Kraj leta.

Depresivno doba..odkad znam za sebe.

I to ne u onom, na prvu loptu, smislu

još jedan prođe dan...ode život i tajrad...

Lepo je tu.

ovo je pesma za tebe:

volim te kao kad tiha kiša pada

temeljito.

volim kad mi kažeš:

nemoj da se voziš samnom

danas:

nešto sam romantičan!

a kočnice čujem iz off-a.

volim crveno na semaforu:

pa te ljubim, ljubim.

do zelenog.

 BEOGRAD - Ministar policije Dragan Jočić juče je prebačen u Centar za povrede kičmene moždine „Balgrist“ u Cirihu, gde će biti podvrgnut lečenju „u uslovima probne kliničke studije uz primenu najnovijih metoda“, nezvanično je potvrđeno „Blicu“ u ovoj ustanovi.

Kako „Blic“ saznaje, Jočić je želeo da se njegovo lečenje nastavi u Rusiji, ali mu je sugerisano da najbolje uspehe u oblasti koja je neophodna za njegov oporavak

Kada je Beograd u pitanju veoma sam subjektivan... Verovatno zato što sam rođen u tom gradu, zato što sam tu završio gimnaziju i diplomirao, ali i zbog toga što svaki dan upadam u saobraćajne gužve na Brankovom ili Pančevačkom mostu, što se nerviram kada vidim da neko baca smeće ili na bilo koji grad upropašćava lepote... Mislim ne možeš nešto iskreno da voliš, a da te onda neke negativne stvari ne nerviraju i da te boli uvo za njih. A volim Beograd.. Baš ga volim. Odem leti u Šansu (Poslednju) na Tašu, zemunske kafane i kej, pivo u Skadarliji, Znak ?, basket na Poštarcu,

Tesla

Zbog male zapremine u piko satelit može da se stavi tek nekoliko instrumenata koji nešto rade. Koji instrumenti tačno, to zavisi od mašte i sposobnosti graditelja. Recimo to mogu biti instrumenti koji  mere razna zračenja, prikupljaju meteorološke podatke, vrše neka snimanja itd. Kažem, zavisi od mašte i sposobnosti graditelja.

Mali gabarit piko satelita ima ključnu prednost nad velikim satelitima, bar sa stanovišta investitora. Cena velikih satelita ide do neba, izražava se u dolarima, ili u našoj omiljenoj valuti, evrima, i računa u milionima. Recimo, ako imate 20 miliona evra možete da kupite sebi lep, solidan satelit. Za sto miliona možete da budete i probirljivi. A cena piko satelita se kreće oko 100 hiljada evra (najviše 200 ako ste baš pri parama) i to sve sa lansiranjem i postavljanjem u orbitu.

Prvo ćemo o drugom.

Društvo znanja

Pre dve godine Kolarčeva zadužbina organizovala okrugli sto sa temom Društvo znanja - širenje i popularizacija kulture, nauke i umetnosti. Time je obeležila 75 godina kontinuirane predavačke delatnosti. Wow!

A pre desetak dana Zadužbina je objavila i zbornik radova izloženih na Stolu. Zbornik je uobličen u knjigu pod nazivom Društvo znanja. E sad, neko će reći da je knjiga okasnela zbog velikog protoka vremena, ali nije. Ni malo nije izgubila na svežini. Naprotiv, kao da je jutros pisana. Srbija je i dalje na istom mestu gde je bila ukotvljena pre dve godine, bar što se nauke i kulture tiče. Jedino se malo povećala razlika između nje i razvijene Evrope, jer ova druga žuri, a ona prva pre bilo kog rada mora, je li, da reši neke fundamentalne probleme, recimo gde će ko da sedi u Skupštini. A kad to reši onda bude neka crkvena slava pa narodni poslanici ne mogu da rade jer bi to bio greh. U svakom slučaju i dalje kao i pre nekoliko godina pola Srbije ne bi umelo da uđe u holandski voz, i većina naših (59,2%, 2008.) nikad i baš nikad nije zavirilo u svet Interneta. A o budžetu za nauku da i ne govorimo. Vidi se samo pod elektronskim mikroskopom. Itd. Jedno vreme sam inače bio srećan jer se brzina protoka moje veze sa Internetom popela na 2 megabita, ali pre mesec dana moj prijatelj Radan, iz Skoplja, mi reče da on ima brzinu od 10 megabita (i tih 10 megabita plaća otprilike koliko i ja ova moja dva domaća).

Nastavak priče o tome zašto smo tako uspešni

(Fejsbuk je najlogičniji način da nešto saopštite drugu do sebe - srpska poslovica)

Ceo svet se povezuje i svi utiču na sve. Svaki glas se broji, na ovaj ili onaj način. Ako ne drugačije ono tako što komunicirajući sa prijateljima utičemo na javno mnjenje. Jednog dana će se sve važne odluke donositi u skladu sa globalnim mnjenjem. To

Na nasem portalu smo postavili prevod transkripta svečanog govora Steve Jobs-a diplomcima na Stanfordu prije par godina. Govor je star ali ima elemenata svakodnevne upotrebljivosti.

Hvala vam! Osjećam se počastvovano što sam večeras prisutan na ceremoniji dodjele diploma na jednom od najvećih univerziteta u svijetu. Istini za volju, nisam nikad diplomirao na koledžu i ovo je nadalja tačka do koje sam ikada dospio kada je u pitanju diplomiranje na fakultetu.

Danas vam želim ispričati

JAVNI, A NE GRUPNI SERVIS

Temelj programa rada i razvoja Radiodifuzne ustanove

Sinoć, između dve predstave na Sterijinom pozorju, sretoh dvoje prijatelja, za koje mi je u glavi zauvek vezana fraza "mladi bračni par". I, setih se vremena kad taj mladić nije imao sedu kosu...

DAMA SA PETROVARADINSKE AUTOBUSKE STANICE

U  godinama kad mi je jutarnje buđenje bilo samo susret sa novim danom,  stvarnost je počinjala na medjugradskoj autobuskoj stanici u Petrovaradinu.

Uobičajeno nepredvidiv raspored prolazaka autobusa primoravao je na raniji dolazak. Nakon izvesnog vremena, počela sam da uočavam ponavljanja i pravilnost 

Intervju: Anthony Giddens, direktor London School of Economics

Razgovarao: Dejan Jović , 10. juna 1999.

Pitanje: Nedavno ste rekli da je 1999. značajna godina jer je desetogodišnjica 1989. Kako biste danas ocijenili značenje 1989?

Odgovor: Rekao bih da je 1989 imala fundamentalno značenje za odnose u svijetu. Mislim da je moramo smjestiti u okvir

 Zagreb, 29. januar 2008. godine 

Najpre priča iz zivota kao most ka poenti.

 Moj prvi zubar bio je neobicno surov covek. Operisao je bez anestezije jer je tako „brze islo“. U nekom trenutku vadio mi je zub i to je trajalo eonima uz moje vristanje i zapomaganje. Kroz prozor sam u cekaonici gledao majku koja je sve to prezivljavala valjda jos jace od mene.  

No, trenutak kako mi je izvadio zub, istrgao sam se iz stolice i nazalost nasao tacno pred ogledalom. Bledog lica i uplakanih, crvenih ociju gledao sam svoj odraz dok mi je krv jos uvek izlazila na usta.