Premijera njenog dramskog komada u Diseldorfskom pozorištu

Prije nekoliko godina bio sam u Kijevu iz čije okoline je za 2.og rata moja baka Ljubica, ruskinja, protjerana sa familijom u njemačke logore.

Bakino selo je sravnjeno sa zemljom i nikad više nije vidjela Ukrajinu i svoj zavičaj.

U logoru je upoznala i mog dedu Mihajla, Ličanina iz okoline Plitvica.

Srećno mu bilo u novoj dimenziji. Jer iz stare je nepovratno iskoračio.

Gost autor: Gedža.73

Imali smo ministara, nije da nismo.
Ne znaš koji je od koga lepši, pametniji, stručniji, štedljiviji

Autor: Rodoljub Šabić

Osamnaestogodišnja M.M. je jako želela i sve što je bilo u njenoj moći učinila da bude primljena na Kriminalističko-policijsku akademiju. Prošla je selekciju pri oceni morfološkog statusa, zdravstvenog stanja i psiholoških sposobnosti, položila testove motoričkih sposobnosti, testove iz opšte informisanosti, srpskog jezika i književnosti. Saopšteno joj je da je sve položila, ali ipak nije rangirana. Da je bila rangirana, s obzirom da je na znanje i sposobnost prikupila 85,53 boda, bila bi deseta i studirala o budžetskom trošku. Ali, na rang-listi je nije bilo.

Današnji Novojogurtaši su u usponu, a njihov protivnik u haosu i međusobnoj neslozi. Pajtić je onomad, kada su stvari stale propadati, napravio stratešku grešku ne formiravši Demokratsku stranku Vojvodine; na taj način je vezao Vladu kojom rukovodi za stranku koja se raspada, a ne za novu snagu koja nastaje.

"It's now very common to hear people say, 'I'm rather offended by that.' As if that gives them certain rights. It's actually nothing more... than a whine. 'I find that offensive.' It has no meaning; it has no purpose; it has no reason to be respected as a phrase. 'I am offended by that.' Well, so fucking what."

Stephen Fry

  ____________

Ban

1. maj 1995, pet sati ujutro. Zapocela je vojnopolicijska Operacija  Bljesak.

U operaciji   Bljesak ucestvovalo je oko 8000   pripadnika hrvatskih snaga, vecinom su to bili pripadnici profesionalnih brigada HV te pripadnici specijalne policije.

Sa druge strane, stajao je 18. korpus tadasnje Srpske Vojske krajine , njih 4000.   Za razliku od hrvatskih snaga, srpske snage su cinili vecinom   stanovnici tog kraja, prosjecne starosti 40 godina. Bili su to  ljudi izmoreni od neizvesnosti i zabrinuti, ne samo za sebe,vec prevashodno za svoje porodice.

Ех, злурадост, срећа наша и утеха, узданица и прилика.

Није баш најбољи осећај, али је близу, покреће, искрена је и ослобађа. Ипак је, каква - таква, радост у питању.

Kao student prve godine Akademije likovnih umetnosti,  kada sam odabrao štafelaj, prva stvar koju sam uradio, bila je da na njega napišem ove Apelesove reči. Koleginice i kolege nisu na to obratili pažnju ali me je moj/naš Profesor, kada sam skinuo ploču s završenim crtežom, ugledavši natpis, upitao: Hoćeš li se držati toga? Naravno, odgovorio sam. I držim se do dana današnjeg.

Bukvalno prevedene sa latinskog reči Nula dies sine linea znače: Nijedan dan bez crte. Kratko, sažeto, koncizno...govore da slikar mora neprekidno i neprestano, svakodnevno raditi, slikati, crtati.

Danas oko podne, sedim u Arkadiju, pijem produženi s mlekom, pušim, rešavam ukrštene reči, jednom reči penzionerski ugođaj. Premeštajući levu preko desne noge, spazim je. I dalje debeljuškasta ali sva u crnom, kosa boje slamaplavo pa još isprana vešplavom, neugodno podcrtava crninu. Prolazi na dva metra

Pre neko veče na, do jutarnjih časova, ugodnoj i prijatnoj sedeljci i druženju, razgovoru i ćaskanju, nekako stigosmo i do teme: Kafane. Kad dođoh do reči, ispričah kako smo šezdesetih godina, moj ćale i ja krenuli u celodnevnu nabavku svega i svačega a zbog predstojeće Nove godine. Kola je parkirao negde kod Pravnog fakulteta a onda smo se desnom stranom Bulevara uputili ka Smederevu! Za sobom smo ostavili Grgeč, Domovinu, Orašac, Starca Vujadina i klipsali sve tramvajske okretnice na početku smederevskog puta.

Marš odatle...gubi se...pobegao sam ne osvrćući se! Zadihan, zaustavio sam se tek pošto sam zašao za ćošak zgrade. Jedva sam dolazio do daha, kese koje sam vukao sa sobom, otežavale su mi trčanje a i umor, iscrpljenost, hladnoća i glad! Seo sam na zaleđenu travu, ne, nisam zaplakao, suze su davno ishlapile iz mojih očiju.

U početku me bilo sramota, osećao sam da mi se obrazi žare, srce mi je dumbaralo u grudima kao da hoće da iskoči iz njih. Devetodnevna glad je odnela pobedu! Iako je bilo tri posle ponoći, uplašeno sam se osvrtao oko sebe. Bio je to moj prvi kontejner!

Iako joj je pravo ime Olga, svi je zovu Rada a ja Radmila. U životu je samo jedna osoba, njena školska drugarica tetka Mica, koja je zove Olgica. Više puta sam bio prisutan kad bi na zvonjajući telefon Radmila podigla slušalicu i začuđeno pitala: Koga? Odmah sam znao da je to tetka Mica. Ja ću uskoro napuniti 67 godina a Radmila je starija od mene 19 godina i nešto meseci, prvog februara ove godine, napunila je 86! Obilazim je često, evo i danas ću otići kod nje, u mojoj omiljenoj pekari kupio sam joj veknicu belog hleba koji obožava.

Čim dođem stavim džezvu, sipam nam po sok, zavalim se u trosed i počnemo da pričamo. Bolje reći, počne da priča Radmila.

Red. Vladavina prava. Zakon. Pravda. Institucije.

Društvo. Uzajmno uvažavanje. Etika. Moral.

Ljudskost. Skromnost. Saosećanje. Pravoslavlje. Vaspitanje.