Тужна је била слика српске "елите" покисле као мишеви на паради у част доласка руског председника који је дошао да би смо прославили ослобођење главног нам града снагама из првог светског рата од окупатора из другог. Конфузија у главама оних који се баве ревизијом историје била је очигледна и на паради а и пар дана касније (знатно ближе правом датуму ослобођења) кад је нешто названо "свечана академија" заузело медијски простор. Али није то тема. Тема су трибине и "покисла елита". Увек је тужно видети одрасле људе без кичме, нарочито кад од тих одраслих људи нешто очекујеш или некако зависиш. А та српска "елита" спада у ту групу - од које се очекује и зависи. Не зато што су нешто способни јер то је мистерија да ли јесу, нико од њих није био на тој трибини јер је способан већ зато што је изабран од оног ко је одбио кишобран и тим својим одбијањем га забранио свима на трибини без кичме. Од њих се очекује и од њих се зависи јер су по систему који је успостављен они ти код којих је и нож и погача. Они су нека "власт". Каква год али јесу. Пише у новинама а мислим на Службени гласник.

                     edit

Autor: Rodolјub Šabić

Primim pre nekoliko dana "zanimljivu" pozivnicu za koktel. Sa, standardnom, famoznom frazom "imam čast da Vas pozovem...", na srpskom jeziku, ćirilicom. Samo, ispod teksta dva potpisa - levo, "M.N. šef Protokola", a desno, "M.N. Head of Protocol", engleski. Ovo drugo zato što je poziv upućen i stranim diplomatskim predstavništvima (valjda s varljivom nadom da znaju da čitaju ćirilicu). Možda bi ipak bilo praktičnije da je tekst pozivnice bio u obe verzije, makar i samo sa jednim potpisom, ali...

Ali, pustimo sad to, "sitničaru" kakav sam ja, hoćeš-nećeš, padne u oči ono "šef Protokola". Naime, naša ministarstva, izuzetak je MSP, nemaju protokol kao posebne organizacione jedinice, pa naravno ni šefove protokola. Poslovima protokola se uz ostale poslove bave kabineti ministara. Međutim, potpisanog M.N. nema na spisku radnika koji se u kabinetu konkretnog ministra bave protokolom. Ali, ima ga na pozivnici, pa je još "snabdeven" državnim pečatom.

Ako mene pitate, tako bi trebalo da se zove ono što gospodin/drug ministar Vulin naziva socijalnom pomoći.

Nego, da vidimo, kolika je ta "ogromna" cifra koju oni najuporniji (koje je glad naterala da sakupe dvadesetak traženih dokiumenata) mogu da primaju devet meseci godišnje. (Bog zna kako preživljavaju i tih devet, o ona tri ne smem ni da mislim)

Ne citam vise cesto blog B92. U prethodna 2 dana sam malo nadoknadjivala propusteno. Uglavnom Krkarove tekstove. Nisam htela da uzurpiram prostor svojim pricama, zato cu ovde, u svojoj kuci (vikendici). 

Odrasla sam na moru. Uglavnom u Tribunju, svojevremeno majusnom selu koje se sastojalo od kamenog ostrva, kamenim mostom spojenog sa kopnom i zaledja. U zaledju su bili brdo/groblje Sovlje, Zamalin, gde je drzao kafic Miso Kovac, od kog su moji roditelji imali kljuc. Misova kuca je bila iznad kafica. Ispred parkiran Moto Guzzi koji je vozila njegova zena, cuvena lepotica, Splicanka,

Kao prvo, slučajnosti ne postoje. Naročito ne onda kada najslučajnije izgledaju. Iza svake slučajnosti čuči nešto što čeka na svoj trenutak, a nju šalje na pozornicu svakodnevice samo da bi pažnju odvratilo.

Kao drugo, Sajam knjiga je. Nedelju dana konačno knjige dolaze na red i razmile se svuda, do te mere da ih čak i na televiziji možete videti, a da njihovi pisci nisu izginuli od neke neverovatne ili bar lascivne smrti. Tada izmili i velikim slovima počne da se reprizira već od akanja izlizano sugestivno pitanje: »Da li ljudi danas dovoljno čitaju?« Može i uskličnik da se doda ako neko voli. Odgovor je naravno, svake godine, uz sastavljanje obrva i setno naginjanje glave: »Ne, ljudi danas ne čitaju dovoljno«.

 Na srpskoj politickoj sceni, uzviknuli bi neki pobjedonosno, vise nema relevantne  politicke opcije koja u svom rijecniku nema rijeci kao sto su euro integracije, il' recimo evropski standardi. Skeptici, kojih najvise ima medju onim sto se politikom bave kao naukom, bi na ovo odgovorili da su rijeci na politickoj trznici prilicno jeftina roba, te tako biti deklerativno za evropske standarde, moze da znaci mnogo, ali ne mora znaciti nista.

Da li je ovaj proces deklerativne evropeizacije srpske politicke scene ustvari pokazatelj da je novostvorena, kako je predsednik Tadic

DA NE ZABORAVIMO GENOCID U SREBRENICI!

11. jul 1995 .- 11. jul 2007.

Saopštenje za javnost

Obeležavajući 12. godišnjicu najvećeg masovnog zločina u Evropi nakon Drugog svetskog rata, kao i u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije 90-ih godina, genocida u Srebrenici, želimo da istaknemo:

1. Odgovornost vlasti Republike Srbije za nesprečavanje genocida i za nekažnjavanje počinilaca, kao i Republike Srpske za pomenuti

Izveštaj Ljilje Radovanovic sa akcije solidarnosti sa Ljiljanom Nedžibe Mitrović

Dana 6.decembra 2007, prisustvovala sam rušenju kuće u ulici Gavrila Principa 57, koja je u vlasništvu Ljiljane Nedžibe Mitrović od njenog rođenja 1959. godine. Ona je isterana na ulicu sa dvoje dece bez obezbeđenog smeštaja. Ovaj čin je sprovodila Skupština opštine Savski venac – uz pomoć nadležnih službi grada Beograda i asistenciju Sekretarijata unutrašnjih poslova iste opštine. 

Kada sam došla ispred stana, naišle smo ja i predstavnice Helsinškog

   Glasacu za Tadica u drugom krugu. Imam veliki istorijski strah od slucaja Aventino, to jest kad se celokupno demokratska opozicija u Italiji povukla iz parlamenta na brdo Aventino kod Rima u znak protesta protiv fasistickih policijskih grupa koje su ubile izmedju ostalih socialijalistu Mateotija (1924) koji se javno pobunio protiv kradje izbora te iste godine.  Musolini je taj bojkot iskoristio  da potpuno preuzme vlast…ostalo sve znate…
   Preuzimam tekst iz Koha Ditore, objavljen u Danas-u, kao glas razuma sa Kosova.
   U pitanju su pre svega nasi zivoti a ne visoka

Prenosim sa mailing liste Zenska posla prilog Lepe Mladjenovic

zakljucavam blog jer nemam vremena da pratim raznorazne uvrede upucene osobama cije tekstove prenosim koje ocekujem od vec ustaljenih komentatora na blogu B92 kad su ove teme u pitanju , JT

Drage aktivistkinje sa liste,
Juce, 25. maja 2008. održan je komemorativni skup
pod nazivom 'Da se nikada ne zaboravi' i sa mosta
Mehmed paše Sokolovića u Višegradu u reku Drinu
spušteno je 3000 ruža u znak sećanja na 3. 000
ubijenih i nestalih civila

prenosim tekst ZUC-a , JT

Saopštenje za javnost


Vrhovni sud Srbije uvažio je žalbe branilaca dvojice pripadnika oružane formacije „Škorpioni“, koja je delovala u rezervnom sastavu MUP-a Srbije, za zločin na Trnovu, jula 1995; ubistvo šestorice Srebreničana.

Optuženom Branislavu Mediću prvostepenu presudu od 20 godina zatvora Vrhovni sud Srbije smanjio je na 15, a ukinuo presudu Aleksandru Mediću, osuđenom na 5 godina. Portparol Tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić izjavio je da je odluka Vrhovnog suda Srbije o presudama