Novosadska iskustva ...

Društveni centar u Novom Sadu je nastao kao neka vrsta pionirskog skvoterskog pokreta u Srbiji. Dakle pre nekoliko godina - tačnije, 22. decembra 2011. - grupa entuzijasta je zauzela praznu tj. napuštenu novosadsku kasarnu Vojske Srbije "Arčibald Rajs" sredili su njen enterijer i dvorište i u sledećih nekoliko meseci tamo organizovali mnoge kulturne događaje, koncerte, filmske projekcije i humanitarne akcije. Posle nekog vremena kasarna je vraćena originalnim vlasnicima (koji su je ostavili da evo i dan-danas stoji prazna, da propada neiskorišćena) dok su se aktivisti-skvoteri odande preselili u deo grada koji se zove Kineska četvrt gde su se uselili u omanju zgradu koja je nekad valjda bila neka fabrika, neki magazin ili nešto tome slučno. Posle još nekih pretnji novim iseljenjem, ovaj put u gradu ipak postoji više razumevanja za ovakve poduhvate a izgleda da i sadašnji gradski čelnici imaju neku vrstu inicijative da se napušteni prostori po Novom Sadu daju mladima, nevladinim organizacijama i umetnicima na korišćenje. Dakle delovi grada u kojima su bile propale i napuštene fabrike i poslovne zgrade prepuštaju se na korišćenje kreativcima koji od tih delova grada onda prave zanimljivu destinaciju kako za zabavu i provod - tako i za umetničko stvaralaštvo. Pored Društvenog centra u istom bloku - to je inače Bulevar Despota Stefana br. 5 - su i klubovi Route 66, Fabrika, Klub Quarter, Firchie Think Tank Studio ... od kojih su neka skroz DIY dok su neka opet skroz fensi (dakle, džentrifikacija). Ozbiljan komercijalni potencijal ovakvih inicijativa se da primetiti samim tim da su u tom bloku ubrzo nastala i dva non stop fast fooda za koje mi drugari iz NS kažu da ih do nedavno nije bilo u tom kraju ...

...gre'ota da se ne isprati nastavak AO (a i finala konferencija u NFL-u)

Gost-autor: a_jovicic

EDIT: Na žalost upravo je objavljeno da se pojavio jedan sumnjivi slučaj što samo pokazuje koliki je oprez neophodan u borbi protiv ovog podmuklog neprijatelja.

--- 

Svetska zdravstvena organizacija je juče, 14. januara, objavila da je posle pune dve godine, okončana do sada najveća i najduža epidemija Ebola hemoragične groznice. Kako se u proteklom periodu došlo do novih saznanja o samom virusu (tj. da i posle izlečenja isti može da bude prisutan u organizmu još godinu dana i pod izvesnim uslovima se prenese na osobe u bliskom kontaktu) postoji mogućnost sporadične pojave novih slučajeva ali obzirom da je zdravstveni sistem pogodjenih država u proteklih godinu dana znatno unapredjen i da se stanje izlečenih redovno prati, mala je verovatnoća razbuktavanja neke nove epidemije. Od početka epidemije zaraženo je 28638 osoba od kojih 11315 nije uspelo da se izbori sa bolešću. I ove brojke, koliko god bile tužne, predstavljaju ohrabrujuću vest obzirom da je soj virusa "Zair" na početku epidemije procenjen kao vrlo smrtonosan (oko 70-90%) a zahvaljujući kvalitetnom medicinskom tretmanu smrtnost je smanjena na 40% u zbiru a čak i niže u pojedinim sredinama.

Gost autor: Highshalfbooze

 Сиротиња као хронична болест друштва

Систем зимске помоћи одомаћио се како у многим већим , тако и у мањим нашим градовима. Општинске у праве тих дана aпeлyjy на имућније грађане, да се својим прилозима сете сиромашних и незапослених, а и саме из својих срестава одвајају

Ovako je to izgledalo avgusta 2009.

Tek počeo da čitam sjajan tekst o očajničkim pokušajima zaštite ugroženih ptica na Havajima, pa se setio... Upoznao sam više nasih biologa u poznijim fazama karijere, pred penzijom ili u njoj, koji su pokazivali isto razočaranje i depresivnost koju pokazuje pesimistični stručnjak koga na početku pominju, ali iz uljudnosti ne imenuju.

Povodom Međunarodnog dana demokratije naša gošća-blogerka je Vukosava Crnjanski, direktorka CRTA (Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost). 

Međunarodni dan demokratije, 15. septembar, treću godinu za redom obeležavamo debatom koju pokrećemo na osnovu istraživanja "Učešće građana u demokratskim procesima". Ideja nam je da zastanemo, podvučemo crtu i pogledamo gde se Srbija nalazi kada govorimo o demokratskim procesima.

On Monday 5 October I attended a talk on British women in Serbia in the First World War. Many of these women are well known in Serbia, although barely known in the UK. Around 3,000 foreign medical workers served in Serbia during the war, of whom approximately 700 were from the Scottish Women's Hospital (SWH). Not all the volunteers were Scottish - they were international - but they were all women.

Vlada Velike Britanije donirala je do sada 1.3 miliona evra za projekat podrške Srbiji u saniranju posledica poplava iz maja 2014. godine. Danas nam je gost bloger UNOPS-ova projektna inženjerka, Dragana Novaković, koja piše o važnosti prevencije poplava.

Visok stepen ranjivosti sistema za zaštitu od poplava u Srbiji došao je u žižu javnosti u maju 2014. godine, kada su nezapamćene kiše prouzrokovale štetu procenjenu na 1,7 milijardi evra, što predstavlja 4,8 odsto bruto društvenog proizvoda Srbije.

Za nekog ko se nalazi u tako temeljnom i terminalnom rasulu, rast bruto domaćeg proizvoda od pola procenta i nije loša stvar.

 Tako ja razumem najnoviji blog Mijata Lakićevića na www.klikeri.rs

Da li je moguće u priči o rastu BDP-a ostaviti na stranu sav ovaj politički jad sa nepismenim primitivcima? Tu Gašić nije nikakav izuzetak. On je samo jedan od naprednjaka čiji boravak na javnoj funkciji nema nikakav rezon, smisao ili opravdanje. Osim, da im selo vidi kako su veliki jebači presretači.

Aleksandar Vučić očigledno

Poslednji blog na www.kikeri.rs posvećen je web marketingu. Tu se ja žalim, durim i trupkam nogicama što od nedavno, po prirodi posla, moram da vodim računa o usmeravanju svačije pažnje na ono što blogeri okupljeni u klikere rade.  

A onda se, medju komentatorima ponovo našao jedan (ako vas interesuje ko, pogledajte) koji mi je dao ono što mi treba... zgodna objašnjenja na pitanje:

 Imate li neki recept kako da se u toj šumi laži prepozna PRAVA STVAR?

 "Pitanje

Mijat Lakićević u novom blogu na Klikerima priča o izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Svima je jasno da je zakon promenjen zbog stranog kapitala. I u svakoj drugoj oblasti to uvaljivanje roga za sveću (zakona za pare) bi se tretiralo kao oportuno, ne i nužno loše ponašanje onih na vlasti.  

U poljoprivredi stvari stoje malo drugačije. Uvek neke polemike.

Osovina po kojoj se ljudi dele je sasvim bazična i trivijalna. Svodi se na pitanje: prihvatamo ili ne prihvatamo strance da nam upravljaju prirodnim resursima? interesna

Imam jednog prijatelja, daleko je od Srbije, koji mi je više puta skrenuo pažnju: „Ja taj rast BDP-a i te parametre ne bih uzimao tako ozbiljno“. Twist in my sobriety.

Potom je Mijat Lakićević napravio blog baš na tu temu. Blog počinje scenom premijera koji, dok deli ćevape novinarima, obećava raketni let od četiri odsto BDP-a u narednoj godini.

I sve se prilično lepo složilo. Brojke nisu iluzija. Te parametre prihvatamo da bismo mogli posle da merimo premijerovu uspešnost. Ali sa brojevima oprezno, jer su podložni vrlo

Olaf na plaži

Борба добра и зла главна је тема скоро сваке бајке, па и неких које је обрадио чувени Дизни. Није то случајно, јер се кроз морални филтер пропушта све што радимо на овом свету. У бајкама је лако јер је цела та ствар жестоко поједностављена и идеализована - постоји јасна дихотомија између добра и зла, али у животу та граница често није сасвим јасна. Зато смо закључани у вечној дискусији о моралности овога и онога, а неке од (привремених) закључака смо „извукли испред заграде", прогласили законом и на тај начин се као друштво одредили према добру и злу. Ево једне такве теме.