Nekoliko puta sam pocinjao blog o Ekatarini Velikoj, ali nikako nisam mogao da prodjem drugu recenicu, a da me ne obuzme neko cudno osecanje koje mi nije dozvoljavalo da nastavim dalje i da artikulisem, na neki nacin, ono sto zelim da napisem o tim ljudima i o nama samima. Nekako mi se srce stegne, mozak mi se zarobi i jednostavno ne mogu dalje. Onda se opet vratim, ali na kraju obrisem sve, i tako mesecima. Medjutim, ovog puta sam odlucio "da izdrzim", i da ipak srocim koliko-toliko neki zapis o toj grupi, vremenu i sta je ona meni, a koliko vidim i mnogim drugima, znacila.

Bio sam

Amy Winehouse je umrla onog trenutka kada je prodata prva kopija njenog drugog albuma, Back to Black. Posle toga je sve bilo samo jedna iluzija, obicna fatamorgana. Amy je ogolila svoj zivot do totalne apsolutnosti i darivala ga svetu na uvid. Posle toga nije postojalo nista vise da se uradi. Droga, pice, depresija, sve su to samo sekundarne pojave. Primarna je da je Amy dosla u raskorak sa celim svetom, sa svima nama kada je postalo jasno da mi ocekujemo jos, a ona nema vise nista da da, jer je vec dala sve. U moru eksperata koje smo poslednja dva dana slusali i citali po britanskim medijima,

Igrom slucaja zivim na Ostrvu. Takodje igrom slucaja, a i cinjenicom da je pre 15-tak godina prokopan tunel ispod engleskog kanala (srpski: Lamans), Pariz je na 2 sata i 15 minuta vozom, ili 5 sati automobilom (bez da kvasim noge) od kuce.

I tako, neko vreme, koliko obaveze dozvole, se provodi u carima nasa dva najveca grada: London - Pariz... Kao nekad Beograd - Zagreb...

Dva grada, toliko razlicita, a toliko slicna. Jedan drugog bas i ne vole, ali jedan bez drugog ne mogu. Ne ogleda se tu samo razlika izmedju engleza i francuza, jer su i London i Pariz odavno prestali da

Ili Zunzara iz Zanzibara...

Evo, najzad posle godina i godina uzaludnog pokusavanja (ne stvarno), dobio sam zabranu komentarisanja. Na jednom blogu, kod jednog blogera, koji je nekad znao nesto i da napise (bez obzira slagali se sa njim ili ne), a ciji su kriterijumi o kvalitetima sopstvenih tekstova eksponencijalno opadali s vremenom. Dobio sam sut-kartu sa obrazlozenjem da sam "isti kao i jedan drugi", a sa kim navodno ne moze da se razgovara, a samo zato jer sam (po mom misljenju legitimno) zatrazio da me se ne bombarduje linkovima i pod-linkovima, nego da moze autor malo da se potrudi i napise neko originalno misljenje.

Očuvanje Zvezdarske šume - stav Sekretarijata za zaštitu životne sredine
Iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda stigle su ohrabrujuće vesti. Izdvajamo neko od stavova iz dopisa koji nam je upućen:
- Sekretarijat se zalaže za zadržavanje i očuvanje postojećih zelenih površina na području Zvezdarske šume kao i za podizanje novih zasada.
- Sekretarijat smatra da deo šume iznad KBC „Zvezdara", koji je regulacionim planom predviđen za proširenje KBC „Zvezdara" i podizanje Doma za stare, predstavlja najkvalitetniji deo površine

*Bont ton correcrt  nastavak bloga Jebe mi se s kim će Vučić i isti

   Rukoljub gospođi mami, …..a pustite jadnicu, te godine znate već 43 i kusur, raspuštenica,  mmmm, što su fini ovo sitni kolaci, uopšte šećer ne rska, ma odavno je i bila zrela, ne znam tačno šta se navrzla baš na radikale, ma ne zna ni ona, al taj rečnik, skandal, skandal, a mmmm vanilice su odlične, ne znam, nešto oko nekih muslimana u Srebrnici pre  pitaj boga kad, par

„Taj socijalni, politički i moralni talog tribalnog varvarskog Balkana uzima za saveznika Ameriku i EU protiv najdemokratskijeg, najcivilizovanijeg, najprosvećenijeg balkanskog naroda - srpskog naroda".

Dobrica Ćosić o Albancima  u nedavno objavljenoj i naširoko promovisanoj  knjizi „Vreme zmija"

Eto, otac nacije nam je svima učinio uslugu. Sve ono što su HO, YUCOM, i neke druge nevladine organizacije  i pojedinci skupljali, tvrdili, upozoravali  godinama, a mi načelno, odbijali da čujemo i razumemo svu pošast toga što

Zato što tokom celog UN nisam mogla da shvatim šta jeste u opisu posla Borisa Tadića, dal kao predsednika Srbije dal kao predsednika DS, i za šta on i DS jesu odgovorni, mada mu je svaka druga rečenica bila "da otklonimo sve dileme". . Finasiranje stranke?  Nije moj resor. Smanjenje vlade? Nije moj resor.  Malverzacije oko ovoga i onoga? Nismo mi, to je bilo za DSS mandata. Gde je BTW tad bila DS, u vlasti il opoziciji?

Zato što su najmanje dva  predloga bila sramno umontirana, i u njima se osuda govora mržnje i diskriminacije svela na sprdačinu tipa PMS plus ekonomska u

1 dana će objaviti: 1 jedina, za sve i svja:

formula ljubavi.  

Pogođeni . . . nastavićemo da

volimo da

gledamo da

čitamo da

pišemo da  

živimo

priče  

Priča

Slušao ovih dana priču. Dobra. Znate

ti

uzu

i kamenje na alkama

u izlozima i na ljudima

Kapljice espresso kafe. I kada mi, u sezoni gradskih bašta, redizajniraju dezen na majici. Ne veniširam.

Miris šampona u mokroj kosi.

Potraga za začinom koji će iznenaditi ukus.

U stvari sam htela da zapišem o običnom. Kako mu se sve lepše radujem.

sa sećanjima.

I te njene suze.

Kao da.......

Sedela je kraj prozora. Mislim da nije videla kako joj mašem. Držala je u ruci te svoje suze..... i gledala u pravcu onoga što je želela.

U bombonjeri na stolu četiri kolača sa jabukama i mrvice od keksa sa slikom kuće. Nešto je sviralo. Zaboravio sam. I tragovi sunca na zidu nasuprot vrata.

Sećam se kako sam pomislio: Glupo je što ću se jednog dana, od svega što sam želeo, sećati senki. 

Trčala je za njim. Da mu ubaci u stih

dužinu

za koju je otišao.

 Šio. Mi. Ga

- i krpio.

Isto ti se vata.

Isto ti se dođem.

Isto ti se uvučem.

Isto se i porubim.

I odšijem.

I zašijem.

Na mestu. Koje niko, ali niko                                ne očekuje.