Priznajem, danas mi je mašta radila svašta kada sam pročitala vest "Uskoro tunel izmedju dve skupštinske zgrade", koja glasi ovako i nije šala:

Predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić rekao je da je, u okviru predstojećeg renoviranja Skupštine, njegova "ideja

Pošto je ovo blog o ljubavnom životu, molim sve one koji drže da nema života do političkog, da se odstrane sa istog i ne gube vreme. Ovo ne pišem iz nepoštovanja prema zoon politikon (molim da se ovaj termin doživi u izvornom, aristotelovskom značenju), već naprotiv, iz obzirnosti. Otud i naduvana oznaka xxx u naslovu, koja bi trebala da sugeriše, da parafraziram Platona, da na ovo blogče ne zalazi onaj koji ima manje od 30 godina i ne zna matematiku (malih stvari).

U skladu sa dobrim običajima ovog mesta turam i prigodnu muziku umesto uvoda, sa velikom izvinjotkom što ne stavljam You Tube, pošto mi ide na živce. Dakle:  Možeš li da mi nađeš svetilište/ Treba mi mesto da se sakrijem/da se sakrijem /treba mi utočište/

Više ništa ne mogu da uradim/ čovek je već na vratima (The Soft  Parade,  The Doors)

Mucenje graskom po Andersenu

Polusestre su Pepeljugi zadavale svakojakih jada, izrugivale joj se, sipale grasak i socivo u pepeo, a njoj je valjalo sedeti i trebiti.

Recept iz 17. veka

Svezi grasak mozete da kuvate po receptu iz Le Cuisinier Français, iz sredine 17. veka, u gnezdu od zelene salate (Petits Pois à la

moj odnos prema poeziji sve do jedne godine bio slican mom odnosu prema padobranstvu. dakle, posmatracki, ok, s adrenalinskim uzivanjem voajera koji prati let i prizemljenje. a onda sam se te jedne godine otvorila i ispisala 40 komada, kao cetrdeset razbojnika s alibabom i pecinom pride. slabo sam ih pokazivala, jos manje objavljivala, valjda jednu drugarica pustila kao predgovor svojoj knjizi.

Vrele izborne muke trebale bi da se pozabave i pitanjem seksa i zdravlja. Evo zašto: Seks na promaji nije zdrav i ozbiljna je prepreka za potentnost i postizanje ljubavnog vrhunca! Ovo je ustanovljeno u istraživanjima koja su merila na dobrovoljcima spremnost za ljubavni akt u različitim vremenskim prilikama.  Dobro utopljavanje i ševa na nepromajnom mestu, važan su faktor da ne dodje

Gledam sinoc na teveu Vladetu Jankovića, ambasadora srpskog u Londonu i savetnika premijera Srbije u emisiji Utisak nedelje kako sa žarom poručuje da mi nismo kišne gliste, pa da s nama Evropska unija pod briše!

Ne preterujem, bas je tako rekao - kišne gliste - i baš se brisanja poda setio. i ministar njegov Vuk Jeremić se smesio sa odobravanjem, i klimao glavom, isto s odobravanjem.

Odmah

Ovo sam ja, sa Gugijem. Gugi je pas moje prijateljice Vesne Bernardic, koja parkira auto na parkiralistu kampa Poljane u Malom Losinju, pocetkom septembra ove godine. Sa njom je i Lola, drugi pas, isto njen. Moja kerusa Maishe je ostala u Beogradu, sa cerkom. Gugi, koga sam prva dva dana pogresno zvala Gogi, i moja malenkost upravo smo odabrali savrseno mesto da razapnemo nas sator. Na

 

Ime Andersa Högströma, 34. godišnjeg Šveđanina iz idiličnog gradića Karlskrona koji se nalazi na južnoj obali Švedske, koji je optužen kao naručilac krađe istorijske table iz Aušvica na kojoj piše "Arbeit macht frei" , uopšte nije nepoznato švedskoj javnosti. Högström je, naime, slavljen i kao "nacionalna ličnost" kada se odrekao najveće nacističke partije u Švedskoj, NSF. Kao

Pratim dešavanja oko izbora za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i kapiram napor Demokratske stranke da izgura svog kandidata, jer je takav trend, postavljanja svojih ljudi na svaku čuku, po sistemu gde god vidiš-napraviš-nadješ prazno mesto a ti svog partijca posadi, al ne kapiram da ne mogu da ubodu kandidata, a onolika partija, bokte. Dobro, ne razumem baš najbolje šta smeta ako

Vest da su Svilen konac, Kad ja pođoh na Bembašu i Kad si bila mala, Mare u Medjunarodnom sudu za ratne zlocine u Hagu na jučerašnjem prolećnom koncertu horski pevali sudije, tužioci, branioci i ostali službenici - me je oborila s nogu. Elem, dva orkestra i hor izveli su tradicionalne melodije iz bivše Jugoslavije, pretpostavljam za optuženike i zaposlene, jer vest je štura, samo se kaže da je to treći po redu koncert u Tribunalu, da su u orkestru i horu svirali  i pevali sudije, tužioci, branioci i službenici Tribunala iz mnogih zemalja, te da su im

Vest da je Viši sud u Čačku odlučio da urednika Čačanskih novina kazni sa 180.000 dinara zato što je  humoreskom Zanemoćali mandarin uvredio političara Velimira Ilića, koji se u šaljivom tekstu prepoznao pa autora tužio za

Pricam sa mojim sinom Viktorom o kembecenjima u SPC, Artemije, monasi, frka, kao, da bude u toku, jer znam da ne prati i da ga ne zanima, a on me pazljivo saslusao, pa kaze:

- Too stupid to understand science? Try religion!

I jos mi rece da ima i istoimena FB grupa...

:)

 

Danas sam u selu u severnoj Vestfaliji otkrila predivan antikvarijat, a taman sam pomislila da nema niceg zanimljivijeg od spragli, konja i vina posle vecere. Kupila sam dve knjige Reja Bredberija, „Medizin für Melancholie" i „Der Illustrierte mann" s fenomenalnim koricama, totalno bajkovitim, svaku platila dva evra, super, zar ne! Poklonicu ih mom piletu Marijani, ne mogu da se setim da li ih je citala, ali znam da sam joj kad je bila mala

Čitam s jezom tekst "Protiv dobrovoljačkih straža" na B92 u kojem se pominju civilne straže u "dobrovoljačkim četama", pa "uzimanje zakona u svoje ruke", pa kako tamo "neki obilaze mađarska naselja u Vojvodini i ljude uveravaju da se tako organizuju" - i isprepadah se! Prvo što mi je kao munja proletelo kroz glavu je - pa neće valjda opet! I tresnuše me svi prituljeni užasi iz devedesetih kad su ovakve vesti o civilnim stražama i dobrovoljačkim odredima najavljivale još veće zlo, smrt i rat.

I shvatim da mi ništa ne vredi ni što upravo čitam knjigu Laša Svensona "Filozofija straha" (Geopoetika, prevod Ljubiša Rajić), u kojoj pisac kaže da je "strah, bez sumnje, najvažnija roba koju masovni mediji iznose na prodaju", te da je "strah postao neka vrsta kulturne lupe kroz koju posmatramo svet".