Autor: Rodoljub Šabić

Ko su 50 najvećih dužnika poreza i doprinosa u Republici Srbiji? Odgovor na ovo pitanje, odnosno informacije koje predstavljaju odgovor, nedavno je od Ministarstva finansija, Poreske uprave u njegovom sastavu zatražila, pozivajući se na prava iz Zakon o slobodnom pristupu informacijama emisija „Insajder" TV B92.

Zahtev „Insajder-a" je „glatko" odbijen. Tražene informacije su uskraćene sa pozivom na to da po Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji predstavljaju „službenu tajnu". „Insajder" je podneo žalbu Povereniku za informacije, a Poverenik je usvojio žalbu i naložio da se tražene informacije daju. Ministarstvo i pored toga što u Zakonu o slobodnom pristupu informacijama u čl. 28. jasno piše da su rešenja Poverenika konačno obavezujuća i izvršna nije postupilo po nalogu. A predstavnici ministarstva, uključujući i ministra (sticajem okolnosti istovremeno i premijera) u javnosti su svoje (ne)postupanje „objašnjavali" tim da će traženi podaci moći da budu dostupni tek nakon što budu usvojene odgovarajuće izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Ovaj tekst je nastao pre dve godine kada je Abdelu Basetu Ali Mohamedu al-Megrahiju odobrena molba/žalba za ponovni pretres. S obzirom da je narečeni juče pušten iz zatvora u Škotskoj da umre u krugu porodice mislim da je dobio na aktuelnosti.

Glupost se ovaplotila u još jednoj besmislenoj ideji.

     Poznato je da Umberto Eko, kao semiotičar i naučnik koji se bavi medijima i komunikacijom, pomno prati razvoj računarske tehnologije još od njenih začetaka. Razume se da je s oduševljenjem dočekao pojavu personalnih komjutera i među prvima počeo da ih koristi u svom radu i pisanju. Internet je nazvao Božanskom Mrežom zbog nesagledivih mogućnosti koje nam pruža u povezivanju čovečanstva u jedinstvenu informacijsku i komunikacijsku zajednicu.

reče naglas Đura Jakšić kada se jednog jutra vraćao iz kafane i dok je pored nečijeg bunara pokušavao da ugasi žeđ.

Sa doksata kuće vlasnika se čulo:

- Do bunara Nikole džandara!

I Sonja?

Koji su ovo crtani filmovi, ovih dana!

Ukidanje viza, odmrzavanje prelaznog trgovinskog  sporazuma,  podnošenje kandidature

za  članstvo u EU, potpisivanje tog famoznog aneksa ugovora sa Fijatom...

Ako , za trenutak, izuzmen činjenicu da ova Vlast sve to koristi u svrhu svoje produžene izborne kampanje, ipak je moja prevashodna emocija - sreća.

Da li sam ja  naivna, sentimentalna budala?

Možda.

Za neke je ono Jeremićevo

Moj tadasnji mentor  ostavio me samog u ucioni uz rijeci: "hej odoh ja popiti kafu a ti uzivaj".  Bila je tek druga nedelja moje prakse kao ucitelja u srednjoj skoli;  s jedne strane   imao  sam  tremu, al   ukazano  povjerenje    ipak je nadvladalo  svaki drugi osjecaj.  Tek sto sam poceo pricati s ucenicima koji su se vidno opustili posto je moj mentor I njihov ucitelj napustio ucionu. Skripa vrata donjela je opet, doduse na kratko,  tisinuu razred.  Okrenuo sam se misleci kako se moj mentor vratio zaboravivsi nesto no umjesto mentora u razred je usla ucenica hodajuci

Tri hica u glavu iz neposredne blizine dok je spavao u kući u bogatom kraju u Meksiko Sitiju. Sutradan je, na Uskrs 1986., po novinama pisalo da se radilo o imućnom biznismenu. On je bio mnogo toga, ali ne i imućni biznismen. Oni koji su znali ko je u pitanju su, i nehotice, odmah primetili ironiju. Preživeo je sedam godina, tridesetih, kao lični sekretar, prevodilac i telohranitelj Trockog živeći i radeći s njim tokom izgnanstva u Turskoj, Francuskoj, Norveškoj i konačno Meksiku, ali je na kraju pao kao žrtva ljubavi, mada bi se pre moglo reći zavisnosti, svoje četvrte (ili pete, “u zavisnosti kako se broji” govorio je) žene. Ana-Marija Zamora, ćerka imućnog i uticajnog meksičkog advokata, koji je među svojim poznatim klijetnima imao i Trockog i Diega Riveru (a s tim i Fridu Kalo), je odmah po ubisvtu presudila i sebi. Komemoracije povodom smrti su održane na Harvardu, Stanfordu i Institutu Poankare u Parizu. Svaka od ovih institucija ga je smatrala (želela?) dovoljno svojim da bi ga udostojila ovakvim činom, iako je on najduži do svoje akademske karijere proveo na Njujorškom Univerzitetu, gde je svoj odnos sa studentima sumirao rečima “njih nije briga, a i mene nije briga”.  

Ponekad bi, u sedam ujutro, zazvonio telefon.

- Možeš li da dođeš da pričuvaš klinca dok sam ja na probi u operi? Izvini što je ovako iznebuha, ali zovem već nekoliko dana, nikako da te dobijem.

Ma mogu, kako da ne mogu. Hoću. Nisi ni mogla da me nađeš, nisam svraćao kući par dana. Legao sam tek pre pola sata da konačno otresem noć. U onom drugom, dnevnom, životu sam, kao i ostali moji vršnjaci, nalazio premalo mesta i nade da će ga ikada biti, pa sam ga prepustio odraslim i sposobnim i ćerdao ga na spavanje i čitanje, čekajući noć, izlaske, muziku i devojke.

Phoebe Snetsinger je odbila terapiju, žurno spakovala dvogled i otputovala na Aljasku. I postala legenda.

Njene misli su, otprilike, iše u pravcu - ako želim da vidim svaku pticu na Zemlji, bolje da požurim.

Pre nekoliko dana sam na facebooku videla da se moja prijateljica pridružila grupi Podržite  "Decu leptire". Kako njena kćerka trenira umetničko plivanje, pomislivši da je to naziv njene ekipe, sa osmehnom na licu sam kliknula na link. Osmeh mi se zaledio. Umesto devojčica u bazenu, dočekalo me nešto sasvim drugo, nešto o čemu od tada nikako ne mogu da prestanem da razmišljam.

Potpalublje bloga krije mnoge dobre autore. Meni je drago što sam autorsku dobio "u paketu" sa izuzetnom ekipom u kojoj su Bocvena, Selica Nena i Milorad Kakmar, troje zaista izuzetnih autora. A ko je ostao "dole"?

Za početak, tu su dve dame čije su jače polovine VIP blogeri: njanja_de.manccini i Biljana 77. Ne samo da mislim da su lepše polovine zanimljiviji autori od VIP muževa (znam da se njih dvojica neće ljutiti), već njih dve spadaju među 10 najkvalitetnijih

Одрастао сам слушајући приче о храбрости и части свог покојног деде, једног од најмлађих партизана, човека који је са 16 година командовао водом који су углавном чинили одрасли људи. Читао сам о њему у књизи о Буковичким партизанима, где је описан као најспретнији, најхрабрији, најмудрији. Причали су ми о њему и многи мештани, који