I dalje gostuje Anonimni Autor (kunem se, registrovao se - valjda ce se udostojiti i da pocne da odgovara na vase komentare, ukoliko ih bude bilo) 

Posle obilnog jela društvo se počelo bolje osećati. Grupa pridošlica čak povede neusiljen razgovor. Za to vreme tri prilike u kostimima sa šarom lišća, sedele su na kolenima i nemo ih gledale. Momak u plavom plaštu izdvoji se iz gomile, priđe Kjuu i stade nešto da priča o oružju. Vilenjak mu je samo lakonski odgovarao, gledajući „kroz njega", jer je tako uspevao da pogledom obuhvati i sagovornika i društvo iza njega. Iskusno Kjuovo oko nije moglo a da ne primeti pažnju sa kojom Urlik i njegovi drugovi prate mladićev nastup. 

Nova glava pred novu godinu. Anonimni autor jos uvek savladava tehniku kacenja komentara, ali vam svima salje pozdrave i svoje najlepse zelje! 

VRATA U VILINSKI SVET I ISTINA O BORORU I ČOVEKU ZMIJI

Kju zaista nije mnogo voleo tu temu. Opet je trebalo da priča o stvarima koje nikada u životu nije video. Ne samo on, već ni njegov otac, ni njegov deda. On zamoli svoje štićenice da to ostave za Šumu Trolova gde je još bilo moguće pronaći vilenjake iz orginalne posade Imira, kao što je, recimo, Siret. Ali, devojke ostadoše neumoljive. Njihovo zanimanje za Evelon prevazilazilo je granice vilenjakovog strpljenja. Na kraju je ipak morao nešto da im ispriča:

Dugujem objašnjenje:

Sad bi trebalo da sledi XI glava Vilinske sage koja se zove Umetnost ljubavi i bludi. Međutim, bojim se da je malo isuviše eksplicitna, te je, po cenu da me proglasite najvećom konzervom na blogu, neću okačiti. :P

 Zarad kontinuiteta priče - pošto je Frija izobjašnjavala (u detalje) Un i Kjuu svoja prva ljubavna iskustva, i pošto su se posle zabavili večitim snom svih muškaraca, u troje, došao je red na Kjua da ispriča o svojoj prvoj ljubavi.

Sledi sledeća glava, t.j. Kjuova priča...

EDIT;
AA (Anonimni Autor) me je zamolio da vam prenesem da će, ako nekog interesuje XI glava, istu poslati mailom. Zarad daljih informacija, javite mu se na pp. :cvetic:

Evo, da ne kažu ljubitelji kako sam ih predugo ostavila bez nastavka ;)

Treći deo bitke: 

Bitka se tada nastavi i pamti se da se sa broda besraka, posle nje, nijedan preživeli nije vratio u Norvešku. Pošto smo, udruženim snagama, za nekoliko trenutaka počistili naš oštećeni drakar od neprijatelja, mi provalismo na brod kraljevih ljudi. Kako im je dobar deo posade već bio izginuo, pružajući podršku bersercima, tu otpor beše slab. Šta sam ja u tom trenutku pomislio, i zašto sam krenuvši za Olafom dozvolio da se rastanemo, to ni danas neću razumeti. Verovatno se u toj silini njihovog napada, rodila u meni nada za pobedu, i ja sam krenuo besno na neprijatelja, želeći samo da ga odbijem što dalje od moje mile Rusale. 

Samo da se malo pravim vazna - pre sest dana sam pisala ovde o jednom Nenadu.

http://blog.b92.net/text/17797/Jedan-Nenad/ 

Press to objavljuje DANAS kao EKSKLUZIVNU vest!

 http://www.pressonline.rs/sr/vesti/u_fokusu/story/159996/Rodila+sina%2C+a+nije+znala+da+je+trudna%21.html

 I navijanje za Ninu!

Nastavljamo gde smo stali:

Osten koji je posle onog napada na Erika, počeo od ljudi da bude nazivan „Osten Budalasti" nađe utočište kod Ejolfa Žderača Bakalara, potajnog Hrišćanina, inače vrlo lošeg čoveka. On je bio jedan iz vojske kralja Osfifa, koga, ne tako davno, poraziše i pogubiše vilenjaci. Kao zakleti Hrišćanin do bezumlja je mrzeo Ullbjorna i njegovog sina, vilin-prijatelja. Međutim, protiv njih nije smeo ništa preduzeti, jer je u njemu još bio i suviše jak strah od vilenjačkih strela. On primi Ostena sa srdačnošću i produhovljenim milosrđem, koje su pripadnici te beskompromisne religije uvek pokazivale prema ubicama pagana. 

 Četvrtak je, pa da ne kvarimo naviku... :cvetic:

Nego, da se vratimo osnovnoj priči...
U isto vreme kada su Arnas i Lesing otišli iz Ejaberga, na sasvim drugom kraju Norlanda jačala je moć jednog čoveka poznatog kao Sigvrat Odvratni. Sigvratov otac beše kao i Ejojf, jedan od preživelih boraca kralja Osfifa Pobožnog (Hrišćanina), čija su zlodela bila dobro zapamćena u ovom narodu.

Pošto je kod Krkara gužvica, mrale54 svrnuo do mene. Pa, da mu prepustim priču: 

EDIT: Linkove je obezbedio gost - ako ne sljakaju, jurite njega. Ja sam samo copy/paste 

pipoquinha! Čudo od deteta! Tad je imao 11-12 god.
Već godinu dana pratim, svako malo, po tjubetu šta radi (šta ću - profi deformacija - bas!)
Pre nekih 20-ak dana krenem da gledam i ostale klince i - totalno odlepim!!

Kada je Frija počela lenjo da se proteže po ležaju, podnevno sunce je već dugo sijalo nad Šumom Trolova. Graja viljenjčke dece i pesma šumskih ptica prodirali su kroz otvorena vrata i prozore evelonjanskog čardaka. Probuđena tom galamom, tamnokosa devojka sede u postelji, još ne otvarajući oči svetlosti koja ih je vređala. Onda, polako, podiže kapke obrazujući na svom licu dva uska proreza kroz koje je bacala pogled na novi dan. 

                           ZATOČNIK

Jednog jutra Un, koja je prva ustala, primeti čudnu užurbanost u Mag- Melu. Odmah se pope nazad da o tome obavesti Kjua i Friju koji su još uvek spavali. Njena ljubavnica samo okrenu na drugu stranu, a vilin-princ joj reče kako bi ih Haldir već obavestio da je zapretila bilo kakva opasnost. Zatim se i on okrenu od nje, zagrli Friju i čvrsto zaspa.
Čudna je bila ta stvar sa vilinskim snom. Mogli su mesecima ostati budni, ili imati tolilo lak san da bi ih iz njega trgla i mačka koja se prikrada, ali su mogli mirno spavati i usred najveće larme ako bi bili raspoloženi za to. Na žalost, Un još nije bila ovladala tim vilinskim moćima. Zato ode da potraži decu koja su to jutro samo na brzinu smazala doručak i otišla da jurcaju negde napolju. U bilo kakvoj neobičnoj situaciji najbolje je bilo znati gde se nalaze kako bi ih brže mogla okupiti.

Iako ovih dana bas ne stizem do kompa, ne smem da preskocim cetvrtak. ;)

Za ljubitelje Sage - da ne omanemo cetvrtak.

Gledajući tu veliku, kamenu zgradu koja nije imala odbrambenih bedema, Kju izjavi kako je celi ovaj pohod budalaština, jer je desetak njegovih saplemenika moglo noću da upadne u nju, pobije sve nasilnike i ujutru je preda zakonitom vlasniku. Stari vitez odvrati da to ne bi bilo časno i kako mora dobiti zamak na isti način kao što ga je uzurpator i zauzeo.

Vilin-princ potom predloži da naprave klasičan napad na utvrđenje, jer ova kamena kuća nije imala nikakve šanse da pruži neki ozbiljan otpor napadačima. Ali, vojvoda Godfrid nije želeo da ruši sopstvenu imovinu.

Moji utisci sa prve polufinalne veceri Evrovizije:

Najupecatljiviji nastup - Austrija

Najludji stajling - Albanija

Najveseliji - Moldavija i Irska

Najlepsa pevacica - Kipar

I, naravno, moj favorit, i dalje - BABUSKE 

 

Jedan od mojih blogova sam poče rečenicom „Velikani srpskog analitičkog piskaranja, profesori s pedigreom, kolumnisti sa fobijama, nevladini zavisnici od sponzora i druga grebatorska bagra, ćute.“

Duboko sam uverene da ovaj moj zapis, ima vezu sa tada iznetom misli, koja je samo odraz slike iz ogledala naše stvarnosti.

Pre par dana pozvao me je umilan glasić, službenice