KOKTEL

Autor: Rodolјub Šabić

Primim pre nekoliko dana "zanimljivu" pozivnicu za koktel. Sa, standardnom, famoznom frazom "imam čast da Vas pozovem...", na srpskom jeziku, ćirilicom. Samo, ispod teksta dva potpisa - levo, "M.N. šef Protokola", a desno, "M.N. Head of Protocol", engleski. Ovo drugo zato što je poziv upućen i stranim diplomatskim predstavništvima (valjda s varljivom nadom da znaju da čitaju ćirilicu). Možda bi ipak bilo praktičnije da je tekst pozivnice bio u obe verzije, makar i samo sa jednim potpisom, ali...

Ali, pustimo sad to, "sitničaru" kakav sam ja, hoćeš-nećeš, padne u oči ono "šef Protokola". Naime, naša ministarstva, izuzetak je MSP, nemaju protokol kao posebne organizacione jedinice, pa naravno ni šefove protokola. Poslovima protokola se uz ostale poslove bave kabineti ministara. Međutim, potpisanog M.N. nema na spisku radnika koji se u kabinetu konkretnog ministra bave protokolom. Ali, ima ga na pozivnici, pa je još "snabdeven" državnim pečatom.

Ali razlog zbog koga je koktel upriličen kod "sitničara" izaziva i neka mnogo važnija pitanja. Dakle, koktel "u čast tima koji je radio na izradi Nacrta Akcionog plana za pregovaračko poglavlje 23". Zbilja, koliko ima smisla praviti koktel u čast ljudi koji su radili na poslu za koji su plaćeni i koji pritom još nije ni završen? I, što je pogotovo važno, na poslu čijim dosadašnjim rezultatima teško ili nikako možemo biti zadovoljni.

Nacrt Akcionog plana je konfuzan i kontradiktoran, neka rešenja i rokovi su u totalnoj suprotnosti sa drugim važećim vladinim dokumentima, uključujući neka čiji je "izuzetan značaj" više puta posebno naglašavan, kao što je to npr. slučaj sa Akcionim planom za sprovođenje strategije za borbu protiv korupcije.

Na direktno pitanje zašto je to tako i kako je uopšte moguće da dezavuišu odredbe važećih dokumenata usvojenih od strane Vlade, od jednog od aktera dobio sam "logičan" odgovor - "sada je ovo najvažnije"!?
Ilustracije radi, evo nekoliko momenata "zanimljivih" sa stanovišta slobode pristupa informacijama i zaštite podataka o ličnosti.

Krajem 2012. bilo je planirano usvajanje izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. To se nije desilo ali je potom bilo planirano da tokom 2014. budu urađeni - u maju nacrt, a u junu predlog, a da u septembru zakon bude usvojen. Sada u nacrtu Akcionog plana, u čast čijih autora je pomenuti koktel, kao rok za izmene predviđa se 4. kvartal 2015!

Odavno su planirane i izmene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Rokovi koji su figurirali, prvo kraj avgusta 2013, potom drugi kvartal 2014. U Nacrtu Akcionog plana u čast čijih autora je koktel, više i nema nikakvog roka. Oni su "akciono planirali" da će to "biti naknadno određeno počev od trećeg kvartala 2015"!

Više puta naglašavano kao nužno i u skupštinskim dokumentima i u dokumentima Vlade, "obezbeđivanje potrebnih finansijskih i kadrovskih resursa Povereniku" odlaže se za 2016! A usvajanje dokumenata potrebnih za sprovođenje Strategije zaštite podataka o ličnosti, sa kojima se docni 4 godine, uopšte se i ne pominje. Ne pominje se ni famozna "uredba o zaštiti naročito osetljivih podataka" sa čijom donošenjem Vlada docni 6 godina. Kao da autori Akcionog plana žele da Vladu "kandiduju" za Ginisovu knjigu rekorda!

Ali, hajde da se zaustavim. I pokušam da inventarišem "koktel" pitanja koja me, u vezi sa pomenutim koktelom "muče". Pozivati goste pozivnicama s državnim pečatom, ali i potpisom nekog ko se neistinito predstavlja? Praviti ga u čast nezavršenog posla? I to posla u kome ni ono što je dosad "urađeno" ne zaslužuje prelaznu ocenu? I najvažnije, može li se to dovesti u nekakvu vezu sa (samo)poštovanjem?