Ovaj se blog, moglo bi se reči, odavno krčkao, ali, eto, trebao mi je šlagvort. A onda Albicila napisa svoj blog o slonovima (http://blog.b92.net/text/16847/OTKRIVENA-NOVA-VRSTA-SLONA/) i podseti me. A Jelica zatraži da čuje priču. I htela sam, prvo, da vam legendu o postanku slona prepričam svojim rečima ali, onda sam se setila da postoji neko ko je to već uradio mnogo bolje i izvornije.

Velika mi je čast i zadovoljstvo da vam predstavim jednu od mojih najdražih prijateljica iz Mauna - Bontekanje Botumile, za prijatelje, Bonti.

Bonti je višestruko nagrađivana dečija spisateljica iz Bocvane koja piše priče na osnovu legendi i predanja koje je slušala od svojih starijih. Priča pred vama je legenda plemena Jei (Bayei), koje živi na severu zemlje u oblasti oko Mauna i delte Okavanga.

Reč ima Bonti: 

S jedne strane – obećala sam sebi da „neću da se paćam u politiku“, dovoljno mi se ona (nezvana) mešala u život tokom poslednjih decenija, a „sadašnji trenutak“ i da ne pominjemo.

S druge strane, ne mogu da oćutim.

Jer sam majka, jer sam žeMsko, jer, iskustveno, znam da za ove naše prostore (nažalost), još uvek važi ono: Videla žaba da se konj potkiva...

Ne znate o čemu pričam?

O izboru koji, zapravo, i ne postoji. Bar u mojoj glavi. Pro choice ili Pro life?

Milan Nikolić

Vladimir Putin u sredu stiže u Beograd, meteorolozi, ukoliko im se može verovati, najavljuju da će baš taj dan biti dan konačne pobede proleća i smirivanja nepredvidljivih martovskih čudi. Utisak je da smo ovog marta, 2011., cementirali ili, u maniru zemunskih retora, overili sopstvenu nemogućnost da izađemo iz kruga podela, kruga otvorenog neprijateljstva i prezira koji gajimo jedni prema drugima, a povodom velikih reči, iluzija i vizija koje nam rade o glavi još od ranih devedesetih. Ne možemo da se dogovorimo ni oko tako elementarne stvari kao

Imala sam farmu u Africi, u podnožju Ngong brda. Ekvator prelazi preko njih, nekih sto milja na sever. Farma leži na na visini od preko šest hiljada stopa. Tokom dana, imaš osećaš da se uzdižeš, sve do sunca, ali rana jutra i večeri su bili jasne i mirne, a noći tamne.

Muzej Karen Bliksen je jedno od najzanimljivijih mesta u Najrobiju. Najpre zato što nosi sobom zanimljivu priču koju je glavna učesnica kasnije pretočila u hvaljeni roman, po kome je snimljen izuzetan film. Nekako se sve poklopilo u toj priči: sled dogadjaja koje samo život može da osmisli, elegija jedne žene pretočena u reči koje plene, i izvrsno vidjenje prikazano svima nama na filmskom platnu.

Kao i milion puta dosad, nekima je zabavnije da troluju i hvataju se za svaki zarez i uzvicnik, nego da diskutuju na temu. Do pre mesec i po dana ni jednog bloger anisam obrisao niti banovao. A onda sam poceo, jer vise nisam hteo da trpim. Moja stvar moje pravo.

Danas sam resio da banujem 

vracarca (salonskog nacionalistu, zbog eklatantnih vredjanja i laganja na moj racun o temama koje smo odavno prosli

d_sandica (zato sto je nekoliko puta branio lik i delo ratnih zlocinaca i sto svaku temu pokvari mrznjom prema svemu sto nije srpsko)

schweppes92 (zbog konstantnog

9-23. juli 2012

 I -- Tamo gde se rodio Čehov

Šolohovljev Tihi Don sam čitala davno, još u gimnazijskim danima, i teško da bih sad bila u stanju da se prisetim bilo čega osim okosnice glavne radnje, ali zbog te knjige prati me osećaj nečeg veoma velikog i važnog u vezi sa Rostovom na Donu. Sve mi se čini da tamo treba, da naprosto mora da mi se desi nešto sasvim posebno.

Jos malo pa tri godine kako me nije bilo ovde. Odmorili smo se jedni od drugih, ali mislim da je vreme da nastavimo.Za pocetak, ili nastavak, na blog stavljam text koji sam pronasao danas popodne , i koji me je veoma dojmio.
Autor je Tatjana Stevanovic,a nasao sam ga na webu

Uz njeno odobrenje prenosim vam text u celini

 Pripadnici Gardijske brigade Vojske Srbije i Crne Gore Dražen Milovanović i Dragan Jakovljević ubijeni su 5. oktobra 2004. godine, dok su bili na straži u blizini podzemnog objekta "Karaš" u Topčideru.

Bracu Strahinju i Boshka znali su svi u tom novijem delu male Panonske varoshi, sastavljenom od paralelnih ulica sa imenima iz starog kraja. Mahom zbog obichaja da se u prednjem dvorishtu punom ruza, nevena, prkosa i nocnih frajli, ispred slichno izgradjenih jednostavnih kuca, leti sa komshilukom pije kafa i kibicuju prolaznici, a delom i zbog nekih drugih specifichnijih okolnosti.

Njihovi roditelji su sa dva zavezljaja i staramajkom obuchenom u crno stigli sa ostalim kolonistima, u ono chudno vreme promene stanovnishtva u Vojvodini, dobili od drzave parche zemlje i pocheli vredno da

G-dja Feliks: Idi radi domaći zadatak!

Alan Feliks: Kosmos se širi. Raspašće se ceo, i svi ćemo umreti. Nema svrhe.

G-dja Feliks: Mi živimo u Bruklinu. Bruklin se ne širi! Idi radi domaći zadatak!

Woody Alen (Annie Hall).

Pre nedelju dana, 13. aprila 2008. godine, umro je Džon Arčibald Viler, jedan od velikana fizike XX veka, u 96. godini života. Od početka

Retko mi se dešava da od šoka i tuge ne mogu da govorim ceo dan. Danas je taj dan.

RIP, draga Tanja

Prvo su tukli pedere i lezbejke na gej paradi, a ja se nisam pobunio,
jer nisam bio bolesni peder ni bolesna lezbejka.

Zatim su upadali u romska naselja, a ja se nisam pobunio,
jer nisam bio smrdljivi Ciganin.

Zatim su rušili spomenike na jevrejskom groblju, a ja se nisam pobunio,
jer nisam bio gramzivi Jevrejin koji vlada svetom.

Onda su počeli da tuku mene i moju decu, ali tada niko nije hteo da se zauzme za mene
jer sam sve vreme opravdavao i podržavao nasilnike.