Sirotinjske sreće su bile bele i crne. Prve su stizale u ovo, junsko doba, a crne odmah posle Petrovdana, kada dani prikuvaju od letnjih sparina. I jednima i drugima, bez obzira na kolorit, radovala su se deca i kokoške. Babe, majke, strine i ostale pripadnice ženskog korpusa su se užasavale vremena kad te sreće zru, predosećajući da ih čeka povećana potrošnja vode i vremena u cilju pranja dece od nje. Ako je uteha, bar kokoške nisu morale da se peru.

Sram me bilo. Odlučio sam danas da hulim. Nećete verovati ali, ubeđen sam da su napadači na 'Nedeljnog Čarlija' uspeli u svojoj nameri. Nije im namera bila samo da ubiju. Namera je mnogo šira.

Prvo trebalo bi reći da je potpuni užas to što se neko namerio da ubija novinare. Satiričari, karikaturisti, fotografi ...su novinari i njihov posao je da budu slobodni da bi ljudima preneli ono što vide. Možda se nekome ne sviđa kako oni vide stvari ali oni ne moraju da ih čitaju. Ovo što je urađeno je užas . Ubijati ljude je užas. Ubijati ljude zbog toga što misle je još veći užas. I tu nema rasprave. Sloboda nije sloboda ako nije potpuna. Ili što reče jedan Francuz : Nisam saglasan sa vašim stavovima ali se borim da budete slobodni da ih izrazite, ili tako nekako.

Napadači mogu biti ko, religija je samo maska za idiotizam. Hršćanstvo, Islam, Judeizam, Budizam, Hinduizam...

Sa druge strane napadači su uspeli. I organizatori napada mogu biti prezadovoljni. Ubili ili ne oni su u polarizovanom, evropskom, društvu polarizaciju doveli do rova. Rovovi su iskopani i razmena vatre počinje. Napad na Francusku nije slučajan. Francusko društvo sa arapskim doseljenicima ima problem od Alžira i De Golovog pokušaja da se izvuče iz tog dela sveta. Nije uspeo taj deo sveta je doveo u svoju kuću. A nije regulisao pravila ponašanja, ni dovedenih ni domaćih. To se, tako se računalo, samo sređivalo.

 Gost autor gondorgirl

Dolazim u iskušenje da ovaj tekst počnem citiranjem Harija Kalahana na temu mišljenja. Znate ono: "Mišljenje je kao...". No, ovde sam gost i trebalo bi da se ponašam pristojno, pa ću samo konstatovati da je

TEKST PROŠIREN VAŽNIM DODATKOM

'Pre neki dan me je na ulici zaustavila potpuno nepoznata osoba i pitala : Da li, dobri gospodine, mislite da može biti pravde za sve'. Ne, odgovorih spremno. Bog misli na sve nas, iako nam je dao dar izbora, reče ona i dodade on želi da se okrenemo pravdi.'**

Ne znam da li su scenaristi mislili na simboliku godine kada su je snimali ali svakako se uklopila u kineski horoskop. Serija 'Kuda idu divlje svinje' snimljena je 1971. godine. Godine svinje.

(чачкати по теоријама разним је као опипавати мрак.човек никад не зна шта ће из тог мрака искрснути.)

ту скоро, из њима знаних разлога, ево  у Србији, је покренута Петиција од стране групе наших високоишколованих стручњака различитих научних профила о реформисању учења о постанку света у домаћем школству упућена научним установама па стигавши и до САНУ усталасала нам је јавност ,а богме и Цркву, јер реч је ,тврде потписници исте , да нема доказа о томе како је настао живот на Земљи, док заговорници теорије еволуције заправо својим спекулацијама тврде да то знају.Црква такође.

неки дан прочитасмо у гневној штампи о ......изузетно доброј идеји Министарства одбране да ће све жене у  Србији млађе од 50 г морати да прођу обавезну обуку  ...... маштовитим није много требало и ево већ интернетом кружи писмо адекватно могућој породичној ситуацији ...... у таквом случају.

трагом дневничкогми записа 

свака прича у размени губи нешто и добија нешто ( Д.Великић )

сама чињеница да је обичај једноставно понуђен, без неког посебно уверљивог разлога, не значи да га треба прихватити обзиром да могу постојати разлози да одбијете нешто што постоји без разлога.нема потребе упуштати се у расправу с људима који сматрају да је било које мишљење о неком питању добро као и свако друго, пошто таква не постоје.

(јер, благословен је онај ко нема шта да каже, а ипак ћути.)

оптерећује ме одскора густо насељени свет мојих дезаинтересираних маштања јер носити се вазда са својом притајеном умишљеношћу је свакодневница високог ризика која ме све мање задовољава својом имагинацијом и умећем да обједини свет око себе (и онај у себи) магијом своје природе.

Увек буди песник, па чак и у прози. - Charles Baudelaire

затекнем себе често како трагом поетског заноса, на таласу сензибилитета те рукописом контролисане имагинације , безуспешно вијугам слутњом могућег дорека ми умишљаја.

(прибелешке трагом)
изгубили смо однос не само према стварности, него и саму стварност.....(прочитах негде)

као блогер уклештен сам између сведености на посредовање очекивања читаоца, с' једне стране, те порива да се истинито (уз тек тек дозе неистине тако неопходне за уверљивост постираног) сведочи о оном у тексту приказаном, с' друге, труд улажући да избегнем сваку сувишну реч ту врсту исклизнућа у складности присета, а тако мамљиву за прераду садржаја прошлости, из разлога одвојености приповедача и читаоца од догађаја о којима се први обраћа другом нудећи речи од којих се креирају слике.понекад, у том и успем.

не може се бити само грабуља,него и виле (г. С. Павић)
присећам се, одрастање ми је било баш угодно обзиром да је стран поступак у мојем васпитању била инвектива те се све сводило на атараксију и примену бихевиоралне терапије, ово нарочито када сам се а зарад појаве атрибутирантних девијантности ми дечијих понашања покупљених у дружењу са сеоским исписницима са летњих школских распуста у Селу враћао у Град крајем августа због школе.

Danas je moj gost Arhitekta Dragoljub Bakić ..  

Tekst je objavljen u Politici 19.01.2018 u rubrici POGLEDI !  

MOŽE  LI  GRAD  DA  PLAČE

Može, ako ga rane.

Beograd su ranili-oni koji ga nedovoljno vole. Možda ga čak i mrze. Ranili su ga u lice,oštetili mu njegov profil koji je on najradije isturao slikarima, bilo da su ga slikali na pergamentu ili urezivali na bakarnim pločama.Od sada će taj profil Beograda biti sakriven od njegovih građana i onih koji ga posećuju-visokim betonskim čudovištima – biće zazidan.

Držao se vekovima,odolevao hiljadama bombi i topovskih đuladi-da bi danas zadobio ranu od koje se nikada neće izlečiti.

Potreba da napišem ovaj tekst nastala je odmah nakon objavljivanja intervjua sa gradskim arhitektom koji je novinarka Daliborka Mučibabić osmislila i vodila i koji je Politika objavila u rubrici Beogradska hronika-5 Januara ove godine.

Gost autor : BBC

French actress Catherine Deneuve has said that men should be "free to hit on" women.

She is one of 100 French women who wrote an open letter, warning about a new "puritanism" sparked by recent sexual harassment scandals.

It deplores a wave of "denunciations", following rape allegations made against US movie mogul Harvey Weinstein.

A group