VILINSKA ŠUMA (Vilin-saga se nastavlja) III

Kada je Frija počela lenjo da se proteže po ležaju, podnevno sunce je već dugo sijalo nad Šumom Trolova. Graja viljenjčke dece i pesma šumskih ptica prodirali su kroz otvorena vrata i prozore evelonjanskog čardaka. Probuđena tom galamom, tamnokosa devojka sede u postelji, još ne otvarajući oči svetlosti koja ih je vređala. Onda, polako, podiže kapke obrazujući na svom licu dva uska proreza kroz koje je bacala pogled na novi dan. Trake jake sunčeve svetlosti šarale su polutamnu unutrašnjosti njihovog boravišta. Milioni sićušnih zrnaca prašine bili su jasno vidljivi u svom prolazu kroz te potoke svetla. To dosadno vazdušno đubre kretalo se mirno, sporo i nezaustavljivo kao vreme. Frija zamahnu kroz jedan sunčev zrak i tek neznatno ubrza njegovo kretanje, na malom prostoru kuda je ruka prošla. Zatim se svetleće more čestica umiri i nastavi svoje monotono kretanje vođeno silama nad kojima čovek, izgleda, nije imao nikakvu moć. Ta je igra podseti kako bi trebalo da pita Kjua kada će ona i Un dobiti vilenjačku zaštitu protiv zaraznih bolesti. Devojka lako skoči iz krzna, navuče vilenjački kostim, ne zakopčavajući ga pa ode na potok da se umije. Dok je neudobno klečeći na kamenu proklinjala ledenu vodu koja ju je prosto pekla po grudima i ispod pazuha, seti se da je to mogla lako i prijatno uraditi ispod onog toplog mlaza u svojoj kućici. Osetila se glupavo. Stare navike je bilo teško napustiti, bar kad si sveže probuđen. Hladna voda je bar potpuno rasani.
Život u naselju tekao je svom snagom i Frija primeti kako je vilama i vilenjacima potrebno daleko manje sna nego njoj. To je nije zabrinjavalo, jer je osećala da je među prijateljima koji je neće kritikovati radi toga. Takve sitnice su očito bile normalna posledica mešanja dve različite rase.
Osvežena, otišla je do velikog kamenog ognjišta od kojeg se širio prijatan miris pečenog mesa. Još nije znala kako da zamoli vilenjake za parče kojim bi utolila glad, kada je Ohen primeti. Ona joj odmah dade veliki komad čistog buta i nešto finog hleba, sve na velikom, sveže opranom, listu koji se, izgleda, takođe jeo. Zbunjena Frija prihvati svoju preobilnu porciju i nemo se zahvali pokretom usana i ne primećujući da vilenjaci to za hranu uopšte ne čine. Zatim sede na jedan zgodan panj i navali na jelo koje je bilo divno začinjeno i nadeveno. Iskreno se počela pitati koliko će se nagojiti u Astaru ako je stalno budu zasipali tolikim količinama tako ukusne hrane.
Pošto je utolila prvu glad, ona poče da razgleda oko sebe tražeći poznata lica. Asgarda je sedela malo dalje i razgovarala sa jednom drugom vilom, ali joj se ona učini suviše hladna i nepristupačna za društvo. Nikog drugog sem nje i zaposlene Ohen nije poznavala. Zato se uputi da razgleda okolinu naselja. Na putu pored potoka presrete je Tis veselo skakućući poput srne. Frija se obradova tom susretu i upita gde su Kju i Un.
- Za tvoju prijateljicu ne znam, a Kju je u borilištu na bregu koji je udarila zvezda. Tamo sa još nekim mladićima vežba Per-Ring i oružje. Mnogo treninga je propustio pa mu je neophodno da sad to nadoknadi. - rekavši to Tis povede devojku ka gusto obraslom bregu, koji ova, do sada nije ni primetila.
Još su se pele uz strmu stazu na spoljnoj strani brega kad su se začuli krici boraca i oštro lupanje drveta u ovoj prirodnoj areni. Ispevši se na vrh, ugledaše prizor koji je ličio na pravu bitku. Preko trideset parova, što starijih, što mlađih vilenjaka, borili su se drvenim imitacijama mačeva i raznog drugog oružja. Kretali su se elegantno razmenjujući udarce zaslepljujućom brzinom.
Na Frijino zaprepašćenje, niko nikoga nije pogađao i izgledalo je kao da se oni u stvari igraju nekog začuđujućeg ratnog plesa. Tis objasni pridošlici da u ovome nije cilj pobediti, nego uvežbavati pravilne pokrete napada i odbrane kao i mnoge trikova da se obmane protivnik. Zato bi svaki borac koji je na neki način ostvario prednost usporavao tehniku i dopuštao protivniku da organizuje svoju odbranu. Naravno, pošto bi se oboje kretali u maksimalno usporenom vremenu lako su znali ko je koga koliko puštao. Tako su se ujedno i izbegavale povrede vežbača.
Borba je, u stvari, bila sastavljena iz gomile fluidnih i kružnih pokreta, očito velike ekonomičnosti, kojima su se protivnici nadmetali u napadu i odbrani. Uz to, tu su bila razna kotrljanja, skokovi, padovi i udarci nogama. Sve to je činilo takvo nadmetanje vrlo zanimljivim za gledanje.
Frija ga je posmatrala dugo vremena, gotovo hipnotisana njegovom elegancijom i efikasnošću. Prenu se iz tog stanja kada ugleda Kjua, kako dugim drvenim mačem navaljuje na jednog vilenjaka koji se branio sa dva kraća iz niskog položaja. Devojka, čije oko se već bilo naviklo na tu borbu, odmah shvati da mu njegov mnogo agresivniji položaj uopšte ne daje nikakvu prednost. Kjuove teškoće proizilazile su iz toga što mu je protivnik iz čvrstog niskog stava stalno uzvraćao gađajući mu torzo, a kada bi mu se izmakao on bi ga potplitao nogama brzo se okrećući na zemlji. Uprkos svemu, Kju se hrabro držao preskačući ta „čišćenja" i čak naglim promenama visine napada nekoliko puta naterao je protivnika na panično povlačenje.
Frija, kojoj je bilo žao što se njen vilenjak toliko muči, pokuša da ga izvuče iz borbe mašući mu. Shvativši njenu nameru, Tis strča dole, pa pronađe Nima koji je išao po areni pokazujući tehnike i ispravljajući vežbače. Ovaj učitelj Per-Ringa smesta posla Kjua gore, na breg, našavši zamenu njegovom protivniku.
Zadihan i preznojen, plavokosi vilenjak pope se do svoje ljubavnice ne mogavši, u prvom trenutku, od premora ni da prozbori. Posle desetak sekundi malo se povrati, pa progovori:
- Užasno sam propao... Ova duga putovanja baš me ubijaju... Jedva sam se suprotstavio Freelu... -
- Hajde, molim te, sada da plačemo nad tvojom sudbinom - oštro mu odgovori Tis - Mesecima se skitaš i ne vežbaš, a onda bi odmah hteo da se ogledaš sa najboljima. Znaš i sam da je to nemoguće. -
- Nekada mi je i to polazilo za rukom - nasmeja se Kju umorno - Imaš pravo. U poslednje vreme stvarno mnogo skitam. U zadnjih deset godina nisam, sve zajedno, sastavio ni četiri meseca u Astaru. Sva sreća da sam se sada skrasio, jer sam osnovao porodicu, pa ću moći malo više vremena da posvetim sebi i svom Per-Ringu. -
- To bi bilo divno. Od kad nisi igrao na nekoj utakmici! Nazzova momčad je trenutno bez premca, ali mislim da bi ti i Freel mogli da organizujete jednako dobru ekipu. Ovako nije interesantno. - reče Tis sa izvesnom antipatijom prema toj uobraženoj zvezdi nožnog Per-Ringa.
Kju ne odgovori, nego se samo zagleda u arenu, pogledom tražeći Nazza i svoje prijatelje. Video je samo trojicu od njih i to bez njihovog slavnog kapitena, pa odmah poče da procenjuje vrednost njihove tehnike. To potraja, pa ga Frija nestrpljivo upita, ne pokazujući ni najmanje razumevanja za vilenjačke sportske strasti:
- Pa, mislim da bi mogao da progovoriš koju reč i sa mnom, s obzirom da sam došla ovde da te potražim. Prvo, kada ćemo proći taj obred koji će nas zaštiti od nevidljivih napasnika, kao što si pričao. Znaš onaj... - Frija malo zastade. Htela je da kaže „koji si zaboravio da daš Lasti". Ali je u trenutku shvatila koliko bi ga to povredilo, pa brzo nastavi - Drugo, gde je dođavola, nestala Un? -
- Un je otišla sa Anunel da vidi njene cvetne vrtove koji se zimi greju i pokrivaju. Što se obreda vilinske krvi tiče, moram da vidim sa ocem, Vilin-kraljem, jer treba naći nekog da bude davalac vaše buduće vilinske krvi. Nezgodno je da to budem ja ili neko iz moje bliže porodice jer se smatra da isti tip vilinske krvi ne bi trebao da se meša, zbog potomstva, naravno. Inače, sam obred mogli bi još večeras da izvedemo. Sudeći po danu, reklo bi se da će noćas biti vedro. -
- Onda idi i reci ocu da pripreme sve što treba u dvorani Majke Magle. Ja ću dati svoju plemenitu vilinsku krv za Friju i njenu Un! - svečano izjavi Tis, sa tolikom dostojanstvenom ozbiljnošću da se tamnokosoj devojci činilo da gleda potpuno drugu osobu.
- Nadam se da znaš u šta se upuštaš! To davanje nije ni malo lako. Po ustaljenom ritualu moraćeš da izlučiš ogromnu količinu otrova besa u svoju krv, jer nisu sve krvi iste, a on sprečava komplikacije pri mešanju. To moraš uraditi ti, a ne primaoci, jer mi možemo lako podneti veliku količinu tog otrova, čak stotinu puta veću od one koja bi ubila čoveka. Malo tvoje krvi sa time u sebi biće dovoljno dobra garancija da se devojkama, koje treba da postanu vile, neće ništa desiti. -
- A šta bi moglo da se desi kad uzmem vilinsku krv u svoje telo? - obrati mu se Frija zabrinuto, kao da su se u njoj probudili neki stari strahovi za koje je mislila da ih je davno potisnula.
- Moj narod pamti da ima krvi i krvi. Međutim koje su krvi iste, to danas više niko ne zna da prepozna. Neki vidari stvarali su neka pravila o tome koje su krvi iste, po boji kose, nijansi kože i građi tela, ali su sve te metode nepouzdane. Tako se danas izbegava da se velika količina krvi meša, jer bi to u slučaju greške, sasvim sigurno ubilo primaoca. Neki put radimo i to, ako je povređeni previše iskrvario pa nema druge, ali, je to čista kocka. Ovako mala količina, koja je potrebna da tvoje telo primi vilinski imunitet, ne može izazvati nikakve ozbiljne komplikacije.
Ali, vilin-vidari nisu želeli da oni, koji su primljeni u njihov narod, nose uspomenu na to po neprospavanoj noći zbog crvenih pega koje svrbe ili neke slične neprijatnosti. Tako oni narediše da svaki davalac mora u sebi prethodno pokrenuti plimu besa ili straha kako bi izlučio taj otrov u sebi, i tako zaštitio primaoca. Zato je taj obred toliko komplikovan. Osim toga, mislim da je to smišljeno i zbog drugog razloga. Za ovakvo davanje potrebna je velika lična žrtva, što je sprečilo velikodušne vilenjake da dele svoju krv na sve strane. Jer, možete samo zamisliti šta bi sa nama bilo kad bi svi ljudi posedovali iste moći kao i mi. -
- Ako je to otrov, kao što kažeš, zar nam neće naškoditi kada ga uzmemo sa vašom krvlju? - pokuša Frija sa se snađe u protivrečnostima vilenjakovog objašnjenja.
- To je sasvim mala količina krvi, a taj isti otrov ti svakodnevno lučiš u sebi čim se uplašiš ili naljutiš. -
Devojka još jedan trenutak promisli o tome, pa onda zaključi da vilenjaci verovatno znaju šta rade i prebaci misli na druge svari:
- Un je, znači, iskoristila priliku da se odvuče sa Anunel dok sam ja spavala! Ta pokvarenuša koristi svaku priliku za avanturu! Ali, ne mogu da se žalim, takva je bila i kad sam je upoznala... - nastavi ona priču sasvim nevezano.
Kju prasnu u glasan smeh odmahujući glavom, a Tis joj reče veoma ozbiljno:
- Anunel ne spada u takve žene, Jadnica, bolje da je pokušala kod bilo koje druge vile u Astaru. -
- Recimo... kod tebe? - iskoristi Frija da ujede svoju novi prijateljicu u pogodnom trenutku kad se već sama tako lepo namestila. Dok je to još izgovarala ujede se za jezik, i bi joj žao. Ali, šta je izletelo, izletelo je...
Tis je tužno pogleda:
- Ne želim da ti je preotmem, ljubomorna ženo. Rekla sam ti da me ta vrsta ljubavi previše ne zanima. Vi, ljudi, svaku naklonost odmah pretvorite u neprijateljstvo. Tebi sam ponudila svoju krv, a ona će je dobiti uz tebe. Sada idem da se pripremim za to što sam obećala, bez obzira kakvi će naši odnosi dalje biti. -
Izrekavši to, belokosa vila krenu da se udaljava niz padinu. Frija oseti ukus gorčine na usnama. Kju ju je gledao besno kao da je učinila najveće svetogrđe. Ona potrča za svojom novom prijateljicom vičući:
- Tis, Tis! Nisam želela da te uvredim. Samo sam se šalila! Mislila sam... - nije znala da kaže šta je mislila. Očigledno u tom trenutku nije mislila ništa. Opet joj je jezik bio brži od pameti. Moraće nekako da nauči da ga obuzda.
Dok su njeni uzvici odzvanjali po šumi, Kju uze svoj iskrzani drveni mač i vrati se u borilište ostavljajući mlade vile i devojke da same rešavaju svoja ženska prijateljstva, rekavši više za sebe:
- Izgleda da je lučenje otrova besa već počelo. Ne znam da li je čitav taj obred uopšte potreban? One to rade tako dobro i bez ičije pomoći... -
Uveče, u velikoj dvorani Sina Zore, okupili su se svi prijatelji Kjuove porodice, a to je, u ovom slučaju, značilo svi stanovnici Astara. Zbog njihove brojnosti Haldir je odlučio da iz dvorane Majke Magle premesti obred u ovu, daleko veću salu. Sada je nervozno raspravljao sa sinom i Ohen, bacajući kratke, brze poglede ka ulazu. Un je prišla sa Nazzom da pita još neke stvari u vezi obreda, mada su joj već stotinu puta sve objasnili. Kju je pogleda sa dosadom, pa reče ocu:
- Ne znam kako će sve ovo ispasti? Ako se Tis ne pojavi moraćemo da nađemo nekog drugog davaoca krvi za njih. Ti i majka ste, naravno, u suviše bliskom srodstvu sa mnom. Ohen se dobrovoljno javila, ali ja mislim da je suviše stara da bi je bespotrebno izlagali takvom naporu. -
- Ko star? - viknu Ohen i napravi premet unazad na očigled svih, vrlo elegantno i fluidno. Zatim dodade - Jaka sam ko kobila! Volela bih da vidim koja bi od ovih „mladih" mekanih vila mogla da se nosi sa mnom. To si sve ti zamesio balavče, jer si me zvao tetka Ohen. Što ti ni malo nije smetalo da te prva naučim... - i vila, koju su u Šumi Trolova svi poštovali više nego Asgardu, poteže u šali vilin-kralja za uši.
- To je znanje i uvežbanost, a ne vitalnost. Ne želimo da te izlažemo tome, zbog tvog položaja i dostojanstva. - reče joj Haldir izveštačeno ozbiljno, mada je to što je govorio u stvari bila sušta istina. Ohen je u Mag-Melu imala položaj matrijarha. Ne toliko zbog godina, koliko zbog njene odgovornosti, autoriteta i stalne potrebe da se brine o nekom. U stvari, svi su se plašili kako bi prošli dani neposredno posle obreda. Ona je bila navikla da, ako je loše raspoložena, i sam vilin-kraljevski par skače na noge.
Ohen frknu. Besno se udalji nekoliko koraka, pa onda zajedljivo upita:
- A da je Linel tu, njoj bi dozvolio? -
- Ne bih - slaga Vilin-kralj neubedljivo, ali se time još uvek nije otresao Ohen.
- A da pozovem Zaru? To dete meni ništa ne može da odbije. Ona trenutno nije ovde nego sadi nešto u pokrivenim vrtovima, ali sa brzim konjem mogla bi da je dovedem za manje od sat. -
- Nije baš praksa da napovilni daju krv na obredu. Nisam siguran da oni mogu da naprave dovoljnu količinu otrova besa. Mada, ko zna? Pamti se da se u istoriji to nekoliko puta desilo i to bez propisnog obreda i zavilenjenje je uspelo. Mogla bi da je dovedeš kako bi bila na raspolaganju ako ne nađemo nikog drugog. - predloži Kju.
Ona istrča napolje, na šta Haldir odahnu. Kju je gledao nekoliko trenutaka u pravcu u kome je otišla, a onda, smejući se upita oca:
- Stvarno si počeo sa njom? -
- Aha, živa istina. Svi drugi dečaci su u to vreme išli kod Linel. Ja sam hteo da budem originalan. U stvari, Nim, koji je u mom životu zauzeo Arelovo mesto, savetovao me je da, kao princ, odem kod najuglednije vile. Nije ni malo pogrešio. Ona ima strast ravnu Linelinoj i telo suludog akrobate. Samo, za moj ukus bila je predominantna za dužu vezu. Da sam ostao sa njom ona bi vladala Astarom, a ne ja. I ovako je bolje slušaju nego Asgardu. Tako je bilo i za vreme Arel-Gatora. - odvrati mu Haldir sa očitom željom da se posle ovoga usredsrede na pravi problem.
- Smatram da je Nazz u najboljoj snazi. Bio bi idealan davalac, ali on neće da se odrekne mogućnosti da ima potomstvo sa nekom od njih, u slučaju da se naša trojna veza jednog dana raspadne. - reče Kju zabrinuto - Znaš on uvek misli samo na sebe. Kao i obično. -
- Znam. I otac mu je bio takav dok nije poginuo. Čak se šuškalo da mu vilenjaci koji su bili sa njim namerno nisu pomogli.- prezrivo će Haldir pa se zatim vrati na gorući problem.
- Zanimljivo, brat mu uopšte nije bio takav. Dok je bio brat. - reče Kju zamišljeno.
Haldir napravi oštar pokret rukom koji je značio da su završili raspravu o toj temi i pogleda prema vratima.
- Postavićemo to pitanje otvoreno! - reče Vilin-kralj sinu. - Ovo je skup plemena i naći će se bar neko kome neće biti teško da podnese tu žrtvu. Duh vilinskog naroda nije se izmenio još od davnine. Ne pamti se da je neko ostao bez vilinske krvi samo zato što u okolini nije bilo pogodnog davaoca. -
- Da, da! - reče Kju otegnuto - Samo, gde li je sada Frija? Trebalo je već odavno da se pojavi. Sigurno se negde jede zbog svađe sa Tis i uopšte ne misli da se pojavi od stida. Znam ja nju. Moraću otići da je potražim. -
- Ta je Tis jedna obična praznoglava divljakuša, ako mene pitaš. Ponaša se potpuno neodgovorno kao uostalom i svi crni vilenjaci - reče Nazz, koji je upravo tada ponovo došetao do njih u svojim upornim pokušajima da šarmira Un.
Na njegove bahate reči ljutito reagova Haldir:
- Ej, lakše malo. Ko ti je dozvolio da govoriš uvrede na račun našeg roda iz planinskih pećina? Ne zaboravi da Asa, za koju se smatra da je još uvek negde živa, boravi među njima jer voli potomke svog najdražeg sina Kut-Hearga. -
- Ma, sve je to banda raspojasane dece koja nema ni trunku mudrosti. Zašto je Asa još uvek među njima? Pa plaši se da ih ostavi same! Ko zna šta bi mogli da urade? - nastavi Nazz da kritikuje ne smanjenom žestinom.
Kju zausti da mu oštro odgovori, ali ga žamor okupljenih prekide. Niz lepo uređenu stazu prema dvorani dolazile su Frija i Tis držeći se za ruke. Bile su u belim tunikama propisanim za obred, sa vencima cveća u kosi. Ušle su ponosno pred zaprepašćeni skup koji je bio čuo glasine o svađi i dostojanstveno stale nasuprot Vilin-kralja. Grupa oko trona odmah se rasprši i svi požuriše da zauzmu svoja mesta. Haldir poče da izdaje neka naređenja vilenjacima koji su pripremali podijum za obred. Za to vreme, Un se pridruži pridošlicama. Stala je sa druge strane Tis zvanično, kao da ide na venčanje. U neku ruku to i jeste bilo njeno venčanje za vilinski svet. Frija je, po njenom mišljenju, već bila duboko u njemu iako još nije primila vilinski krv. Plavuša je bila uverena da će posle ovog obreda njenoj dragoj Friji izrasti i šiljate uši.
Sve tri su čekale početak obreda sa nestrpljenjem. Izgledalo je da je Tis najmanje zabrinuta i ako se od nje najviše očekivao. Ona oseti kuda luta Frijin pogled pa joj reče:
- Sigurno gledaš u onu kacigu sa rogovima i širokim štitnikom za vrat i obraze što stoji na drvenom direku, tamo levo? -
Tamnokosa devojka nemo klimnu glavom, a Un ulete u dijalog:
- I ja se pitam šta je to? Još od kako sam ušla u ovu pećinu... -
- To je, takozvani, Lokijev šlem. Jedino sredstvo na ovome svetu koje od žene može stvoriti muškarca i obrnuto. -
- Šta, ta zarđala kanta? Mora da se šališ! - odgovori Un sa nevericom.
- U njemu je sakriven aparat koji su naći preci doneli još sa Evelona. Ugradili su ga u šlem kada su napustili I.M.I.R. da se ne bi slučajno oštetio u ovom divljem svetu. - poče Tis da objašnjava taj mistični predmet - On radi na bazi biološkog nadražaja polnih žlezda na glavi i telu. U stanju je da potpuno promeni pol osobe koja ga upotrebi i to bez ikakve hirurškog zahvata. Naravno, to važi samo za vilinski narod. Sa ljudima bi se verovatno pojavile neke komplikacije, pošto nije pravljen za njih. -
- Au - skoro zaplaka Frija - pa mi smo uskraćene za njegovo korišćenje! A taman sam mislila kako ću kao mladić otići nazad u naše selo i srediti neke račune sa Tojstolfom i Haroldom... Zašto se zove Lokijev Šlem, to razumem. Sigurno zbog legende kako je sprečio Baldarevo uskrsnuće, ali mi nije jasno kako se koristi. -
- Vrlo prosto. Staviš ga na glavu pa onda vodiš ljubav ili se samozadovoljavaš. Kad doživiš vrhunac, jak nadražaj u tvome mozgu pokreće skriveni mehanizam i tvoje telesne karakteristike počinju da se menjaju u potpuno suprotno od onoga što si. To traje tri godine otprilike, a onda moraš ponovo da ga upotrebiš ili se vraćaš u pređašnje stanje. -
- Prosto je neverovatno kakvom ste sve magijom raspolagali na tom vašem vilinskom svetu. Šta ste sve bili u stanju da izmislite! Otkud znate da radi? Da li ga je neko nekada upotrebio za neki špijunski zadatak? - upita Frija sumnjičavo.
- Radi on, još kako! Pogledaj samo Anunel. Da li bi ikada rekla kako je ona rođena kao muškarac? -
Obe devojke prasnuše u smeh, bez obzira na zvaničnost ceremonije i ozbiljnost obreda koji je trebalo da se održi. Frija je bi to mogla da pretpostavi za svakoga, osim za Anunel. Oholu Anunel, koja je hodala ponosna na svoje bajno telo, prkosno njišući dojkama. To je stvarno bilo previše za Friju i ona se nije mogla savladati. Dovoljno je bilo samo da se seti s kakvim poštovanjem i divljenjem ju je Un posmatrala, pa da opet dobije napad grčevitog smeha. Obe njene prijateljice pomagale su joj da se ispravi, dok su svi prisutni, pa čak i sama Anunel, zapanjeno gledali u nju. Spustivši glas, zato što su bili u centru pažnje, belokosa joj šapnu na uvo nadajući se da će buka muzičara koji su isprobavali instrumente omesti oštar vilinski sluh prisutnih:
- Pa šta? Gvit-Anun bio je vrlo lep i naočit muškarac. Normalno je da se premetnuo u vrlo lepu vilu. -
Jedva povrativši glas, tamnokosa devojka reče, uopšte ne obraćajući pažnju na moguće slušaoce:
- Anunel je... znači... ljubavnica... ljubavnica Sviberškog Trola... Ovo je zaista Šuma Trolova, a sve u njoj je opsena i prevara. -
- Hoćete li se već jednom pripremiti za obred primanja vilinske krvi! - viknu Haldir kada mu je konačno dosadilo uporno Frijino cerekanje - Krajnje je vreme da počnemo! -
Tamnokosa devojka se umiri i stade sa Tisine desne strane, dok su joj se ramena još uvek tresla. Videlo se kako čini ogroman napor da bi se savladala.
Vilin-kralj za trenutak sačeka da nastupi potpuna tišina, pa reče okupljenima:
- Narode Astara, sa nama su večeras Frija i Un, ljudske kćeri koje treba da postanu vile. Ko je voljan da podeli svoju krv sa njima? Niko iz moje porodice to ne može da učini, jer su one izabranice mog sina Kjua, kome su se zavetovale na potomstvo. Napominjem da bi davalac trebalo da bude žena, jer je vilenjački život dug, i muškarac koji bi im dao krv bio bi uskraćen za mogućnost da možda, jednog dana, sa nekom od njih ima decu. Pošto istopolci u slučaju bilo kakve avanture ne mogu računati na potomstvo, nema nikakve opasnosti da to bude neka od ovde okupljenih vila. -
- Ja ću! - Istupi Tis podigavši ruku - Ja ću svoju plemenitu vilinsku krv podeliti sa ove dve naše buduće sestre. Svi znate da sam, iako vodim poreklo od Ase i Kotala, dovoljno daleko od Kjua, da moja krv u njihovim venama neće biti nikakva opasnost po zdravlje njihove buduće dece. -
Haldir je ozbiljno odmeri pa progovori:
- Izvoli, pripremi se, za obred zavilenjena smrtnih! -
Tis odšeta do sredine dvorane i tamo sede na jedan veliki četvrtasti kamen prekriven nekom belom prostirkom. Tu spusti glavu i povuče se u sebe. Deset odraslih, snažnih vilenjaka u zaštitnoj opremi za utakmice Per-Ringa rasporediše se i kleknuše sa obe strane prostora ispred nje. Jedan mali, suvi vilenjak zlobnog izraza, u smešnoj tamnoj togi dugih rukava, stiže do kamena igrajući neku suludu igru i prošaputa nešto Tis na uvo, što je samo ona mogla da čuje. Onda se udalji, zlobno se cereći, pa sede među okupljene i započe neku dosadnu, monotonu pesmu. Jezik te pesme nije bio poznat devojkama, a po svoj prilici ni većini vilenjaka. Ružna melodija koja je podsećala na kukanje polako se pela i pojednostavljivala dok se nije svela na samo nekoliko glasova koje je izvođač sada pevao vrlo glasno. To potraja zamorno dugo.
Za to vreme svetla, koja su osvetljavala pećinsku dvoranu, zgasla su i skup se našao u prilično gustom polumraku. Tek nekoliko malih škiljećih trunčica svetla nagoveštavalo je gde se šta nalazi. Konačno, stari vilenjak izvi glas do krika i završi oštrim udarcem o neki predmet koji od toga zazvuča kao sanduk bačen sa prvog sprata.
U istom trenutku oglasiše se mali bubnjevi okupljenih svirača. Udarci golim šakama po njima započeše tiho, kao šapat, i postepeno se pojačavaše razvojem ritma. Kada su postigli određenu glasnost pridružiše im se novi muzičari pojačavajući postojeći ili izvodeći sasvim novi ritam. Obilje zvukova obogati muziku. Razvi se prava poliritmija. Hor okupljenih vilenjaka pridruži im se, brzo izgovarajući nerazumljive reči i ritmično ih ponavljajući.
Zvuk te haotične muzike poče da pronalazi sklad sa rezonancijom pećine. Osnovni ritam pretvori se u grmljavinu. Vilenjački glasovi više se nisu razlikovali od udaračkih instrumenata. Sama Frija oseti naboj agresivnosti u mišićima i neki epski pogled na sve oko sebe. Muzika je bila ista dok su minuti prolazili ali niko nije osetio ni najmanji trag dosade. Noć je već uveliko pala i dvorana je bila u mrklom mraku. Pakleni ritam razgonio je sve strahove i neugodnosti. Svako od prisutnih se osećao kao deo jednog velikog divljeg bića čijim moćima nema granica i koje u ovoj pećini muzicira samo za svoje zadovoljstvo. Friji pade na pamet kako bi legendarni zmajevi, koji u dubokim pećinama čuvaju neosvojiva blaga, morali da se osećaju baš tako. Tog trenutka nikako nije razumela kako bi neki junak, recimo Sigrud, mogao uspešno da se suprostavi tolikoj sili i moći. U tim ljudskim pričama očito sve baš nije bilo kako treba. Ali većina je priča takva, i za to niko ne brine.
Odjednom se sa tavanice probi blistavi srebrni zrak mesečine. On pade na kameni zid i začudo osvetli gotovo celu prostoriju. To je, naravno, bilo netačno, ali su oči naviknute na mrkli mrak sada registrovale svaki tračak svetlosti. Devojkama se to učini divno i mistično, mada su noćovidi vilenjaci o tome verovatno imali sasvim drugačije mišljenje. Zrak se polako premetao po dvorani, i kretao ka njenom centru u kome je sedela Tis ukočena, ispravljenih leđa, kao statua iz neke grobnice. Muzika iznenada prestade, ostavljajući gotovo bolnu tišinu.
Trenutak kasnije, svetlost pade na njenu glavu prilazeći joj sa leđa. Po beloj kosi, koja je kao kruna blistala oko bledog lica, moglo se videti da drhti. Zrak joj neumoljivo skliznu na uzdignuto čelo. Tis munjevito otvori oči u kojima zablista vatra crvene, „kraljevske" fosforescencije. Iz njenog grla izvi se krik, jedan od najstrašnijih koje je Frija ikada čula u svom burnom životu. Vila pade sa kamena i poče se bacakati po podu šibajući i rušeći sve oko sebe. Po šest oklopljenih vilenjaka potrčaše prema njoj sa svake strane u nameri da je uhvate i spreče da se povredi. Nisu uspeli da pretrče ni pola rastojanja, kada se ona jednim grčem stomačnih mišića izbaci na noge u širok stojeći stav.
Na trenutak je stajala mirno, dok joj je ludilo bilo u očima, a sa zategnutih mišića lica i avetinjski bele kože slivao se hladan znoj u potocima. Ona urlajući pojuri na skupinu sa desna. Jednog nesrećnika tako je snažno šutnula u grudi, da se ovaj, preletevši nekoliko metara, obeznanio iako ga je štitio grudni oklop. Ostali se znalački baciše na nju, blokirajući joj svojom snagom i težinom dalje kretanje. Ta gomila se gurala i savijala nekoliko trenutaka, a onda Tis uspravljajući se, uz divlje režanje, razbaca šestoricu jakih muškaraca.
Međutim, oni se nisu predavali tako lako. Odmah poskakaše i ponovo se baciše na nju. Tada stigoše i ostala četvorica, pa je zajedno savladaše i oboriše na zemlju potrbuške. Dvojica joj nekim jakim zahvatom saviše nogu i verovatno postaviše u neku vrstu poluge, jer nije više pokušavala da se otima sa njima.
Utom Haldir pritrča sa malim sjanim predmetima u ruci, pa poče nešto da petlja oko Tisine gole butine. Onda ustade i svečano priđe devojkama. Ohen naredi dvema vilama iza njih, da im zadignu tunike do grudi, a ona im sama krpom zamočenom u jako alkoholno piće izbrisa stomake. Vilin-kralj podiže u ruci jedan od malih metalnih predmeta sa tankim šiljkom na vrhu i glasno reče:
- Ti Frija, od danas postaješ kći Astara i bićeš sigurna od svih zaraznih nesreća koje prate ljudski rod. Bićeš imuna i na neke otrove, a što je mnogo važnije, poprimićeš neke vilinske osobine, kao što su noćni vid i drugačiji pogled na vreme. Živećeš dugo kao i svi vilenjaci! Budi ponosna na svoj izbor, i ne dozvoli nikome da te ubedi kako si pogrešila. Narode Evelona nova vila je sa nama! - izrecitovavši to, on sa dva prsta uhvati kožu njenog stomaka i u mršave naslage potkožnog sala ubrizga joj popriličnu količinu Tisine krvi.
Bol, dok je u Frijin stomak ubrizgavao vilinsku krv beše vrlo jaka, ali ona ničim ne pokaza da je oseća. Ipak, laknulo joj je kada je Haldir završio, a Ohen počela da joj maže sitnu, jedva vidljivu ranicu nekim mašću. Tamnokosa devojka mislila je u tom trenutku samo na činjenicu, kako je količina krvi koju je primila u Vilin-kraljevoj ruci izgledala tako mala, a dok joj je ulazila u telo vrlo velika. Zaključi da postoji ogromna razlika u proceni stvari na sebi i drugima. Zato pogleda Un kojoj je Haldir isto činio uz isti propratni govor. Ona je takođe to podnela, a da nije ispustila glasa od sebe, ali je napravila kiselo lice, upućujući Friji poglede kao da moli za pomoć.
Time je obred bio završen, bar za devojke koje postadoše vile. Svetla su još za vreme davanja krvi bila upaljena, i vilenjaci su počeli da pričaju i da se razilaze. Jedino je grupa od deset oklopljenih vilenjaka ležala još uvek na Tis. Kju joj je prišao, kleknuo je pored nje i tihim glasom joj je pričao nešto umirujuće milujući je po nakostrešenoj kosi. Uprkos tome, s vremena na vreme po neki njen divlji trzaj zatresao bi gomilu. Frija i Un takođe dođoše do svoje prijateljice raspitujući se kako joj je.
- Nikako! - reče Kju sležući ramenima - Doći će sebi za jedno pola sata, i dugo posle toga biće nervozna i razdražljiva. Teško onom ko sutra pre podne bude u njenoj blizini. -
- Bila je sjana dok se borila. Bolja od svakog berserka. Zašto tu svoju moć da se ovako izbezumite ne koristite u ratu? To bi vam sigurno donelo puno uspeha? - upita Un oduševljeno.
Neki od vilenjaka koji su držali Tis, nasmejaše se na to naivno postavljeno pitanje, pa povikaše:
- Zamisli da posle bitke moramo svakog naoružanog ratnika ovako da savlađujemo. Imali bi veće gubitke od svojih nego od neprijatelja! -
- Osim toga - reče Kju ozbiljno - najveća je nevolja što vilenjak u takvom stanju nema skoro nikakvu kontrolu nad svojim postupcima, pa može tako srljajući odmah da naleti na protivnikovo oružje. Da je Tis bila u nekoj bici, i pored sve te njene snage i agresivnosti, teško da bi poživela više od nekoliko sekundi. Borba je pre svega sukob dva uma,a snaga i agresivnost su samo aduti kojima se operiše. To je naš način razmišljanja o borbi. Morate da ga znate jer sad ste vile. -
Tis se sada pomeri, uz nekoliko jakih, uzastopnih trzaja, a potmulo mumlanje dopiralo joj je iz grla. Svi koji su je do tada držali pojačaše svoj stisak, napeto prateći situaciju u očekivanju šta će sledeće pokušati da izvede. Frija joj kleknu kraj glave i nežno je pomilova po obrazu ne obzirući se na njene divlje, plamene poglede.
- Pazi prste! - posavetova je Kju - Odgrišće ti ih, samo ako bude uspela da ih dohvati. -
Tamnokosa se naže napred, poljubi je u isto mesto šarajući jezikom oko njenog uva. Tis se umiri, ali svi ostadoše na oprezu, jer to je mogao biti samo privid dok skuplja snagu za još bešnji napad. Ipak, minuti prođoše, a to se ne dogodi. Kju sede pa pomalo zbunjeno reče:
- Sada shvatam kako si je posle onolike svađe dovela ovamo. Moram da priznam da sam se zaprepastio kada sam vas video zajedno na vratima dvorane Sina Zore. Nisam mogao ni pretpostaviti da tvoji poljupci imaju toliku moć. -
- Nije se dogodilo ono što misliš, pokvareni stvore - odbrusi mu Frija prezrivo. - To je samo plod simpatije koju jedna za drugu osećamo - ali, onda brzo dodade sa osmehom - Međutim, ostaje mi da se nadam da će se to jednog dana dogoditi... -
Sledećih sat vremena Tis ostade mirna pod magijom Frijine nežnosti. Okupljeni vilin-borci počeše jedan po jedan da je oslobađaju pažljivo prateći njene reakcije. I sledećih nekoliko sati svaki pokret belokose vile bio je pod njihovom prismotrom. Poslednja dvojica, verovatno nadraženi prizorom Frijinih poljubaca, htedoše da sa njom i Tis započnu erotsku igru, smatrajući da se vila već dovoljno oporavila. Ali, Haldir, koji je na svu sreću još uvek nadgledao njen oporavak, to im izričito zabrani pretpostavljajući da bi to moglo da razdraži, a moda čak i da razbesni, i onako nervno preopterećenu vilu.
Negodujući, njih dvojica ustaše sa Tis i odoše napolje da potraže neke besposlene vile. Žalili su se usput, da imaju suverena koji sve shvata preozbiljno, i kako je jako teško uz njega osetiti pravu radost života. On ostade čvrst i neosetljiv na njihove žalbe i primedbe, kako i dolikuje izdanku porodice koja vlada elfima već više od pet milenijuma.
Frija je ostala celo sledeće jutro sa Tis, dok je ova sedela pored potoka turobno raspoložena, gledajući u vodu kako protiče. Bio je to stari evelonjanski način opuštanja, koji, na žalost, u ovom slučaju nije baš preterano dobro radio. Ali, desilo se nešto bolje od toga. Devojčine tihe reči i laka milovanja, sprečile su svaku eksploziju otrovne krvi u venama belokose vile. Ona na kraju zaspa sa glavom u Frijinom krilu. Narod Šume Trolova bio je veoma iznenađen takvim dešavanjem pored rečice. Svi su dolazili da bar na časak bace pogled na usnulu Tis. Stariji vilenjaci govorili su kako se ne pamti da je obred u Astaru ikada prošao bez jutarnjih incidenata.
Ali, kao što znamo, za sve postoji prvi put.