Ljubav| Nauka| Politika

U potrazi za politikom, logikom, ljubavlju

marco_de.manccini RSS / 19.01.2010. u 11:58



Tri hica u glavu iz neposredne blizine dok je spavao u kući u bogatom kraju u Meksiko Sitiju. Sutradan je, na Uskrs 1986., po novinama pisalo da se radilo o imućnom biznismenu. On je bio mnogo toga, ali ne i imućni biznismen. Oni koji su znali ko je u pitanju su, i nehotice, odmah primetili ironiju. Preživeo je sedam godina, tridesetih, kao lični sekretar, prevodilac i telohranitelj Trockog živeći i radeći s njim tokom izgnanstva u Turskoj, Francuskoj, Norveškoj i konačno Meksiku, ali je na kraju pao kao žrtva ljubavi, mada bi se pre moglo reći zavisnosti, svoje četvrte (ili pete, “u zavisnosti kako se broji” govorio je) žene. Ana-Marija Zamora, ćerka imućnog i uticajnog meksičkog advokata, koji je među svojim poznatim klijetnima imao i Trockog i Diega Riveru (a s tim i Fridu Kalo), je odmah po ubisvtu presudila i sebi. Komemoracije povodom smrti su održane na Harvardu, Stanfordu i Institutu Poankare u Parizu. Svaka od ovih institucija ga je smatrala (želela?) dovoljno svojim da bi ga udostojila ovakvim činom, iako je on najduži do svoje akademske karijere proveo na Njujorškom Univerzitetu, gde je svoj odnos sa studentima sumirao rečima “njih nije briga, a i mene nije briga”.  

 * * *

На пролеће 1997. сам слушао убедљиво најнеобичнији, а свакако међу најбољим и најкориснијим, курс у мојој студентској каријери. Нисам га ни узимао за кредите, узимао сам га онако, за своју душу, поврх редовних курсева. Пети, од тридесетак колико смо добили током семестра, домаћи задатак је гласио

”Пронађите књигу која приказује фотографију Стефана Бауера-Менгелберга”.

Уз ову кратку инструкцију нам је била дата и фотокопија једне странице из неке књиге. Стефанова фотографија са диригентском палицом и партитуром под руком је преко целе странице, а на дну пише ”Стефан Бауер-Менгелберг, са партитуром за Бетовена, око 1960.”. Срећом, види се и безмало половина суседне странице, али по вертикали, тако да је сваки ред прекинут и информација која се може добити је јако фрагментирана. Помињу се Mannes College, Margie Jonas, Van, New York и IBM.

Диригент, дакле!

Претрага по Интернету не даје ништа. Ни Yahoo, ни Google, ни Ask, ни … шта је већ постојало тада. Ништа у електронском каталогу универзитетске библиотеке. Провера дискова са музичким референцама даје само један резултат. Стефан је 1987. у ”In theory only” објавио полемички одговор на чланак извесног Ковалског у истом броју, који се тиче ранијег Стефановог рада ”О једанаест-интервала дванаест-нота редовима” објављеног 1965. у “Perspectives in New Music”. Налазим писмо из 1987. и откривам да се у краткој информацији о аутору једино наводи да се ”Стефан Бауер-Менгелберг бави адвокатуром у Њу Јорку”.

Адвокат, дакле!

Проналазим рад из 1965. Нешто о музичкој нотацији и компјутерима. Тамо стоји да Стефан предаје математичку логику на IBM-овом Истраживачком Институту.

Професор логике, дакле!

Комбинација музика и компјутери по електронским каталозима ми открива некакав приручник за програм за музичку нотацију. Стефан није аутор приручника, али је аутор програма.

Програмер, дакле!

Следи  дуготрајна и мукотрпна провера музичких каталога (физичких каталога, а не дискова) и часописа са радовима које налазим у каталогу. Једина корисна информација се налази у краткој белешци у ”International Musician” из 1960. Каже да је Стефан рођен у Хајделбергу 1927., и да је дошао у САД кад му је било дванаест.

Немац, дакле!

И још да је управо постављен за диригента Филхармоније у Сеинт Луису и да је диригентско умеће стекао радећи са, између осталих, Бернштајном.

Ипак диригент!

Ту негде сам помислио да је најпаметније отказати се. Како пронаћи књигу у којој се појављује слика човека који је диригент Филхармоније у Сеинт Луису 1960., професор логике на IBM-у 1965., адвокат у Ну Јорку 1987., … ? Је ли то уопште све исти човек? Наравно да је било најпаметније отказати се. Неко време сам чак и успео да се отргнем. Али узалуд, већ је био наступио онај моменат кад оно што је најпаметније лети кроз прозор и кад се проблем усвоји као свој. Сасвим свој. Да, немам никакве користи од решавања овог проблема, да, курс узимам факултативно и познавање чињеница  из живота Стефана Бауер-Менгелберга ми савим сигуно неће никада бити потребно у животу, али, да, решићу проблем по сваку цену, нећу спавати, нећу јести, занемарићу своје стварне обавезе и интересе и, да, сав свој жар и снагу ћу усмерити на проналажење те књиге. Па нека кошта шта кошта, већ сам у тачки у којој је урадити другачије, изнутра, скупље.

Две недеље касније пробам са другим приступом. Сви трагови повезани с музиком су ме водили посвуда, али никада ништа опипљиво. Да пробам логику. Поново претаживања по каталозима. Хиљаде погодака повезаних с логиком. Али само 36 имају комбинацију логика у пољу за наслов и Ван у пољу за аутора (Ван је било име које се појављивало на оној страни са Стефановом фотографијом). Потражим свих 36 у библиотеци. Књига ”Од Фрегеа до Гедела”, чији је едитор неки Жан ван Хajенорт, садржи пријатно изненађење.  Састоји се од 46 најзначајнијих радова, по едиторовој оцени и избору, у математичкој логици у периоду 1879-1931. Стефан се појављује у индексу 25 пута и свих  25 пута се односи на реченицу ”Превео Стефан Бауер-Менгелберг” после неког од радова који је у оригиналу на немачком.

Преводилац, дакле!

Следим овај нови угао. Налазим све књиге које имају неке везе с ван Хajенортом. У једној откривам да је био телохранитељ Троцког. Шта? Чекај, зар се није радило о едитору дефинитивно најзначајније књиге о изворима и историји логике икада написане на енглеском језику? Али немам времена да размишљам о још једном човеку који је имао више страна. У овом тренутку је Стефан једини који ме занима. Кад сам исцрпео све што се могло наћи у нашој библиотеци одлазим колима, неких шездесетак километара, до Корнелa. Има понешто што већ нисам нашао, али ништа опипљиво. Привлачи ми пажњу да је једна књига, ”Политика, логика, љубав – живот Жана ван Хajенорта”, аутора Аните Феферман, излистана у Корнеловом каталогу као да је нико није позајмио, а не могу да је нађем на полицама. Не питам библиотекаре за помоћ. Искрено, већ сумњам да је то та књига, али да је професор намерно сакрио. Ово не би било уопште чудно за њега – једино би било чудно да је то та књига, а да је он није померио. Ту је негде по полицама али на погрешном месту. Нема теорије да ће је ико наћи пре него што семестар заврши и професор је врати на место. А тад је касно.

Не сналазим се с Корнеловим електронским каталозима најбоље. Налазим књиге на Корнелу лако, али не умем да одатле проверим да ли имају ту књигу на Сиракјуз Универзитету. Нема везе, седам у кола и возим тамо, неких 90 километара даље. Немају је, али се сналазим с њиховим каталогом много боље и одатле откривам да имају књигу у неколико библиотека у Њу Јорку.

Враћам се кући и одлучујем да се одвезем до Њу Јорка за викенд. Ако и није та књига, имаће милион других. Уосталом, у Њу Јорку је и Mannes College, музичка школа која се помињала на оној половини странице. Убеђујем колегу да иде са мном. Његова сестра живи тамо привремено, годину дана, јер јој је дечко на неком студирању/усавршавању режије на Њу Јорк Универзитету. Неће. Каже да би ишао тек следеће недеље. То је мени касно. Завршни испит, који нам је професор заказао на врху Кетскилс Планина, је тог другог викенда, а тад је и тамо крајњи рок за предају свих домаћих. Неће. Не иде ми се сам. Сазнам да је истог викенда кад и мој испит веома интересантна конференција на Корнелу. То га поколеба и одлучи да иде са мном да би могао да иде на конференцију оног другог викенда док се ја пентрам по планини да бих отишао на испит.

У суботу, у Њу Јорку, прво одлазимо у Јавну Библиотеку у 42. улици. Тамо се не може шетати слободно међу полицама. Узимам редни број, наручујем ”Политика, логика, љубав” и после 15 минута, кад на огромној табли засветли мој број, одлазим да је подигнем. Јесте. То је та књига.

Политика, логика, љубав, дакле!

Узимам редни број, наручујем које странице желим да буду ископиране (насловна и још пар око оне са фотографијом) и после 15 минута, кад на огромној табли засветли мој број, одлазим да их подигнем.

После тога налазимо колегину сестру, њеног дечка, и још две њене пријатељице и остатак дана проводимо уз пиво зезајући се по Њу Јорку. Сутрадан на путу кући сирена мог аутомобила почиње, из чиста мира, да непрестано и неподношљиво свира. Нисам никакв механичар, али се завлачим испод кола, налазим где је сирена и кидам насумице једну од неколико жица које је повезују. Бука престаје.

Најзанимљивије је што је сирена и даље радила сасвим лепо после тога кад се користи на уобичајени начин. Моја претпоставка је да је сирена била повезана са неким термостатом који опомиње да је мотор преврућ и да сам ја, на срећу, покидао управо ту везу. Свеједно, никада нисам утврдио у чему је стварно била ствар. Некако, то није био тип проблема који може постати мој. Сасвим мој.

* * *

Чини се да је, као и увек, школа заказала и није ме научила апсолутно ничему корисном.

Данас, нешто мало више од десетак година касније, је за пар минута, помоћу Интернета, из било ког краја света могуће наћи више информација о Стефану Бауeр-Менгелбергу него што сам ја успео сакупити по библиотекама у држави Њу Јорк током скоро три месеца 1997. Она књига се такође сада може наћи за пар минута, помоћу делова реченица који су се видели на суседној страни. Ускоро ће се, и у пракси а не само у теорији, савим лако моћи наћи и само помоћу скениране фотографије. Пар минута. Било ко с Интернет везом.  

Сати и сати копања по различитим, некомпатибилним, непотпуним и непоузданим електронским и папирним каталозима по разним библиотекама, прикупљања информација, праћења трагова, проверавања извора, повезивања чињеница, промашаја, путовања и лутања (фигуративних и стварних). Апсолутно ничему.

Не бих их мењао низашта.

 



Komentari (102)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

marco_de.manccini marco_de.manccini 11:59 19.01.2010

А Ван? Ко је заправо Ван?

Жан ван Хajeнорт, познат многима једноставно као Ван, је рођен 1912. педесетак километара северно од Париза. Рано детињство му је обележено несрећом (губитак оца брзо после другог рођендана, рат, немаштина, мајка у дуготрајној потрази за послом) и од своје треће године га углавном проводи живећи са својом тетком, такође удовицом. Ван у тој ситуацији налази школу као своју једину утеху и уточиште. Са 11 година добија стипендију, укључујући и стан и храну, да се школује на Клермон Колеџу, петнаестак километара од куће, док са 18 добија стипендију, поново свеобухватну, да се школује на Лицеју Сан-Луи у Паризу. Престиж лицеја који је похађао се огледа и у томе што је Министар Образовања на крају сваке године долазио да својеручно уручи награде најбољим студентима. На крају своје прве године Ван је добио неколико награда као најбољи студент на предметима које је похађао, укључујући математику и филозофију. Кад је после две године завршио школовање на лицеју, није било сумње да ће без икаквих тешкоћа положити пријемни и добити пуну стипендију да студира математику на Екол Нормалу.

Али Ван се, током те друге године, активно укључује у троцкистички покрет и прихвата позив да постане лични секретар, преводилац и телохранитељ Троцког, који је у то време био у изгнанству у Турској. Ван, једва прешавши двадесету, стиже у Турску октобра 1932. Жар и снагу коју је дотада посвећивао школовању је, без остатка, пренео на Револуцију. Касније, упитан како је могао одједном одбацити своју домовину, таленат и обећавајућу каријеру, љубав према знању и учењу, одговорио је ”Како се то може поредити са шансом да се промени све”.

Следећих седам година, Ван ће углавном провести уз Троцког. Троцки је из избеглиштва у Турској пребачен у Француску 1933., затим у Норвешку 1935, а на крају, на позив Диега Ривере, познатог мексичког сликара и муралисте, у Мексико 1936. Скоро цео свој боравак у Мексику Троцки је провео у Плавој Кући, кући у којој је рођена Фрида, али коју Диего и Фрида у то време више нису користили.

Ваново познавање француског, немачког, руског, латинског и грчког, а касније и шпанског, је било од велике користи Троцком у његовом непрестаном писању и дописивању. Његов смисао за организацију и необично добра меморија је довела до тога да је једни био у стању да у сваком тренутку пронађе прави документ у великој и растућој архиви Троцког. Ово се показало јако важним априла 1937. током помало апсурдних саслушавања у Плавој Кући, познатим под својим скраћеним именом Дуи Комисија, која су Троцког потпуно ослободила оптужби једнако апсурдног суђења Троцком у склопу познатих Московских Суђења.

Троцки је за време свог мексичког изгнанства почео звати Вана ”Већ”, јер је Ван после толико година са Троцким (током изгнанства, нико осим Троцкијеве жене, Наталије Седове, није провео толико времена под истим кровом са Троцким као Ван) тако добро знао и разумео шта треба чинити да је његов најчешћи одговор, кад би био упитан да нешто уради, био да је то већ урађено.

Ипак, октобра 1939, Ван се одселио у САД. Званично, Ван је у САД био Интернационални Секретар Четврте Интернационале са задатком да организује и шири троцкистички покрет и политичку мисао. Незванично, могуће је да је коначно и Вану, и покрај све своје посвећености, коначно било доста Троцкијевог незгодног карактера пропраћеног непрестаном тензијом и ходањем по ивици због сталне опасности од атентата. Могуће је и да је једноставно осетио да је време да се отргне и постане свој човек.

Атентат на Троцког, августа 1940., га јако погађа и криви себе јер сматра да би, због својих познавања језика, засигурно разоткрио и онемогућио атентатора који је био Шпанац, а претварао се да говори белгијску варијатну францускиог. Брзо је разочаран ситуацијом у САД где схвата да су руководиоци радничких покрета више заинтересовни за локалну политику и унутрашње позиционирање него за Светску Револуцију.

Сели се често на релацији Њу Јорк – Балтимор - Филаделфија, предаје француски и математику по разним колеџима, а 1943. чак и један семестар електронику на Харварду. Убрзо после тога, одлази накратко у Аризону зато што сматра да ће му сува клима поправити здравствену ситуацију (Ван током времена показује све више хипохондријских тенденција). Приметивши да се тражи перач судова у једном ресторану распитује се за тај посао, али бива избачен на улицу кад на питање ”где је претходно радио” одговара да је предавао електронику на Харварду.

Полако га обузима поновна страст за знањем и проводи све више времена по јавним библиотекама (концепт који му је нов и стран, али је њиме одушевљен). У Јавној Библиотеци у 42. улици у Њу Јорку, истој оној где ћу више од педесет година касније пронаћи књигу о његовом животу, књигу са Стефановом сликом, проналази и покушава да самостално савлада ”Принципе Математике” Вајтхеда и Расела, фундаментално дело у три тома о (логичким) основама математике. Уписује се 1945. на докторске студије математике на Њујоршком Универзитету.

Негде 1948. потпуно разочаран у марксистичку мисао пише под псеудонимом два есеја. У првом, насловљеном ”Биланс после једног века”, на стогодишњицу Комунистичког Манифеста, позива на ”рационално и методичко преиспитивање лекција из прошлости”. У другом, насловљеном ”Фридрих Енгелс и математика” указује на потпуно неадекватно Енгелсово познавање математике и неодрживост његових тврђења о повезаности математике и дијалектичке мисли, али овај есеј, за разлику од првог, не објављује.

Дипломира 1949. с дисертацијом у области диференцијалне геометрије (он је сигурно већ знао да је логика оно што га интересује, али тада није било, а ни данас није, могуће дипломирати с дисертацијом из логике на NYU) и остаје да ради на Њујоршком Универзитету. Предаје уобичајене курсеве из анализе, али сваке две године има прилику да одржи курс из логике. Међу првим студентима којима је предавао логику још 1949. је и Стефан Бауер-Менгелберг, студент математике и филозофије, с ким ће одржати дуготрајно пријатељство и сарадњу.

Као аутентични револуционар и пријатељ Диега Ривере, Фриде Кало и Андре Бретона, а и као велики познавалац модерне уметности, веома је поштован у свету уметника и повремено се дружи са Полоком и де Конингом.

Кад му је понуђена позиција на Одсеку за Филозофију на Брандеис Универзитету у близини Бостона где би му примарна улога била да предаје логику одмах прихвата и 1965. се сели у Кембриџ.

Близина Харварда му одговара и због тога што је још од 1952. био укључен у каталошку обраду Троцкијеве архиве, коју је Троцки још 1939., пре своје смрти, бојећи се за судбину својих списа и докумената, продао Харвардској библиотеци. Вредност човека као Ван, са својим познавањем свих докумената, редоследом догађаја и њиховом позадином, рукописа на документима и лица на фотографијама, као и познавањем и повезивањем свих имена и псеудонима, и са својим природним инсистирањем на прецизности и истини, је била непроцењива за успешно и квалитетно процесирање целе колекције.

После седам година преданог рада, у 1967. коначно излази књига ”Од Фрегеа до Гедела” у којој се налази 46 најзначајнијих радова из логике у периоду 1879-1931. Ван, као уредник, није само бирао радове који ће бити укључени у колекцију, већ је за сваки рад написао и предговор, стављајући га у прави контекст, са коментарима који су укључивали и преглед будућих истраживања подстакнутих датим радом. Даље, Ван је тесно сарађивао са свим преводиоцима (са седам различитих језика) и инсистирао на поправљању грешака и отклањању нејасноћа из оригинала. По речима Стефана Бауер-Менгелберга ”Дешавало се да проведемо цело поподне на једној реченици. Наравно, није све било рађено на тај начин, јер никад не би завршили, али кад би смо дошли до нечег тешког, решавали смо да не можемо мислити о времену које откуцава. Морали смо да усвојимо скоро оријентални однoс према времену и мислим да се на крају исплатило. То је била врста неуморног трагања за перфекцијом.”

По речима Куинија, професора на Харварду, значај ове књиге за развој математичке логике је мањи само од оснивања ”Журнала симболичне логике” од стране Алонза Черча (једног од најзначајнијих логичара двадесетог века).

Ван се пензионисао (од своје позиције на Брандеис Универзитету) 1977., а Архива Троцког је, у склопу Харвардске Библиотеке, коначно отворена за јавност 1980. Окончавши на неки начин све своје пројекте на источној обали Ван се 1982. сели у Калифорнију, где на Станфорду почиње сарадњу са познатим логичаром Соломоном Феферманом (супругом Аните Феферман, аутора књиге ”Политика, логика, љубав – живот Жана ван Хајенорта”) на превођењу и објављивању сабраних Геделових дела и истовремено помаже у архивирању дела Троцкијевих списа и докумената који се налазио на Хувер Институту на Станфорду (ради се о делу архиве који је нестао у Француској у време смрти Троцкијевог сина, Лева Седова).

Три хица из пиштоља, марта 1986., су у његовој 73. години прекинула његове пројекте.

И док је Ван у својим инкарнацијама као студент, револуционар, архивиста, историчар и зналац логике био изузетно темељит, упоран, дисциплинован, предан, прецизан, стрпљив и сигуран у себе, са способношћу за дуготрајно усмеривање своје енергије и својих квалитета у дати циљ - у љубави је био сушта супротност. Потпуно спонтан и необуздан, занесен и зависан од љубави, расипао је на разне стране, немилице. Жене су га неодољиво привлачиле, а и сам је, висок и леп, увек био драг женама. Своју слабост није могао да обузда ни по коју цену. Закратко, у пролеће 1938. у време посете Андре Бретона, док су Троцки, Диего Ривера и Андре Бретон били заузети састављањем Mанифеста за Независну Револуционарну Уметност, Ван и Фрида су били заузети једно другим, доводећи у опасност целу операцију. По сопственом признању он никада није имао проблем да се заљуби, али су му одласци били тешки. А одлазио је увек. После периода ватромета и велике заљубљености остављао је своје девојке и жене, али би им се онда враћао и молио за опроштај, поново одлазио и враћао се. Са својом четвртом женом, Ана-Маријом Замором се венчао 1969., да би се развео 1981. и поновео венчао 1984.

У време убиства, марта 1986., Ана-Марија је била под тешком депресијом, стање које, с годинама, ни Вану није било страно. У писму свом студенту пише ”Мир и мудрост који би требали доћи са старошћу ми измичу. Не видим ништа пред собом осим црне ноћи у коју пропадам.”

Неко време пред смрт је изјавио да је ”требао имати једну жену, једну кућу, и један посао”. Ниједан пријатељ није могао да замисли да је такво нешто, у његовом случају, икако било могуће.

Ван је био у сталној потрази од раног детињства. За разлику од моје, његова потрага за политиком, логиком и љубављу није могла завршити у Јавној Библиотеци у 42. улици.
bjes bjes 13:04 19.01.2010

Re: А Ван? Ко је заправо Ван?

Атентат на Троцког, августа 1940., га јако погађа и криви себе јер сматра да би засигурно разоткрио и онемогућио атентатора који је био Шпанац, а претварао се да говори белгијску варијатну францускиог


хм... а да није тај Шпанац случајно био Мустафа Голубић?

много леп блог :)
marco_de.manccini marco_de.manccini 13:12 19.01.2010

Re: А Ван? Ко је заправо Ван?

nije. atentator se zvao ramon mercader, a predstavljao se pod imenima jacques mornard i frank jacson.

hvala.
reanimator reanimator 12:17 19.01.2010

...

Prvi!
Mislim..znam da nisam, obzirom da mi je otvarao stranu jedno 17 minuta, tako da menjam iskaz u : deveti?
marco_de.manccini marco_de.manccini 12:19 19.01.2010

Re: ...

ма први си, Ре, онај скрибоман горе се не рачуна.
margos margos 12:23 19.01.2010

Uživancija!

I tvoja potraga, i predmet tvoje potrage, i razlog... sve. Baš sve! :)
marco_de.manccini marco_de.manccini 12:36 19.01.2010

Re: Uživancija!

Стефан је стварно био интересантан човек. Уписао је право у својој 49. години јер га је заинтересовало нешто око ауторских права. Тако је на своју каријеру дипломираног математичара, диригента, програмера, професора логике, преводиоца и Немца, додао и адвокатуру.
niccolo niccolo 12:53 19.01.2010

Re: Uživancija!

Тако је на своју каријеру дипломираног математичара, диригента, програмера, професора логике, преводиоца и Немца, додао и адвокатуру.

Vrlo zanimljivi ljudi. I Stefan i Van. Nego nisam baš najbolje razumeo, čije knjige je prevodio Stefan?
marco_de.manccini marco_de.manccini 13:05 19.01.2010

Re: Uživancija!

Стефан је превео са немачког 25 од 46 радова које је Ван ставио у своју чувену књигу најзначајнијих радова у логици у периоду 1879-1931. Ради се о радовима Фрегеа, Дедекинда, Хилберта, Гедела, Цермела, ...

И после кажу да од адвоката нема користи.
niccolo niccolo 13:42 19.01.2010

Re: Uživancija!

Стефан је превео са немачког 25 од 46 радова које је Ван ставио у своју чувену књигу најзначајнијих радова у логици у периоду 1879-1931. Ради се о радовима Фрегеа, Дедекинда, Хилберта, Гедела, Цермела, ...

E da, znači dobro sam shvatio, htedoh samo da proverim...
ana_radmilovic ana_radmilovic 16:19 19.01.2010

Re: Uživancija!

Baš uživancija... Zanimljiv je i onaj koji traži, a o traženom da ne govorim, zaista - jel to zaista jedan čovek, dirigent, pravnik, nemac, prevodilac, logičar.. i šta još?.. a ne neka organizacija :)
fehner fehner 17:16 19.01.2010

Re: Uživancija!

ana_radmilovic
Baš uživancija... Zanimljiv je i onaj koji traži, a o traženom da ne govorim, zaista - jel to zaista jedan čovek, dirigent, pravnik, nemac, prevodilac, logičar.. i šta još?.. a ne neka organizacija :)


Јесте, један је човек.


[url=http://www.nytimes.com/1996/10/28/arts/stefan-bauer-mengelberg-a-conductor-69.html?pagewanted=1][/url]

(опет неће да ми се постави линк...)
marco_de.manccini marco_de.manccini 23:23 19.01.2010

Re: Uživancija!

fehner, линк ти је добар, али мораш да напишеш неку реч, било коју, [...] ovde [/...]
marco_de.manccini marco_de.manccini 23:29 19.01.2010

Re: Uživancija!

el to zaista jedan čovek, dirigent, pravnik, nemac, prevodilac, logičar.. i šta još?.. a ne neka organizacija :)

a programer? gde baš to da preskočimo, naleteće maksa i naljutiće se. ko će da brani EL od savetnika onda? o krpljenju bloga i da ne govorimo.
fehner fehner 01:30 20.01.2010

Re: Uživancija!

marco_de.manccini
fehner, линк ти је добар, али мораш да напишеш неку реч, било коју, [...] ovde [/...]

Хвала, ево да пробам да се поправим:

Ово је линк за Штефанов In memoriam из 1996 године. Будући да је умро (ако је веровати Тајмсу), значи да је стварно постојао.
Bojan Budimac Bojan Budimac 12:32 19.01.2010

Wow!

Koja lepa (detektivska) priča! Marko,
marco_de.manccini marco_de.manccini 12:43 19.01.2010

Re: Wow!

ма кажем ти, онај је намерно сакрио књигу, сигуран сам 100%, знам човека.
mirelarado mirelarado 13:40 19.01.2010

Re: Wow!

marco_de.manccini
ма кажем ти, онај је намерно сакрио књигу, сигуран сам 100%, знам човека.


Оваква детективска трагања за подацима, именима, људима загубљеним у меандрима прошлости, јесу права страст и ништа се не може упоредити са задовољством кад се сви каменчићи напокон склопе и кад стекнеш целу слику, тако да можеш да кажеш ту једноставну реченицу: знам човека. Још кад се истрага односи на овако занимљиве људе, непроцењиво!

Дивна прича, Марко.




marco_de.manccini marco_de.manccini 20:34 19.01.2010

Re: Wow!

А тек колико прича у причама сам открио касније из те књиге.

Ванова мајка је Францускиња из земљираднишке породице која је генерацијама живела у истом крају (Criel, педесетак километара северно од Париза) а отац му је Холанђанин, из Делфта, који је у Француску отишао у потрази за послом. Како је отац напрасно умро 1914. на самом пошетку рата мајка је морала наћи посао. По тадашњим француским законима она је удајом аутоматски стекла холандско држављансто и изгубила француско. Мајка је постала странац у рођеном селу, не одмакавше се никада од истог. Посла за странце у време рата и немаштине није било. Државна служба се није могла добити никако. Једино што се могло наћи је послуга по бољим кућама или пансионима, али такви послови су изискивали од ње да живи у тим кућама или пансионима где служи. То је и разлог зашто је мали Ван био остављен код тетке (иначе, Ван је био мамин понос целог живота). Француско држављанство је поново стекла тек 1919. удајом за Француза, повратника из рата, а да се и даље није одмакла из села.

Ван је јако често користио реч ”апсурд”. Не зна се зашто.
mirelarado mirelarado 20:46 19.01.2010

Re: Wow!

marco_de.manccini
Мајка је постала странац у рођеном селу, не одмакавше се никада од истог.


Само је бирократија кадра да овако суочи човека са животним апсурдом.
drug.clan drug.clan 20:52 19.01.2010

Re: Wow!

marco_de.manccini
А тек колико прича у причама сам открио касније из те књиге.

Ванова мајка је Францускиња из земљираднишке породице која је генерацијама живела у истом крају (Criel, педесетак километара северно од Париза) а отац му је Холанђанин, из Делфта, који је у Француску отишао у потрази за послом. Како је отац напрасно умро 1914. на самом пошетку рата мајка је морала наћи посао. По тадашњим француским законима она је удајом аутоматски стекла холандско држављансто и изгубила француско. Мајка је постала странац у рођеном селу, не одмакавше се никада од истог. Посла за странце у време рата и немаштине није било. Државна служба се није могла добити никако. Једино што се могло наћи је послуга по бољим кућама или пансионима, али такви послови су изискивали од ње да живи у тим кућама или пансионима где служи. То је и разлог зашто је мали Ван био остављен код тетке (иначе, Ван је био мамин понос целог живота). Француско држављанство је поново стекла тек 1919. удајом за Француза, повратника из рата, а да се и даље није одмакла из села.

Ван је јако често користио реч ”апсурд”. Не зна се зашто.



kakva prica, ovo je gore od onoga sto su mnogi nasi pretci dozivljavali zbog mrdanja granica da postanu stranci ne mrdnuvsi se iz svoje kuce
drug.clan drug.clan 13:40 19.01.2010

potraga

zanimljiva prica

ja se secam jedne slicne potrage, mada nije bila potraga za knjigom vec za informacijom. Tada interneta nazalost nije bilo, nije bilo ni elektronskih kataloga (nije bilo pretrazivanja po kljucnim recima). Brze je bilo prolaziti kroz police i traziti nego ici kroz katalog.

Na svu srecu bilo je ljudi punih informacija koje je covek mogao pitati bilo sta i ocekivati bar "clue" ako ne odgovor.

PS. jel bilo altaviste u to vreme
marco_de.manccini marco_de.manccini 20:07 19.01.2010

Re: potraga

е, тај, тај сам заборавио. можда тад није ни било оног Ask, али овај је постоја сигурно, сад се сећам.
drug.clan drug.clan 20:28 19.01.2010

Re: potraga

marco_de.manccini
е, тај, тај сам заборавио. можда тад није ни било оног Ask, али овај је постоја сигурно, сад се сећам.


altavista je majka svih pretrazivaca,

secam tih "dobrih" vremena kada je pretrazivac na upit od jedne reci vracao 10 pogodaka ane tri miliona kao danas
njanja_de.manccini njanja_de.manccini 20:32 19.01.2010

Re: potraga

secam tih "dobrih" vremena kada je pretrazivac na upit od jedne reci vracao 10 pogodaka ane tri miliona kao danas

ne brini doci ce sve na svoje mesto kad se svi pretrazivaci opasulje da je natural language processing the way to go.
drug.clan drug.clan 20:36 19.01.2010

Re: potraga

njanja_de.manccini
secam tih "dobrih" vremena kada je pretrazivac na upit od jedne reci vracao 10 pogodaka ane tri miliona kao danas

ne brini doci ce sve na svoje mesto kad se svi pretrazivaci opasulje da je natural language processing the way to go.



strvarno je vec vreme da se ubaci malo vise inteligencije u pretrazivanje, brutalna sila je odavno nemocna
blogovatelj blogovatelj 02:07 20.01.2010

Re: potraga

PS. jel bilo altaviste u to vreme

Moj prvi kontakt sa internetom je bio septembra 1999. i tad je AltaVista postojala.
irenaema irenaema 13:41 19.01.2010

Vrlo interesantan tekst

Interesantno napisan tekst o intrigantnim ljudima.

Impresionira me ta glad za znanjem!


Primećujem je i kod autora bloga:

Сати и сати копања по различитим, некомпатибилним, непотпуним и непоузданим електронским и папирним каталозима по разним библиотекама, праћења трагова, проверавања извора, повезивања чињеница, промашаја, путовања и лутања (фигуративних и стварних). Апсолутно ничему.
Не бих их мењао низашта.
marco_de.manccini marco_de.manccini 23:45 19.01.2010

Re: Vrlo interesantan tekst

То је код сваког тако, а не само код аутора. Неки проблем ти легне и постане твој и онда нема назад. Не знам човека који никада није упорно решавао и решаао неки неважан проблем док није стигао до краја. Бар бих волео да не знам.

(Ето, испаде да имам и жеђ за незнањем.)
ecce-florian ecce-florian 13:54 19.01.2010

jesi siguran

da je u pitanju pojedinac, a ne tajni naziv organizacije?

Uživao sam čitajući

Hvala
stari92 stari92 15:05 19.01.2010

Olako donet sud o izvršiocu dela

''protivpravno oduzimanje života sa predumišljajem''u liku Dona Ane-Marije.
Motiv ljubomore jeste čest,ali,verovatnoća da je lik sa tako ispunjenim
životom,u okruženju političkih istomišljenika i ne,avangarde u usponu,
i sklone padu,naravno,ušao u program eliminacije neistomišljenika
izrežiranom ljubomorom od strane,recimo ''Ljudi u crnom'',je veća.

Dakle,lik je ipak nedvosmisleno roknut sa tri kugle.
Forenzičari bi o tome imali šta reći,ali nisu uvedeni u slučaj.
Slučajnost ili .. ?

E,sad,logično je da mu na traganju za smislom i putu kroz život jedna od
Tri nepomirljiva pravca dođu glave.

Politika isključuje logiku i ljubav.
U ljubavi logika ne važi i politika joj je strana.
Ostaje ,dakle,logika koja može pokušati da izvuče siže i vrednuje druga dva,
što neminovno dovodi do obezvređivanja,i paradoksalno motiva.

Lice je ubila Logika.

D)

p.s. - bez obzira na lutanja i posrtanja : O DLI ČAN (5*)
ključ je u tri kugle - Kome/Ko puca tri puta (pogotovu žena)?
Overa ?
marco_de.manccini marco_de.manccini 19:43 19.01.2010

Re: jesi siguran

jesi siguran da je u pitanju pojedinac, a ne tajni naziv organizacije?

ма појединац. а то што му неке организације могу позавидети на учинку није он крив.
marco_de.manccini marco_de.manccini 20:06 19.01.2010

Re: Olako donet sud o izvršiocu dela

Стари, није да нема логике, али можда има и друго објашњење.

У једној од кућа у Мексику коју су Ана-Марија и Ван поседовали све плочице на поду су биле савршено сложене, осим једне која је имала погрешну оријентацију. Градитељ је делио веровање локалних племена по коме се ништа не сме урадити перфектно да не би свевишњи одредио да је време да твој живот испуњен сталним стремљењем заврши.

А Ван је увек покушавао да све уради апсолутно и дефинитивно перфектно.
stari92 stari92 07:55 20.01.2010

Само ти веруј.

Твоје право.

Ал',dođe li aber do Žene u crnom - na ' ebo si.

Peticija,Rezolucija,Katarza,.. - će vidiš,ček-ček,malo.

Д)

едит: заблуде се лако лепе јер су у природи обичног човека
мрза за промишљањем и доношењем свог суда (лакше је усвојити туђе))
па,се,''од дрвета не види цела шума''

Nekada sam mislio da se jednostavno rađaju ljudi koji nose mrak
i oni koji nose svetlost.
Danas ću reći da svetlost u nekom gase drugi ljudi i životne okolnosti.
Zato treba jačati duh i odupreti se bolu.
Ko uspe u tome on će se odupreti i želji za iskaljivanjem nasilja,
iskonskoj stihiji u svima koji pate od prekomernog bola.
Da bi se postigla ravnoteža jednako se moraju zauzdati strast ka
zadovoljenju naših prostih nagona kao i razorni gnev koji se ispoljava
onda kada ne zadovoljimo prohteve našeg tela.

(Gautama Sidartha)
Biljana 77 Biljana 77 15:16 19.01.2010

Prepoznajem se :)

Али узалуд, већ је био наступио онај моменат кад оно што је најпаметније лети кроз прозор и кад се проблем усвоји као свој. Сасвим свој.


Сати и сати копања по различитим, некомпатибилним, непотпуним и непоузданим електронским и папирним каталозима по разним библиотекама, праћења трагова, проверавања извора, повезивања чињеница, промашаја, путовања и лутања (фигуративних и стварних). Апсолутно ничему.

Не бих их мењао низашта.
Jer svi smo mi pomalo deca, pomalo Šerloci, pomalo tvrdoglavi, pomalo tajni agenti, pomalo iracionalni..
marco_de.manccini marco_de.manccini 19:55 19.01.2010

коме ти помало?

шта, бре, сви помало, говори за себе.
njanja_de.manccini njanja_de.manccini 15:43 19.01.2010

marco

izvini sto sam ti maznula kljuceve od auta
sigurna sam da ces naci nacina da odes na odrediste i bez toyote.
kiss, kiss, hug, hug

marco_de.manccini marco_de.manccini 23:48 19.01.2010

Re: marco

решио сам да откријем ко ми је мазнуо кључеве од кола. тата-мата сам за такве ствари. сад ћу прво у библиотеку да проверим неке каталоге.
ddsonik ddsonik 16:27 19.01.2010

Pretraga...

kako se promenilo znacenje reci od bazanja po bibliotekama do sedenja ispred nekakvog tv-a sa tastaturom...nekako oba imaju svoje prednosti i nedostatke


Hvala mnogo, bas sam uzivao citajuci - znam da se nisam pomerio, ali imam ipak utisak da sam se lepo prosetao.
Pozdrav iz shanghai-ja
marco_de.manccini marco_de.manccini 19:53 19.01.2010

Re: Pretraga...

да, за оно што ми је 1997. требало пар месеци, сада би ми тебало пар минута. овај пут сам изгубио много времена на писање блога. можда ће за 12 година бити могуће само заискати и компјутер ће не само пронаћи Стефана већ и написати блог о њему.
Unfuckable Unfuckable 23:30 19.01.2010

Re: Pretraga...

да, за оно што ми је 1997. требало пар месеци, сада би ми тебало пар минута. овај пут сам изгубио много времена на писање блога. можда ће за 12 година бити могуће само заискати и компјутер ће не само пронаћи Стефана већ и написати блог о њему.

u tome i jeste problem :
a šta ćemo mi nindže onda da radimo?
marco_de.manccini marco_de.manccini 23:47 19.01.2010

Re: Pretraga...

да тролујемо. за то треба нешто више од силикона.
bauer. bauer. 04:59 20.01.2010

Re: Pretraga...

a šta ćemo mi nindže onda da radimo?

prave nindže nikada ne postavljaju ovakva pitanja, radićemo ono što smo uvek radili Bro... (klik na slik)

stasava stasava 18:55 19.01.2010

Meksiko

Divan blog, zanimljivi junaci. A tek Frida Kalo i Diego, pa njena avantura sa Trockim.
marco_de.manccini marco_de.manccini 19:50 19.01.2010

Re: Meksiko

Ван је много ценио Бретона још од времена док је студирао у Паризу. Али, није му се уопште допадало кад би чуо да Бретон или ико други каже да је Фрида ”чист надреализам”. Говирио је да је Фрида своја, аутентична, јединствена. Али јако му се допадао опис који је Бретон дао за Фриду

”машница, умотана око бомбе”.
mirelarado mirelarado 20:10 19.01.2010

Re: Meksiko

marco_de.manccini
”машница, умотана око бомбе”.


У неком тренутку Фрида је себе видела овако.
kleinemutter kleinemutter 19:52 19.01.2010

kakva energija

hvala vam za ovaj tekst. zaista sam uzivala. i dojmila me energija t.j. obe energije i potvrdiste moje ubedjenje da covek u svemu moze biti uspesan , ako dovoljno hoce i ima energije. nekako se i meni vrati deo moje energije citajuci....
marco_de.manccini marco_de.manccini 00:14 20.01.2010

Re: kakva energija

молим, молим.

а ето видим да смо набасали и на извор обновљиве енергије.

а скроз си у праву. и мене понекад инспиришу овакви људи. помислим, па кад је Стефан могао да буде и диригент и програмер и адвокат и немац, па ваљда ја могу да одем до кухуње и наспем себи воде.

или да ипак сачекам да налети кроз дневну једно од деце?
jednatanja jednatanja 20:07 19.01.2010

Nije bio jedini

Evo, novi hrvatski predsednik je kompozitor-advokat. Charles Ives je bio jedan od najznačajnijih američkih kompozitora XX veka a "preko dana" je radio kao prodavac osiguranja. Stravinski je takođe studirao prava pre nego što se opredelio za muziku. Ima i jedan poznati kompozitor-lekar ali ne mogu da se setim koji!

Vrlo interesantna priča!

EDIT: evo ga, Alexander Borodin, lekar, hemičar i kompozitor (postoji tzv. Borodinova reakcija u org.hemiji)...malo li je...
marco_de.manccini marco_de.manccini 00:05 20.01.2010

Re: Nije bio jedini

Наравно да није. Има јако много интересантних људи. И то је део поенте блога, надам се.

У оној књизи постоји фотографија на којој су Троцки, Диего, Фрида, Бретон, Ван и тамо нека девојка.

Гледам фотографију и кажем себи каква концентрација интелекта и жара на једном месту. Још само да није оне девојке. А онда помислим колико сам глуп. Да сам ту исту фотографију видео раније на неком другом месту не бих знао ни ко је Ван. Он би ми био тамо неки момак. А он је у ствари момак и по.

Тако и она девојка. Откуд знам да она није бар онолико интересантна особа као и Ван. Има толико људи.
aleksandarz92 aleksandarz92 20:16 19.01.2010

E, stvarno dobar tekst

Kad sam stigao do ovog dela
После тога налазимо колегину сестру, њеног дечка, и још две њене пријатељице

palo mi na pamet da je jedna od njih dve Njanja.
njanja_de.manccini njanja_de.manccini 20:18 19.01.2010

Re: E, stvarno dobar tekst

palo mi na pamet da je jedna od njih dve Njanja.

ma nije njanja, znam iz pouzdanih izvora :)))
marco_de.manccini marco_de.manccini 20:20 19.01.2010

Re: E, stvarno dobar tekst

Јој, није, сад ме ништа не опра. Једна је била Мађарица а друге се и не сећам (па кад је једна била Мађарица).
jasnaz jasnaz 20:35 19.01.2010

ne menjam (se)

marco_de.manccini marco_de.manccini 00:58 20.01.2010

Re: ne menjam (se)

ja bih da se menjam, ali niko neće.
vishnja92 vishnja92 05:54 20.01.2010

Re: ne menjam (se)

ja bih da se menjam, ali niko neće

- Hocete li da se menjamo?
- Ja bih vama dao nesto staro a vi meni dajte nesto novo.
- Ne, ja cu vama dati nesto ruzno a vi meni dajte nesto lepo.
- Ne, ja cu vama dati nesto malo, a vi meni dajte nesto veliko.
- Ne, ja cu vama dati nesto pokvareno a vi meni...

-Ne, hvala!

- Hocete li ovako: ja bih vama dao krivo a vi meni nesto sivo.
- Ne, ja bih vama mogao pokloniti nesto ljuto a vi meni poklonite nesto zuto.
- Ne mogu... Mogu vam dati nesto belo, a vi meni poklonite celo.
- Ne, ja vam samo mogu dati nesto citko za nesto pitko. Mogao bih vam dati nesto kratko a da za to kratko dobijem nesto slatko.
- Kratko za slatko? Ne pada mi na pamet!
- Cekajte... Ako ocete da se menjamo – mogu vam dati nista a vi meni poklonite nesto... Dobro dacu vam parce a vi meni dajte celo.
- Ne, ne... Mogu vam dati dva zla za jedno dobro... Dva zla!
- Ne, to ja ne mogu... Evo dajte mi sest i ja cu vam pokloniti pet.
- Ne, hvala... ako imate tacku, ja cu vam pokloniti zarez.
- Imam tacku, ali tacku dajem za macku.
- Dajte mi tacku i znacku a ja cu vam pokloniti macku.
- Ne tako se ne mozemo menjati!
- Vratite se... najbolje je da promenimo mesta... Tako... Sad smo se menjali... Mesto za mesto.
- Necu da menjam mesta... Vratite mi moje mesto... Tako... Necu mesto za mesto.
- Dobro hocete li ovako: Da ja vama dam “nemam” i jos nesto a da vi meni date „imam“.
- Ne ja bih vama dao „necu“ za “hocu”...Ako hocete?
- Necu.

(Dusko Radovic)
mirelarado mirelarado 07:53 20.01.2010

Re: ne menjam (se)

:)

omega68 omega68 22:39 19.01.2010

Sjajni Marko

ovo je jedan od retkih , svetlih primera kako treba da izgleda BLOG.
marco_de.manccini marco_de.manccini 23:56 19.01.2010

Re: Sjajni Marko

омега, блог је широка форма, отворена, шарена. свакакви примери умеју да испадну добро.
omega68 omega68 14:22 20.01.2010

Re: Sjajni Marko

ja sam se slično osećao dok sam pripremao blog o salonu profesora Savića
Iako sam imao slabiju čitanost, manje komentara i preporuka za taj tekst ( a o uzentanosti kako će neke strukture da shvate moju pravdoljubivost neću ni da pričam ) osećao sam se lepše i ispunjenije nego da sam stavio neku pesmu i dobio mnogo preporuka jer sam faca i svi gledaju da mi se uvuku u bulju
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 23:09 19.01.2010

Sve je to OK moj Šerloče, ali..

... ipak ti je ostao nerešen "slučaj sirene koja i dalje svira".
marco_de.manccini marco_de.manccini 23:53 19.01.2010

Re: Sve je to OK moj Šerloče, ali..

није ми остао нерешен. ја сам мој проблем решио кидањем оне жице. оно друго је проблем неког другог. коме дође неиздрж. то тако иде. свакоме његов проблем.

ево, ако неког копка, може да размисли. ауто је био Џета, модел 1985.
myredneckself myredneckself 00:07 20.01.2010

Re: Sve je to OK moj Šerloče, ali..

Привлачи ми пажњу да је једна књига, ”Политика, логика, љубав – живот Жана ван Хajенорта”, аутора Аните Феферман, излистана у Корнеловом каталогу као да је нико није позајмио, а не могу да је нађем на полицама. Не питам библиотекаре за помоћ. Искрено, већ сумњам да је то та књига, али да је професор намерно сакрио (ово не би било уопште чудно за њега – једино би било чудно да је то та књига, а да је он није померио).


скоро да су ми јаснији и неки мотиви зашто си узео факултативно курс, баш код овог професора
предивна прича марко
marco_de.manccini marco_de.manccini 00:46 20.01.2010

Re: Sve je to OK moj Šerloče, ali..

узео сам га зато што сам знао да ће бити фантастичан. сваке године по један од нас са математике је из зезања узимао тај курс, који се сматрао инжињерским. пошто нико није имао шансе да реши свих 30 проблема, било је интересантно видети како различити профили људи приступају проблемима, које проблем одаберу за себе, колико брзо их решавају, каква средства користе, ... пошто је део проблема био предвиђен за групно решавање увек је било добро имати јако различите људе у тиму. свако је умео нешто да ради јако добро, нешто мало мање, ... али је свако знао да су његове идеје најбоњље и да се прве требају проверити у пракси.

курс се звао ”creative problem solving”. било је заиста забавно и научио сам мнгого. то што ми умеће баратања застарелим каталозима никада неће требати нема никакве везе с оним што сам научио. ко очекује да ће му тачно оно што учи у школи завршити посао, прешао се опасно.
mirelarado mirelarado 01:16 20.01.2010

Re: Sve je to OK moj Šerloče, ali..

то што ми умеће баратања застарелим каталозима никада неће требати...


У то не можеш бити сасвим сигуран. Понекад нестане струје, на пример, а неки податак ти може бити хитан. Мишљења сам да не постоји непотребно знање.
mimi09 mimi09 03:13 20.01.2010

Re: Sve je to OK moj Šerloče, ali..

Evo jedan problem tog tipa


Frida, Trotsky and my Great-Grandfather

okacio na flickr Paul Stapleton
Znamo da su na slici Trocki, Frida, Van i Diego, ali ko je pradeda prvi s leva?

A u odbranu biblioteke:
I have always imagined that Paradise would be a kind of library.
Jorge Luis Borges

marco_de.manccini marco_de.manccini 15:27 20.01.2010

Re: Sve je to OK moj Šerloče, ali..

е, одлична фотка, ено, Ван је онај високи дечко, други сдесна, па сад кажите девојке да ли је било разлога за узбуђења око њега.
marco_de.manccini marco_de.manccini 20:06 20.01.2010

Re: Sve je to OK moj Šerloče, ali..

Znamo da su na slici Trocki, Frida, Van i Diego

успут, мислим да Диего није на тој слици.
njanja_de.manccini njanja_de.manccini 20:10 20.01.2010

Re: Sve je to OK moj Šerloče, ali..

е, одлична фотка, ено, Ван је онај високи дечко, други сдесна, па сад кажите девојке да ли је било разлога за узбуђења око њега.

decko je strava!

a ono nije diego u pravu si
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 00:44 20.01.2010

Јесмо ли...

U potrazi za politikom, logikom, ljubavlju
Данас, нешто мало више од десетак година касније, је за пар минута, помоћу Интернета, из било ког краја света могуће наћи више информација о Стефану Бауeр-Менгелбергу него што сам ја успео сакупити по библиотекама у држави Њу Јорк током скоро три месеца 1997. Она књига се такође сада може наћи за пар минута, помоћу делова реченица који су се видели на суседној страни. Ускоро ће се, и у пракси а не само у теорији, савим лако моћи наћи и само помоћу скениране фотографије. Пар минута. Било ко с Интернет везом.

Јесмо ли бољи због тога?
Јесмо ли паметнији?
Јесмо ли другачији?
И ако јесмо, како?
marco_de.manccini marco_de.manccini 00:52 20.01.2010

Re: Јесмо ли...

решаваћемо другачије задатке. што у тим новим условима изискују креативност.
blogovatelj blogovatelj 02:23 20.01.2010

Re: Јесмо ли...

Јесмо ли бољи због тога?
Јесмо ли паметнији?
Јесмо ли другачији?
И ако јесмо, како?


Bolji nismo.
Isti smo.

Pametniji mozda.
Toliko pametan nisam da bih to zakljucio.

Drugaciji smo sigurno.
Danas sam izasao da prosetam i poneo sa sobom MP3 plejer od 8GB. Setao, alusao muziku i razmisljao. Kada sam bio srednjoskolac imao sam oko sedamdeset svojih ploca. Od mog sireg drustva samo su dva prijatelja imala vise ploca od mene, a taj koji je imao najvise, imao je oko 120-130. Onda sam poceo da racunam, slusajuci muziku. 5MB je otprilike jedna pesma. 5GB otprilike hiljadu pesama, znaci u plejeru imam oko 1600 pesama. Sto mu dodje oko 160 albuma.
Onda shvatih kako to menja zivot. Jer menja prohteve. Pre 25 godina bih bio srecan ako bih dobio neki album koji mi se svidja na pozajmicu od prijatelja, intenzivno bih ga slusao par nedelja, a onda bih ga vratio. A danas sam se iznervirao jer nisam uspeo da na album spakujem sve albume Haustora, nego mi zafalilo mesta za jedan.
Ostale albume Haustora nisam slusao danas dok sam setao?!

Eto, tako...
blogovatelj blogovatelj 02:31 20.01.2010

Re: Јесмо ли...

Re: Јесмо ли...
решаваћемо другачије задатке. што у тим новим условима изискују креативност.


Pre dvanaest godina nismo mogli da zalepimo video snimak na blog, a danas ocas posla



njanja_de.manccini njanja_de.manccini 02:50 20.01.2010

Re: Јесмо ли...

Pre dvanaest godina nismo mogli da zalepimo video snimak na blog, a danas ocas posla

eto mi smo letos u skoplju propustili patti jer je bila istog dana kad i santana. koja organizacija, a ?!?

myredneckself myredneckself 03:02 20.01.2010

Re: Јесмо ли...

Onda shvatih kako to menja zivot. Jer menja prohteve.


"razmaženi" smo od prevelike dostupnosti informacija
na pr. kako da se neko dete danas raduje nekom albumu s puta, iz inostranstva?
za taj "nedostatak" i polako gubljenje oseЧaja za filing radosti smo možda drugačiji

Vojislav Stojković Vojislav Stojković 08:13 20.01.2010

Re: Јесмо ли...

Predrag Brajovic

Јесмо ли бољи због тога?
Јесмо ли паметнији?
Јесмо ли другачији?
И ако јесмо, како?

Slična pitanja se mogu postaviti i glede otkrića vatre, točka i struje.
blogovatelj blogovatelj 16:16 20.01.2010

Re: Јесмо ли...

o mi smo letos u skoplju propustili patti jer je bila istog dana kad i santana. koja organizacija, a ?!?


Pa stvarno imaju osecaj za organizaciju nevidjen.
U mom slucaju bi Karlos ostao neposecen
marco_de.manccini marco_de.manccini 18:39 20.01.2010

Re: Јесмо ли...

Јесмо ли бољи због тога?
Јесмо ли паметнији?
Јесмо ли другачији?
И ако јесмо, како?

да пробам само мало опширније, мада јеремија је већ дао кратко и добро објашњење.

јасно је да не знам директан одговор на ова питања. али знам да људска потреба за изазовом, интелектуалном или другачијем, не престаје. налажење затурених књига ако имамо у руци страницу и по више није никакав изазов. то је рутина. хиљаде некадашњих изазова су данас рутина. не знам да ли смо срећнији због тога, али мислим да свакако не би били срећни без нових изазова. срећом, нових изазова никад неће недостајати.

служити се добро логаритамским таблицама је некад било умеће. кад су исте полако истиснуте из школа постојали су људи који су ламентирали над губитком. мени не недостају.
miloradkakmar miloradkakmar 01:11 20.01.2010

Upornost

i želja za novim saznanjima se isplatila.
Imamo savršen blog.
Ne znam ko bi danas , ovde, prešao tolike kilometre , prelistao tolike knjige ..kako bi pronašao knjigu. Ovde možeš kupiti i "puškice ", skoro u redovnoj prodaji.
marco_de.manccini marco_de.manccini 15:38 20.01.2010

Корнел Универзитет - Сиракјуз Универзитет

ма права мала одисеја. у једном тренутку сам путовао од Итаке до Сиракузе. 90 километара.
bauer. bauer. 05:07 20.01.2010

Marco,

Pa ti ko' Robert Langdon Samo, nema toga više. Čak i vatikanski materijali su danas dostupni na internetu. Osim možda onih najmračnijih koje i dalje kriju kao zmija noge.
marco_de.manccini marco_de.manccini 16:04 20.01.2010

роберт лангдон

немам појма ко је тај, али открићу. дај бар фотографију.
bauer. bauer. 08:39 21.01.2010

Re: роберт лангдон

дај бар фотографију.

evo jedne...



izgleda mi malo zamišljeno, kao da je tada ukapirao da za tu ulogu neće dobiti oskara.
marco_de.manccini marco_de.manccini 16:45 21.01.2010

Re: роберт лангдон

подмећеш, а?

какав роберт, име ми ја на врх језика, сетићу се, лош сам с именима, али се ипак добро сећам овог човека, био је адвокат у филаделфији, а после кад су му дали отказ је купио бродић и ловио рачиће. кад му је бродић потонуо отишао је да ради за пошту или UPS нисам сигуран али тако нешто. оженио се с неком плавушом коју је нашао на интернету, али на крају све баталио и постао фалсификатор. такође интересантна каријера.
marta l marta l 10:21 20.01.2010

ugursuzluk ili pogresno mesto JE pravo?

Искрено, већ сумњам да је то та књига, али да је професор намерно сакрио (ово не би било уопште чудно за њега – једино би било чудно да је то та књига, а да је он није померио). Ту је негде по полицама али на погрешном месту

Pogresnom? HA!
Ja vec dugo namerno stavljam knjige na pogresna mesta u biblioteci. pocelo je slucajno jer cesto prvo nasumice, u prolazu, pokupim neku knjigu koja me zintrigira i tek onda idem tamo gde su knjige koje bas trazim.

Elem, prvi put kada se delikt desio pokupila sam Becketovu biografiju. Preturajuci po mojim slikovnicama odlozim Becketa medju njih dok radim....onda mi se ucini da je njemu tu lepse nego da cami u sopstvenom mauzoleju-medju svojim knjigama, ucini mi se da bi se i u zivotu, druzio sa tipovima iz novog okruzenja i, najvaznije, pomislim da bi oni koji pod moranje preturaju po slikovnicama voleli a bogami i morali da poznaju i Becketa i Godoa i ...tako on ostane tamo.
Od tada to redovno radim, ali uzimam samo duplikate za zaturanje. Staff ih povremeno vraca na pravo mesto, ne toliko cesto koliko ih ja ostavljam na pravom pravom mestu. I bas me zanima da li je iko primetio te nepripadajuce knjige...
marco_de.manccini marco_de.manccini 15:44 20.01.2010

Re: ugursuzluk ili pogresno mesto JE pravo?

ма онај преварант није ставио књигу где би јој било лепо него тамо где је не можемо наћи. прави безобразник. тражи нам да нађемо књигу која у нашој библиотеци не постоји, а у следећој најближој је сакрије.
mirelarado mirelarado 15:48 21.01.2010

Re: ugursuzluk ili pogresno mesto JE pravo?

marta l
Искрено, већ сумњам да је то та књига, али да је професор намерно сакрио (ово не би било уопште чудно за њега – једино би било чудно да је то та књига, а да је он није померио). Ту је негде по полицама али на погрешном месту
Ja vec dugo namerno stavljam knjige na pogresna mesta u biblioteci. pocelo je slucajno jer cesto prvo nasumice, u prolazu, pokupim neku knjigu koja me zintrigira i tek onda idem tamo gde su knjige koje bas trazim.


Док сам радила у библиотеци, омиљена забава ми је била да уђем у магацин и насумично одаберем књигу за читање, готово као да су књиге бирале мене. Могу рећи да је метод случајног узорка дао занимљиве резултате. Нису баш све биле вредне читање, али већина јесте. Неке од њих су биле на "погрешном" месту.
marta l marta l 16:31 21.01.2010

Re: ugursuzluk ili pogresno mesto JE pravo?

eto, nisam jedina
a stvarno mislim da knjige biraju nas. i da su uvek na pravom mestu u pravom trenutku...
njanja_de.manccini njanja_de.manccini 16:45 21.01.2010

Re: ugursuzluk ili pogresno mesto JE pravo?

samo vas gledam i zapisujem pa da prijavim kolegama iz shelving departmenta.
mirelarado mirelarado 16:59 21.01.2010

Re: ugursuzluk ili pogresno mesto JE pravo?

njanja_de.manccini
samo vas gledam i zapisujem pa da prijavim kolegama iz shelving departmenta.


Само да овде нагласим, због неких ранијих Маркових замерки, да нисам никад шврљала и подвлачила по библиотечким књигама, само по властитим. :)
marta l marta l 17:00 21.01.2010

Re: ugursuzluk ili pogresno mesto JE pravo?

samo vas gledam i zapisujem pa da prijavim kolegama iz shelving departmenta.

psssst....evo ja samo premestam duplikate, casna rec
blogovatelj blogovatelj 02:31 23.01.2010

Re: ugursuzluk ili pogresno mesto JE pravo?

Само да овде нагласим, због неких ранијих Маркових замерки, да нисам никад шврљала и подвлачила по библиотечким књигама, само по властитим. :)


Ali si zato na knjigama Agate Kristi vec na dvadesetoj strani pisala ime ubice
mirelarado mirelarado 02:37 24.01.2010

Re: ugursuzluk ili pogresno mesto JE pravo?

blogovatelj
Само да овде нагласим, због неких ранијих Маркових замерки, да нисам никад шврљала и подвлачила по библиотечким књигама, само по властитим. :)


Ali si zato na knjigama Agate Kristi vec na dvadesetoj strani pisala ime ubice


Чекај, ми се однекуд познајемо?
njanja_de.manccini njanja_de.manccini 03:03 21.01.2010

pljeskavica

marco nemoj da me banuješ, brišeš itd ali ovo moram da postavim.
tekst je iz NYTimes-a - o pljeskavici u sred East Village-a u NYC
mirelarado mirelarado 04:11 21.01.2010

Re: pljeskavica

PLYESS-ka-vee-tsa :)))
marco_de.manccini marco_de.manccini 07:45 21.01.2010

Re: pljeskavica

зезајте се ви, али једна мала кафана која служи ћевапе је пре неког времена била проглашена за најбољи ресторан у Хјустону. баш преко пута кафане постоји и продавница која би хладно могла бити и у Горњем Вакуфу.
myredneckself myredneckself 09:18 21.01.2010

Re: pljeskavica

njanja_de.manccini
marco nemoj da me banuješ, brišeš itd ali ovo moram da postavim.
tekst je iz NYTimes-a - o pljeskavici u sred East Village-a u NYC

marko nemoj ni mene
and cevapi, pronounced chay-VOP-ee,

2u1, jeste vopi ide odlično uz...
topcat topcat 21:59 23.01.2010

Re: pljeskavica

njanja_de.manccini
marco nemoj da me banuješ, brišeš itd ali ovo moram da postavim.
tekst je iz NYTimes-a - o pljeskavici u sred East Village-a u NYC


Pošto kasnim s čitanjem iz daneponavljamo razloga, ne znam kamo da se ubacim, osim na neki NYC.
- i kockaste pljeskawitze : )))))))))
topcat topcat 22:00 23.01.2010

Re: pljeskavica

a što da ne uzmem 100?
marco_de.manccini marco_de.manccini 23:03 23.01.2010

Re: pljeskavica

послужи се стотком, слободно, само не тражи пљескавице.

толко су убаве, мајка да једе, а на ћерку да не дава.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana