Nikad nisam bio velika spavalica. Kazu, a po mom misljenju to je apsolutna istina, da inteligentnim ljudima ne treba puno sna. Ili sam ja samo izuzetak koji potvrdjuje pravilo? No, svejedno, kasno lezem, rano ustajem. Kasni sati su po svojoj sustini, formi, i svemu ostalom razliciti kao sto su sve nesrecne porodice razlicite jedne od drugih. Dok su jutra uvek ista, uvek licna, i uvek tako predvidljivo uzbudljiva.

Rano jutro je deo dana kada je jedino moguce da ceo svet pripada vama. Kada je jedino moguce da puste ulice Beograda, Londona, Pariza, Dartmouth-a, ... izgledaju kao da postoje iskljucivo za vas.

Zabrinjavajuće je što ljudi troše toliko energije na mržnju i na nešto što ih se apsolutno ne dotiče. Slična situacija je i sa vestima o LGBT populaciji, možda čak LGBT populacija bolje prolazi no JK. Ali, ko su ti ljudi koji ulažu toliki trud u mržnju, zašto to rade i kako su odredili koga će mrzeti?

Jelena Karleuša je jedna od retkih javnih ličnosti koja je svakog dana tema teksta, vesti ili priloga u nekom mediju, bilo da je u pitanju dnevna novina, nedeljnik, mesečnik, website ili televizija. Količina informacija o njenom bazenu, cipelama, haljini, znoju, svađama, nastupima, skandalima je neverovatna. Naravno, ne želim da ulazim u trivijalnost tih informacija, niti želim da seciram naše društvo zašto ima potrebu za tim informacijama. Tema ovog teksta je nešto sasvim drugo.

Često kliknem na neku vest o Jeleni, preskočim je i odem na komentare. Možda treba da nas zabrinjava količina trivijalnosti i šupljoglavlja u domaćim medijima, ali mržnja u komentarima svakako da. U Srbiji se jedva zapatila politička korektnost tako da se otvorena mržnja u komentarima prema manjinama cenzuriše, naravno, nešto „promakne" budnom oku moderatora. Mržnja postoji, ona se gomila i treba negde da se odlije. Tu su mediji svesno ili nesvesno napravili kanal za tu mržnju i ona se mahom sliva na žene sa estrade, pre svega na Jelenu Karleušu. Ogromna većina komentara sadrži vređanje, omalovažavanje i otvorenu mržnju. Koren karleušofobije i homofobije su isti.

In Paracin for the weekend among in-laws and ancient ancestors, at one point we were at a loss for something to do that did not involve mounds of food, liters of rakija, and hours of nostalgia. Always the resourceful sort, I come up with a perfect plan for a Sunday night.

Let's go see a movie, I said.

As soon as the announcement came last month that foreigners were wanted in the new flip-flopped Serbian government, I was on alert. Surely the call would come from Aleksandar Vučić asking me to take over a few portfolios. Not too many, enough to keep me occupied a couple days a week.

But the call never came. I should get my phone serviced.

22.Jul.2003, 11:00, Izvor: B92

Novotarci u Srbskoj Crkvi, što iz neznanja, što po tajnim namerama, ubeđuju vernike svim silama da svešteničke molitve na Liturgiji treba čitati glasno, da ih narod čuje, jer,tobož, ako ih ne čuje, on ne učestvuje u Liturgiji na pravi način

Десио се занимњив синхроницитет 2.10. 2012, кад смо у истом броју ”Политике” имали два различита виђења једног актуелног питања везаног за косовски проблем. Борис Тадић је објашњавајући разлоге нових условљавања која стижу из ЕУ рекао да су странке садашње владе давале сигнале да би могле бити ”флексибилније поводом питања КиМ” 

Ovako sam mislio: pošto blogeri vole poeziju, opet sam preveo pesmu, ovaj put to je jedna koju sam čitao prilično davno, mislim da sam tada bio student i da su Idoli bili u ranoj fazi...pominjem to jer su mi se neke slike iz pesme isprepletale s nekim događajima i sa nekim stihovima iz tog perioda. Mislim da sam u to vreme spremao anatomiju i da je bila zima slična ovoj sad. Odvratan period. Pesmu sam našao u nekakvom štampanom materijalu koji je potom netragom nestao. Ali sam zapamtio naslov i neke elemente...Sinoć sam se toga setio, pronašao pesmu na netu i preveo je.

GOST AUTOR: Kristina

* Draga prijateljica Kristina zeli da se obrati javnosti preko bloga. Sa zadovoljstvom joj dajem 'rec':

Dok se ovih dana, po uverenju mnogih, borim protiv vetrenjača, stalno mi je pred očima legendarna scena iz filma Jerry Maguire ,kada Tom Kruz kao menadžer svom sportisti viče iz petnih žila „Pomozi mi da ti pomognem!"
U pitanju je problematika neusklađenosti propozicija takmičenja školaraca i uputstva Ministarstva prosvete. Jedna B92 blogerka se zainteresovala za temu i obećala da će o tome pisati. Hvala joj ako ne odustane.

Ajde da pokrenem temu (kad vec svi cute) koja se u vecoj ili manjoj meri tice svih nas.

Zasto ovo rade? 

Govoreći o rekonstrukciji vlade Aleksandar Vučić je danas rekao da je „pre formiranja vlade imao jasan plan, da je želeo opšte reforme u Srbiji, ekonomski rast i rešavanje nasleđenih pitanja, kao što su Kosovo, ulazak u EU i korupcija koja je podignuta na državni nivo.“

 Praksa je pokazala da su namere zaista bile takve i da se on lično trudi da se rečeno realizuje.

E sada, Vučić je naveo da je za godinu ostvareno pet pobeda.

1.- "Naša prva pobeda je što zemljom više ne upravljaju otuđeni finansijski centri moći i tajkuni, već država i ljudi izabrani na izborima. Imali smo hrabrosti da se suočimo sa moćnim finansijskim figurama.

2.- Druga pobeda je uspeh u borbi protiv korupcije.

3.- Treća pobeda je početak pregovora o članstvu u EU.(EU nije idealna zajednica, ali da je to trenutno najbolje udruženje država na svetu i nama je tamo mesto).

4.- promena odnosa većine zemalja prema Srbiji i

5.- uspostavljanje pristojne Srbije.„

Iako nije imao pouzdanih dokaza, na neki nedokučiv način

bio je siguran u to da su i ptice volele da posmatraju njega.

Jedini problem bio je što tako nešto nije mogao da dokaže.

Zato je odlučio da o ovome nikome ne priča.

Kada su mu roditelji saopštili kako više nisu u mogućnosti da ga izdržavaju, Danil Ivanovič odlučio je da se zaposli. S obzirom da je voleo umetnost, pomislio je da bi bilo najbolje da postane kustos u Muzeju.

Pošto mu je bilo usput, svratio je kod direktora Ermitaža, inače porodičnog prijatelja, i detaljno mu izložio svoju nameru. Direktor Muzeja pažljivo je saslušao Danila Ivanoviča,

Iako mu uopšte nije bilo usput, Danil Ivanovič je svakoga jutra uredno dolazio kod nje po svoju kiflu.

Danil Ivanovič bio je jako ponosan zbog toga što je izabrao da svoju kiflu kupuje baš u ovoj, a ne u nekoj drugoj pekari.

II

Mladoj pekarki sa velikim sisama u radnji u kojoj je svakoga jutra kupovao kiflu, Danil Ivanovič se već od prvog trenutka učinio strašno sumnjivim.