Srpski woody guthrie.

 

Akademik i profesor Vladimir Kostić, predsednik SANU, izneo je javno svoje viđenje kosovskog problema koji već više od veka opterećuje državu i društvo u Srbiji i izaziva brojne posledice na život građana celog Balkana. Umesto otvaranja demokratske debate o problemu Kosova i svim aspektima različitih rešenja koje stoje pred nama, deo institucija i javnosti pokušao je da ućutka akademika Kostića. Predsednik Republike Tomislav Nikolić, čak je doveo u pitanje i njegov položaj predsednika SANU koristeći pri tom teške reči. Premijer Aleksandar Vučić ocenio je da je „loše vreme za ovakve izjave".

Pitanje Kosova i njegove budućnosti, uključujući državno-pravni status, položaj srpske i drugih nacionalnih zajednica, status kulturno-istorijskih spomenika i brojna bolna pitanja vezana za blisku i ne tako blisku prošlost ljudi koji žive ili su živeli na Kosovu jesu važne teme za javnost u Srbiji i regionu i zahtevaju ozbiljnu i argumentovanu debatu. Ove teme deo su šire diskusije o suštinskim pitanjima razvoja Srbije koja traje već više od vek i po i jezgrovito je sažeta u dilemi formulisanoj od strane profesorke Olge Popović-Obradović: kolika ili kakva država?

Ponedeljak, 21.12. u 19h u "Zelenom zvonu", Zrenjanin
KNJIŽEVNO VEČE
Članova upravnog odbora i umetničkog saveta

„Fonda Vujica Rešin Tucić i Vojislav Despotov“

GOVORE:

Svetislav Basara, pisac

Vladimir Kopicl, pisac i direktor Zavoda za kulturu Vojvodine, 

Gojko Božović, pesnik, književni kritičar i esejista, urednik u izdavačkoj kući "Arhipelag"

Novi Nebojša Milenković,istoričar umetnosti

Gordana Nonin, novinarka lista "Danas"

 

 

Ima li išta lepše od zimskog, nedeljnog dana kog se seti sneg. Onog čije se jutro probudi u najtišoj tišini mogućoj, onoj koju remeti samo šuškanje neodlučnih pahulja koje se vrte u kadru pogleda, i mraz koji povremeno škrgutne. U kući muk, ljudske i životinjske jedinke duvkaju srećno hibernirajući, ja sedim i uživam u vakumu bezvučnom. Cakli jelka neraskićena, alibi joj je snegom podržan. Krčka se ručak za drage, odavno već pozvane goste.

Kada neko kaže „zemlja", koja nam je prva asocijacija?

Planeta Zemlja, svakako.

Zemlja po kojoj hodamo.

Vatra, voda, vazduh, zemlja.

Usta puna zemlje.

Usta puna onog što raste iz zemlje.

Zemlja u koju zatrpavamo, i sakrivamo.

U danu koji je po mnogo čemu značajan za istoriju na planeti Srbiji se zahuktava predizborna kampanja.

 

Svi se napalili. Baš onako napalili. Kao izbori. Vanredni parlamentarni. Iako ne postoji ni jedan razlog da ih bude. Veća vladajuća stranka ima

Nila Janga sam upoznao , sada već davne, zime 1990./1991. U Pirotu. Mislim prolazili smo, pre toga, jedan pored drugog više puta i znao sam za njega ali, upoznali se tek tada. Tek nedavno smo, posle godina, manje ili više intenzivnog, druženja seli i popili kafu. Onako kako treba. Uz razgovor, u kome sam, uglavnom, slušao. Jedini problem tog ćaskanja je u tome što nisam mogao da pušim. Nil je pre nekog vremena prestao, pa sam pokušavao da se kontrolišem. Da mu ne bih pravio zazubice. 

 

biće sutra finale devojaka,
serena i muguruza:)
kao

i prekosutra finlale, ozbiljno finale
novak i fed, kao što smo i želeli

... (изборни) графит у Помпеји “ти упијајући воду вероватно си већ потонуо” - Помпеја, кандидати за Дуумвират у години ерупције Везува (79.г.

Grafit je poruka koja se šalje javnosti u bilo kom društvenom i urbanom okruženju jer grafitičar je drugačije ne može saopštiti. Kaže se da grafiti pripadaju supkulturi velikih gradova i iskazuju, pre svega, mada to zvuči kao stereotip, buntovan stav prema građanskim normama. Što je manje slobode, lične i društvene u urbanom okruženju, grafiti na zidovima su brojniji i podrazumevajući deo urbanog jezika, aktuelne i autentične poruke. I onda, opet od početaka: “Zapanjen sam, o zide, da se još nisi srušio pod težinom tolikih gluposti napisanih na tebi!„ je pretekli grafit izgreban na zidu u Pompeji, onomad pre volje vulkana da sve to zatrpa. Od tada, bilo je toga još kojekuda odvajkada pa posle radoznalog otkopavanja registrovane su poruke prenete grebanjem po zidu, posle uz napredak pisalo se kredom ili nekom biljnom bojom sve do danas kada se to čini sprejom. Grafiti traju, događaju se neprekidno kao deo bilo koje civilizacije mada nepriznat i u najvećem broju slučajeva nije dobro gledan.

Po državi razne čudne stvari, Hrast, Bazilika, inovativne, reformske i onda, neće  valjda Beograd, pa ipak prestonica je da izostane, dobro, de ima onaj Bgd na vodi ali nikada dosta puštanja mašti i bezobrazluku na volju ...

 

... Idem maločas Trgom republike i zateknem Knez Mihaila stešnjenog i blokiranog i sasvim zbunjenog, pita se on užasnut da li su to opet došli

Nije prošlo ni 24 sata od izbora novog generalnog direktora Javnog medijskog servisa Srbije 5. maja 2015, a po kuloarima RTS-a već se mogla čuti duhovita opaska: „D.B. na čelu RTS-a!"

Šalu na stranu, Dragan Bujošević je solidan novinar, sa respektibilnom radnom biografijom. Da li će biti dobar gen. direktor? Sudeći po rezultatima rukovodjenja

Generacija koja je imala muda da tog buntovnog juna 1968. godine demonstrira protiv režima Josipa Broza Tita zaslužuje poštovanje i dostojno sećanje. Pre 47 godina mladi su protestovali na ulicama Beograda glasno uzvikujući parole "Hoćemo sutra bez onih koji su upropastili juče!", "Nećemo rešavanja, hoćemo rešenje!", "Borimo se za boljeg čoveka, a ne za bolji život!", "Dosta pendreka po ljudskom umu!", "Praznu glavu vetar nosi!"....

Danas u Srbiji najglasniji u protestima su - penzioneri, dok mladi ljudi beže iz Srbije, uvidevši da je pasoš otpusna lista iz ludnice od