možda i najčudnija tržišna utakmica, za koju nisam baš do kraja siguran da li je uopšte u skladu sa pravilima zaštite konkurencije, je između kreatora vesti i onih koji ih izmišljaju i doteruju, sve radi naše zabave (mi smo konzumenti, što pasivniji, to bolje). drugim rečima, citirajući: "ovi političari se baš trude da njuzovcima uzmu pos'o".

jedina poenta protesta je mobilizacija. razbijanje apatije. ljudi su se osetili izgubljenima, napuštenima. protesti, koji su u jednom trenutku narasli na skoro 100 gradova, su sasvim lepo pokazali da neslaganje sa ovakvim stanjem u društvu postoji.
ono što se desilo usput je da su se pokazale i sve mane organizovanog političkog života u srbiji, koji je direktno i doveo do ovih na vlasti. opšta nesposobnost, sujeta i neprekidno pametovanje drugima, dok je broj sposobnih za samopreispitivanje ograničen na jednocifrene brojeve.
glavna tema je postala ko će na kamion.
zaboravlja

“I encounter millions of bodies in my life; of these millions, I may desire some hundreds; but of these hundreds, I love only one.” ― Roland Barthes, A lover's discourse

Onaj trenutak kada uhvatite sebe da zurite u svoj odraz u ogledalu, možete li se prisetiti o čemu ste zapravo razmišljali? Ja sam se prisetio. Na slovenačkom se se prolaznost kaže minljivost. Mimo, imamo i mi tu reč. Uminuli, najčešće za bolove. Preminuli, najčešće za ljude. 

„Tri strasti, proste ali nezadrživo jake, me vode kroz život: čežnja za ljubavlju, potreba za znanjem, i nepodnošljiva tuga zbog ljudi koji pate" - Bertrand Russell, iz Autobiografije.

Ovaj blog je o mogućem, značajno štetnom uticaju jednog Monsatovog pesticida, i jednog herbicida, na zdravlje ljudi.

Pre mračenja jedna prosta činjenica: povećanje prihoda uz pomoć hemije i genetskog modifikovanja (GMO) je spasilo ili produžilo ogroman broj života.

Mi možda jesmo the chemical brothers, and sisters, ljudi, ali ja sam najeverovatnije „I just missed your heart" pogrešno čuo na TVu, na kraju filma, kao „You just missed my heart" zbog self-centric i samožive zapadne patetike u meni, gde sam popustio s pažnjom i potegao za šoljicom kafe baš na poslednjoj rečenici đavola od filma ispred mene, povrh mudrosti da me sve što me ne ubije čini jačim, ka čemu me vodi rečenica koju sam ja čuo, a istočni misticizam rečenice kakva je u filmu me istovremeno podiže u oblake, iako ga ne razumem.

Na pitanja tipa „u šta veruješ" ja ne umem da kažem „ni u šta", kao što se kaže u filmu u jednom trenutku, dok se veličanstvo bića u meni bez pogovora budi na misli kako je osveta jelo koje je najbolje kada se hladno posluži - mogu bez bitnog značenja, ali ne mogu bez apstrakcije.

Da bi na istine tipa „prilagodi se ili umri" mi potezali mudrosti kako treba brzo razmišljati „na nogama", čak i dok spavamo, pošto smo na trenutke baš umorni i moramo da spavamo, i pored svog neodloživog posla koji bi baš trebalo uraditi u našoj okolini, koja nam je previše draga, predraga.

Naslov samo kradem, iako nisam prvi, a i tanjušan mi je kao front za SciFi notu što se probi kroz pukotine pop-kulture ovih dana, gde postoji planeta, na njoj rasa, u njoj operske pevačice koje se ceo život spremaju za samo jednu pesmu, jedno izvođenje, i kad u njemu dostignu queen-of-the-night-F (F više od ovog u fontu što imamo na raspolaganju, a i uopšte je smešno naše izgovaranje slova F ovako samog) one sebi oštrim bodežom probodu srce.

A kradem i sećam se zato što mi je dobar protivteg jednoj „modernoj" crtici identity-politike zvanoj „toxic masculinity", toksičnoj muževnosti kao fokusu napada identity političara i političarki koji dovodi do toga da se mnogim muškarcima uvlači pod kožu, i kako kaže jedna iznervirana američka dama od njih pravi „male, plačljive cvetiće" - dobro, dame su sa Venere, dok bi pesnici sa Marsa to preveli na književni srpski kao „plačipičke".

Još jedan blog o virusu - kad je bal nek je bal.

Nešto ne štima u priči kad je nivo panike u pitanju. Počinju da se glasnije javljaju i prvi ljudi na ovu temu. Raste broj slučajeva u Evropi, i Evropa je sad lider u regionu, US se bori za zlato, ali moćna reč "ali" uskače u zupčanike:

- Simples, prošle godine je u US oko 74,000 ljudi umrlo od gripa. Kinezi su ovaj virus već stavili pod kakvu-takvu kontrolu a sa: 3,200 mrtvih, samo 13 od juče, a ima ih, the Kineza, brat-bratu, 4-5 puta više nego Amera.

Od mračnog gospodara zagonetki, Heraklita, smo prerano naučili par sitnica, pošto smo bili previše mladi  i nismo bili spremni za više. Sve teče. Sve što postoji je burna transformacija kosmičke vatre, dok fragmenti u nekim mogućim odnosima na trenutke zauzimaju stabilna stanja.

Iako mi, prosečni amateri, u prošlost ekplicitno idemo do Sokrata, Platona i Aristotela, Herkalita kao oca procesne filozofije srećemo ponovo kasnije na jedan neočigledan i indirektan način, pomalo, nejasno i preko ne uvek uigranog tima od Marksa, Ničea, Hegela, Haidegera, Deride i drugih, čija i imena nama amaterima polako izmiču čim okrenemo glavu, čak i kad, uglavnom indirektno i popularno, i naučimo nešto od njih.

Zapad, neoliberalnost i individualizam su odjednom pred kataklizmičkim promenama. Too-big-to-fail lice delova modern stvarnosti odjednom počinje da škripi i na nivoima koji su u oblacima u odnosu na one zbog kojih je kovanica nekad skovana.

List "Danas": Kako komentarišete dosadašnje učešće Nataše Jeremić u predsedničkoj kampanji njenog supruga kao i minule događaje koji su je poslednjih dana stavili u fokus javnosti?

Nebojša Krstić: Supruga Vuka Jeremića je aktivni učesnik kampanje od trenutka kada je demonstrativno odbila da nastavi da radi na RTS i nadalje, kroz pojavljivanje na bini sa Jeremićem. Pošto je, dakle, bila prisutna na predizbornim tribinama svog supruga, morala je i da čuje salve optužbi i uvreda na račun Vučića

Ovo je tekst moje kolumne iz Blica od utorka. Danas mi se urednik zahvalio na saradnji rekavši da je to mora da uradi u sklasu sa nalogom centrale Ringier Axel Springera.

Nema razloga da mu ne verujem pošto me je on pre nekoliko godina i angažovao da pišem za Blic, na ćemu mu se oviom putem zahvaljujem.

Sledi tekst poslednje kolumne: 

Gost autor: Kristina S.K.

Kada su od strane države formirane profesionalne komore i uvedene licence, verovatno se smatralo i očekivalo da se komore bore za očuvanje profesionalnosti i stručnosti svojih članova. Međutim, ova udruženja su postala izolovana ostrvca u turbulentnim tranzicionim vremenima.
Nedavni slučaj nesavesnog rada lekara (još nerazjašnjenog u potpunosti) koji je kao posledicu doveo do smrti osmogodišnjeg dečaka opet pokazuje nedostatak reakcije profesionalnih udruženja. Šta ona treba da rade u ovakvom slučaju? U pitanju je obavezna licenca koju

Cekaju te dole taksisti kod jata ...

Ne sipamo ispod tri litre ... 

Vecno

U poslednje vreme me jako mrzi da pisem, a imam dosta toga da kazem. Pocinjem da se preispitujem (ili je u pitanju lenjost) ... sta ce ti to da lajes, boli te patka, neko ce se uvrediti, mozda nije vredno truda, ko ce sad da se preyebava sa dezurnim bilmezima sa bloga i td.

Ako zelite da za nesto manje od tri sata kompletno razbistrite sliku o tome sta se desavalo i sta ce se u buducnosti desavati vezano za svetske ratove, pogledajte remek delo Stenlija Kramera "Judgment At Nuremberg".