"Ponekad krilom svoje pesme, ja tiho sletim na tvoj dlan

I tamo tebe svoju tugu kao ljubav dozivam".

Sva bizarnost onoga što nam predstavljaju pojedine televizijske kuće, bude u meni samo potrebu da se setim Ivana Ljube, pobednika prvog rijaliti šoa u Srbiji. Tada je postojala NADA. Nada umire poslednja. Duboko se nadam da će moji sugrađani shvatiti da pobednici pišu istoriju. Ivan Ljuba je trebalo da otvori novu istorijsku stranicu

Nema velike priče o funkcionisanju katastra nepokretnosti u Srbiji. Od donošenja zakona 2009. pa i potonjih izmena, onoliki su izbori prošli a niko se nije pohvalio bilo kakvim rezultatom. Dakle, nema ga.

U medijima ne cirkulišu nikakve solidne brojke, vesti ili analize. Tek poneki bizaran detalj poput onog da je opština Stari grad upisivana u katastar punih pet godina!

Ili: Svetska banka je povukla kredit dodeljen Bugarskoj jer tamo nije bilo volje da se knjige dovedu u red. S druge strane, Srbija je za sličan kredit od Svetske banke pohvaljena. Premda, kao žrtva katastarskog

„U svakoj državi ima korova, samo se u Srbiji on zaliva“. Od svih Đindjićevih metaforičnih dijagnoza, ova mi je ubedljivo najjača, zato što imamo pleve oglednih primera.

Recimo, nelegalna porodična vikendica predsednika Srbije Tomislava Nikolića. Nije li i vama, kao i meni, ceo slučaj apsolutno bizaran i neverovatan?

Čovek koji pretenduje na najviše političke funkcije, mrtav hladan, podiže nelegalnu kuću na obali Save. Nema straha od bilo kakve posledice, političke ili materijalne. Čovek zna da će, kad se dokopa najviše državne funkcije taj objekat

Viza

Bližilo se šest meseci mom pedalanju i boravku u Indoneziji. To je maksimalno vreme za ostanak u toj zemlji na osnovu inicijalne dvomesečne vize koja se može produžiti do četiri puta. Nakon toga, za one koji planiraju duži ostanak, jedina mogućnost je da pređu u neku susednu zemlju i izvade novu vizu. Za nosioce srpskog pasoša, izbor je sužen na Singapur i... upravo to 'i' sam pokušavala da pronađem iščitavajući vizna pravila za države na krajnjem jugu Jugoistočne Azije i u pacifičkom regionu. Gde nam to ne treba viza?

„Istočni Timor - ako se u zemlju uđe vazdušnim ili morskim putem, viza se dobija na aerodromu odnosno u luci", pročitala sam na jednom putničkom forumu. 'To mi treba!', uzviknula sam i otvorila mapu da vidim gde se ta država tačno nalazi. Nisam loša u geografiji ali pacifički pojas je ogroman, sa bezbrojnim ostrvima.

Sa čisto neurofiziološkog stanovišta, bilo koje kretanje, a samim tim i podizanje čaše ima tri komponente:

Nisam ljubitelj fitnesa. 

Fitnesa kao pokreta, ne fitnesa kao stanja organizma koje podrazumeva dobro zdravlje. Iako u svojoj osnovi ima baš tu odrednicu; poboljšanje opšteg stanja organizma koje omogućava veći radni učinak svakome u svojoj profesiji, fitnes se u mnogim svojim pojavnim oblicima izmetnuo u nešto što je postalo samo sebi cilj. Vežbanje radi vežbanja. Vežbanje radi ispunjavanja određenih zadataka vežbe, ne potrebe za unapređenjem telesnog statusa.

Svako živo biće koje se kreće, bilo da je lovac ili plen, bilo da se igra, rekreira ili takmiči, ima potrebu da ubrzava svoje kretanje. Kod životinja koje se kreću po zemlji, na nogama, to brže kretanje zovemo trčanjem, a u stvari predstavlja veću frekvenciju koraka u jedinici vremena. Za razliku od hodanja, ima fazu gde se telo u jednom trenutku nalazu u vazduhu; u bespotpornoj fazi, u fazi leta.

Gost autor: petargli

Uzimam dve kese pune đubretom i krećem ka liftu ispred koga stoji kurir prepoznat u trenu. Poželeh dobro veče, trudeći se da oslobodim desnicu koja je nedugo zatim bila zarobljena u čvrstom stisku. "Pa ti si još tu, mislio sam da si se odselio, nisi uspeo?" Već sviko, nije mi bilo teško da ukratko objasnim zašto nisam. "Ti sigurno znaš, da li će stvarno one entuzijaste da pošalju na Mars?" Mars ...

Фукушима даиићи, реч која је до једанаестог марта 2011. године мало коме ишта значила, урезала се дубоко у меморију целе једне генерације, онако како само имена нуклеарних електрана у којима се деси акцидент то могу. „Срећно острво", то би био превод имена префектуре по којој је славна нуклеарка добила име. Нити је префектура острво, нити је срећна, али разлог за ово друго није хаварија на систему за хлађење реактора музе савременог новинарства, већ друштвена хаварија која је са њом изашла на светло дана. Та Годзила душебрижности и незнања изронила је одмах за цунамијем и рушила све оно што он није могао да дохвати.

Gost-autor: Biljana Petković

Na fakultetu sam smatrala sebe debelom te čitala o dijetama, pridržavala ih se neko vreme i uglavnom je rezultat bio 2 dole 3 gore. Posle niza godina je saldo bio prilično iznad očekivanog. Onda su usledili saveti od "probuši kašiku" do preporuka različitih nutricionista.

Druženje sa nutricionistima je davalo rezultate, ali ne dugoročne. Pridržavala sam se neko vreme ali onda opet ponavljala priču sa onim „kilaža gore", uz uvek dovoljno dobar izgovor, zauztetost, put...

Postoji zen politika i postoji frljava politika. Zen politika je - kada imate problem - fokusirate se na njega, mislite o njemu i pre ili kasnije ga rešite, ovom ili onom metodom. Frljava politika je da problem, kada ga imate, nesposobni da ga rešite, gurnete pod tepih, izmišljajući novi problem koji „kao" rešavate, opet na isti „frljavi" način izmišljanja novih problema. U prvom slučaju problem je rešen i možete se prepustiti blaženom zenu, mirno čekajući novi problem, koji ćete opet efikasno rešiti na sličan način. U drugom slučaju, problemi sa gomilaju i vremenom postaju nerešivi.