je tragični heroj jednog naroda koji ga nije dostojan."

Da su u ovom sramnom zaključku pomenuti Nikola Tesla, Mihailo Pupin i Milutin Milanković, ni tada to ne bi bilo umesno niti bi odgovaralo istini. Ali, ovako ponižavati čitav narod, i to pominjanjem jednog kolaboracioniste i ratnog zločinca, za svaku je osudu. Istorija je odavno dala objektivnu i naučnu ocenu Draže Mihailovića kao komandanta poraženih

Premijer Vučić stropoštao se juče u srpski parlament ko u svoj podrum pa povikao kako su Demokrate najobičnije kukavice, kako u politici, tako u raspravi.

/Niste smeli, veli hrabri premijer šačici opozicionara, da donesete niti jednu reformsku meru za dobrobit naroda.

Demokrate su tu gde jesu, sa razlogom.

Ako ćemo pak suditi po kukavičluku, premijer bi trebalo da se mane te teme, pokrije po ušima,i da ćuti, minimum jedno 100 godina.

To što je gospodin premijer među poslednjima u Evropi spoznao da je pao Berlinski zid jeste najobičnije

Foto: Mira Zdjelar

In an autobiographical note written in 1801 in South America, Alexander von Humboldt specified his motive for travelling: “I was spurred on by an uncertain longing to be transported from a boring daily life to a marvellous world.” (Alain de Botton: The Art of Travel)

Gradovi borave negde na raskršću između sećanja i snova.

Voz je najpre išao velikom brzinom, a onda je naglo usporio kada je ušao u stanicu. Stanica Kent nalazi se iznad zemlje, iako je deo gradske mreže metroa. Stanica je sva u metalu, staklu i betonu. Dugački, uredni i čisti peroni sa dve strane, za dva različita smera. Velike neonske reklame. Stanični zid od pleksiglasa otkriva grad iza, sa visokim soliterima poslovnog centra Kuala Lumpura, ili Donaustadtom, nisam siguran, u pozadini. Oblačan, ali prihvatljiv radni dan, nije prevelika gužva u gradu.

Pozivamo sve članove, kako komentatore tako i autore, da na ovom blogu daju svoje predloge za nove blogere, iz redova korisnika koji imaju status komentatora.

Ovaj blog će biti zatvoren u 20,00 sati. Do tada možete glasati, imate jos dvadesetak minuta. Nakon toga biće postavljeno obaveštenje.

Saopštenje za javnost
Ovim putem najoštrije osuđujemo izjavu Mladena Obradovića, predsednika desniučarske organizacije Obraz, izrečenu povodom predstojećeg finalnog takmičenja Eurosonga u Beogradu, da kao ni 2001. godine „neće dozvoliti promociju nakaznih i izopačenih vrednosti na ulicama Beograda“.
Ova izjava, objavljena u listu Alo, 07. aprila ove godine, a povodom navodnog dolaska velikog broja pripadnika gej populacije na Eurosong koji će se održati u maju, predstavlja otvorenu pretnju i poziv na nasilje prema lezbejskoj i gej populaciji. Osuđujemo takođe