Ružičasti nesit - Foto (c) Georgos Spiridakis

Prvi januar 2014. S dvogledom oko vrata izlazim iz kuće, pitajući se koja će mi biti prva vrsta na ovogodišnjoj listi. Na parkingu prolazim pored nevidljive ptice, pa nastavljam do svoje zimske pačke, da mi tamo prva fela koju računam postane gačac. Pa ipak, pre toga sam već video jednu. Koju ne računam. Koju ne primećujem. Čija opažanja ne zapisujem. Za jednog strastvenog ptičara, to je neobično ponašanje. Ili možda i nije?

Braći Ircima i svima koji se tako osećaju s malim zakašnjenjem čestitam Dan Svetog Partika, uz tradicionalnu rodoljubivu numeru Seven Drunken Nights

S prosekom od 2.9 golova po utakmici Svetsko prvenstvo u fudbalu je došlo do trećeg kola, koje će za mnoge ekipe biti presudno, da li ostaju na prvenstvu ili će kući. Mi Kostarikanci smo jedna od retkih ekipa koja nema te probleme.

Ne samo da smo uspeli da prođemo u drugi krug, nego smo i inače potpuno kul i fensi. Tako smo još 1949. Ustavom propisali da nemamo armiju, te smo 2012. zabranili rekreativni lov, a dosta ulažemo i u zaštitu životne sredine, tako da smo među najboljim državama sveta po ovom pitanju, uključujući i ekoturizam. Računa se da od 1948. neprekidno imamo demokratiju. Sasvim smo poludeli posle prolaska u drugi krug posle samo dva kola, tako da je Vlada Kostarike svim službenicima dala slobodan dan kako bi mogli da gledaju prenos meča sa Italijom iz Resifea, a mnoge škole su nakon velikog trijumfa pustile đake da idu da proslave pobedu fudbalske reprezentacije. Istina je da nismo prebogata zemlja, ali dok god nas Hale Berahimi zabavlja pričama iz Brazila, pura vida…

Evidentna je transformacija srpske političke "elite" od: "mi imamo izuzetno kvalifikovane radnike", do "dođite u Srbiju, gospodo strani investitori, naši radnici rade za kikiriki, a nabavili smo i razne modele bičeva kako bi ove naše lenštine nešto radile". U suštini, ono što se u Srbiji ne menja je mlaćenje prazne slame.

Moj životni moto je "igraj kartama koje su ti podeljene". A šta to Srbija ima da ponudi stranim investitorima, osim subvencija i smanjenja plata i doprinosa? Već izvesno vreme se priča da će Nemci da sele svoje fabrike iz Kine u Evropu, da bi smanjili troškove transporta. Imamo Dunav, a i sreću da je Vojvodina ravna.

.

Hoću reći, to je njena uloga na koju prvo pomislim...

Prva dečija zvezda napustila nas je u 85.

Počivala u miru, Širli Templ.

Gost autor "sremcica"

1966.

Bio sam živ* kada je igran Mundijal u Engleskoj. Imao sam tek 2-3 meseca (a engleska kraljica 40 godina i 2-3 meseca). Mislim da u to vreme moji nisu imali televizor, valjda su ga kupili godinu-dve kasnije, tako da nijednu utakmicu nisam gledao uživo ( :) ), a pitanje je da li je tada uopšte i bilo direktnih prenosa na JRT.

Kasnije sam mnogo puta video onaj sporni gol Engleza u finalu protiv Nemačke: https://www.youtube.com/watch?v=0Uhe_l1h3w8

 Uređeno društvo, uređeno društvo, uređeno društvo, uređeno društvo, uređeno društvo, uređeno društvo, uređeno društvo, uređeno društvo, uređeno društvo, uređeno društvo, uređeno društvo, uređeno društvo, uređeno društvo, uređeno društvo, uređeno društvo, uređeno društvo, uređeno društvo, uređeno društvo, uređeno društvo, uređeno društvo, uređeno društvo, uređeno društvo, uređeno društvo, uređeno društvo.......

E, sada je valjda uređeno.

Nikada se više nije insistiralo na uređenju društva, pukom pričom, i nikada više o manirima i evropskom sistemu vrednosti, čačkajući nos.

Upravo sam pročitao intervju u Vremenu sa Oljom Bećković u kojem ona – između ostalog – govori: „U svemu bismo da ličimo na Evropu. Sve si naučio – koje boje bi trebalo da ti bude maramica u džepu, kako se sedi. Ali nisi primetio kako u Evropi imaš trideset sekundi da odgovoriš na pitanje. Ovde se ponašaju kao da emisija traje koliko oni hoće.”

Овај свет се мења корацима од седам миља, често у правцу који је немогуће предвидети. Сваку пут кад се тако нешто деси долази до дебате оних који рано усвајају нове трендове (early adopters) и оних конзервативнијих Мујица који доносе одлуке у складу са тиме куда се сви остали Турци крећу (mainstream). 

Пре 7 година је представљен први iPhone.

Pre nekoliko dana pokusao sam, u kolumni u jednom našem dnevnom listu, da uporedim situaciju u Srbiji danas i pre sto godina, inspirisan stogodišnjicom izbijanja Prvog svetskog rata, koji u našem kolektivnom sećanju, nacionalnom identitetu i istorijskoj nauci ima posebno mesto. Dodatnu inspiraciju pronašao sam u činjenici da Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj organizuje dvodnevnu međunarodnu konferenciju posvećenu ovoj godišnjici, sa idejom da prvog dana eminentni evropski istoričari razmotre prave uzroke Velikog rata, a da drugog dana istaknuti pojedinci iz celog sveta razmene mišljenje o razvoju događaja u najznačajnijim amfiteatrima u savremenim međunarodnim odnosima. Program i način registrovanja za ovaj događaj može naći na ovom linku http://sr.cirsd.org/conference-container/about.aspx a ja sa vama ovde delim pomenuti tekst, koji postavlja pitanje o tome gde plovi naš brod i da li smo u stanju da nađemo adekvatne odgovore na izazove vremena, kao što je to uradila naša "zlatna" generacija u periodu 1903-1918.

Život,

opori miris magle

iz šoljice čaja,

osećaj toplote

u stopalima

oslonjenih na rebra radijatora.

Lagano koračamo osvetljenim bulevarom, naši koraci stapaju se sa bljuzgavim trotoarom, i svi se za nama okreću. Bilo bi blesavo kada bih rekao da plenimo nekom neodoljivom lepotom, da smo najlepši par na celom svetu (ili barem na ovom bulevaru), ali usudiću se da kažem da izgledamo vrlo fino: ona, odevena u belu perjanu jaknu sa nekim crnim tufnama, navukla je kapuljaču ali joj pramenovi kose padaju ka grudima, lice joj se jedva vidi, ali ja znam da su njene oči lepe, dok pažljivo odmeravaju svaki izlog pored kojeg prođemo, a njena guzica, uvučena u farmerice, igra u ritmu koraka.

Vozili smo se oko 60 na čas, Fiona i ja, po krivudavom putu za Glazgov. Kroz poluotvoren prozor, s vremena na vreme bih proturio glavu, praveći duboke uzdahe; napolju je lebdeo prohladan, majski vazduh, i sunce je odskočilo visoko iznad; osećao sam kako me njegovi zraci zapljuskuju po obrazima. Sve u svemu, bilo je fino, napolju.

A unutar karoserije mog ''fordića'', bilo je užasno. Fioni se išlo u toalet – hajde da se ne foliramo, pišalo joj se! – i bila je prilično nervozna. Uspevao sam da ostanem pribran, uprkos latentnoj netrpeljivosti koju bih osećao prema njoj u ovakvim