Milioni ptica selica napuštaju Evropu kako bi odletele do svojih zimovališta u Africi. BirdLife International poziva sve Evropljane da 1. i 2. oktobra iskoriste priliku da upoznaju fascinantne seobe ptica.

U 37 država Evrope i centralne Azije, nacionalni partneri organizacije BirdLife International pozivaju zainteresovane da posmatra ptice i čuju zanimljivosti o seobi.

Gost-autor: dr. Saša Marinković

(c) Szabolcs Kokay

Beloglavi sup je postao najveća ptica koja se gnezdi u Srbiji. Pod neobjašnjivim okolnostima, kod nas je prestala da se gnezdi najveća ptica gnezdarica Evrope. Velika droplja je napustila zemlju prošle godine, ali o tome nigde nećete naći informaciju. Nestanak impozantne

Ružičasti nesit - Foto (c) Georgos Spiridakis

Ne znam koliko se sećate, jer bilo je davno, ali sam ovde imala dva bloga sa naslovom Inkluzija – moje iskustvo.
Prvi deo je bio kada je Aleksa završio prvi razred osnovne škole, a drugi posle male mature.
Treći sam htela da pišem posle velike, ali su krenula ova luda vremena sa koronom i ostao je nenapisan.
Verovatno sa razlogom, jer sad, posle skoro dve godine od završetka njegovog školovanja, sa sigurnošću mogu da tvrdim ‒najbolja stvar koju sam do sada učinila za njega je školovanje u redovnoj školi ili, kako to ovde nazivaju,

Već nekoliko godina unazad pokušavam da pronađem dokumente, reference, bilo šta što bi ukazalo na viziju naše vlade o budućnosti Srbije, ali avaj...Doduše, više puta sam čula i pročitala rečenice tipa “EU standardi”, “približavanje evropskoj zajednici”, “ostvarivanje evropskih vrednosti” tako da pretpostavljam da se vizija Srbije naših političara svodi na njeno učlanjenje u EU, misija i strategija takođe, vrednosti Srbije teže da se izjednače sa evropskim (iako niko ne zna tačno koje su to vrednosti).  OK.  U globalu EU i sve u vezi EU su vizija

Nekada davno, u jednoj neobično lepoj ali mračnoj šumi živela su tri praseta, trojica braće, u miru i slozi sa ostalim njenim stanovnicima.  Vuk im je jedne nesrećne 1888. godine porušio kuću, ali ih od tada nije dirao.  Naravno, tu i tamo bi im priredio smicalice i začkoljice, ali mu je pažnja bila usmerena na neke dalje, drevne šume čije se reke po tigrovima zovu. 

Najstarije prase bilo je obrazovano, uglađeno, uff, znalo je ovo prase kao njihov uglađen deda da stavi kravatu, da se umije, štrcne miris od najskupljeg šumskog cveta, i doteran iziđe

Ovih dana se navršava 130 godina od rođenja velikog srpskog pesnika Vladislava Petkovića Disa, ali i 100 godina od nastanka pesme "Naši dani", toliko aktuelne i danas. U čast tog jubileja, ja sam se bavio jednim malim istraživanjem, ali na žalost bezuspešno. Primetio sam da se pesma "Naši dani" često objavljuje u skraćenom obliku. Da li se radi o slučajnosti, ne znam, meni liči na komunističku cenzuru. Evo cele pesme, boldovani su oni delovi kojih nema u skraćenoj verziji.Očekujem vaš sud o tome, ali i da kačite vama drage Disove pesme i manje poznate stvari o velikom pesniku. 

Zagađivanje vazduha, sve manje zalihe pijaće vode, poskupljenje energije, sve slabiji ulov ribe, izumiranje životinjskih vrsta… Umesto da smo se našli u situaciji da sa radošću iščekujemo novo doba, početak 21. veka obeležavaju ove zlokobne rečenice. Na sve to nadovezali su se, najpre finansijski kolaps, a zatim i gotovo opšta privredna recesija. Umesto da iščekujemo znatno bolje, dali bismo mnogo da se vratimo na ono od pre nekoliko godina.

Kada nas neko zapita šta bismo mi mogli da uradimo da stvari krenu nabolje, sležemo ramenima. Šta može da uradi pojedinac protiv

Barak Obama pokazao je svoj smisao za humor postavši prvi predsednik koji je gostovao u komičnom tok-šou programu Džeja Lenoa. Neki njegovi kritičari sa manjim smislom za humor, bili su zgroženi smatrajući da takvo gostovanje ne priliči njegovoj funkciji. Neki su čak primetili da predsednik ima preča posla, i da bi morao da se bavi gorućim ekonomskim pitanjima. ( S druge strane, nekima od nas novinara je teško da čak i površno propratimo Obamine dnevne aktivnosti u vezi sa rešavanjem ekonomske krize, tako da se ne možemo požaliti na njegovu revnost). Predsednikovi saradnici

Na tržištu potrošačkih elektrionskih uređaja u SAD i u svetu ove godine najveći uspeh postigao je Eplov tablet kompjuter ajped. Prema istraživačkoj firmi eMarketer 2010. godine biće prodato osam i po miliona primeraka. Slično tome, odlično se prodavao njemu srodan čitač elektronskih knjiga "kindl", gigantske robne kuće bazirane na internetu Amazon.kom. Ekonomska analitičarska firma Blumberg predviđa takođe oko 8 miliona prodatih komada u 2010.

Ajped je skuplji i moćniji - kindl

     Retko idem na koncerte bendova čije lik i delo slabo poznajem, ali kad dobijem besplatne karte, što da ne (muž, te večeri u svojstvu vozača, ljubitelj HC-a : E, vala, na Pusiket dols, ni mrtav!). Preskočiću mlade nade Operacije trijumf (muž, cinik: Jel oni misle da je Bonžovi rok?) i odmah prelazim na...publiku. O Dz. Blantu - kasnije.

     Dakle, publika. Divna, da bolja ne može biti. Nikog mlađeg od 20 godina, pa sve do kasnih četrdesetih. U Expo centar se ulazi na jedna jedina vrata, nema svađe, guranja, histerije. Red se otegao 200 metara, a svi

Život je nepresušan izvor umetnosti.Umetnost je oplemenjivač života. Prepreka među njima ne sme biti.

Razumeti ove tri jednostavne rečenice ne bi trebao da predstavlja poseban problem ukoliko čovek razmišlja jednostavno bez primesa onoga što je pokupio kroz školvanje, rad, nauku, džabalebarenje, hobije,

Neću da imam četiri godine!!!

Hoću duduuuuuuuu!!!!!!!!!!!!!!

Jaoooo... nešto mi smeta.

Boli me  to . 

Kada će to proći?!

Zašto smeta i boli?! 

Mozak mi govori: hoću dudu, hoću dudu......hoću dudu...hoću dudu.... 

Hoću da imam  tri godine!

Strasne stvari se dogadjaju.

   Zaboravih na cetvorogodisnjicu blogovanja. Ne otvaram cesto profil. Smetne se covek.. Ne zbog godina, a mozda sam u krivu, vec,  nekih drugih trka  koje mi donose  zaboravnost, a secam ih se u svezem obliku kao da su sad udahnule prvi vazduh.Ove nasjvezije trke i frke lupaju vratima secanja i prisecanja , ne dozvoljavaju da iko proviri unutra, u bezdan, u mrak... u kome je svetlosni zracak vec obolezio  cega bi trebalo , a cega ne da se secam. Prisecam se koliko  je mojih prijatelja izgubilo trke i frke... poslednji je Somi, nezna ljudina, majstor nad majstorima... koji se protiv najvecih problema borio radom, sa deset prstiju i umetnickom dusom...

Skoro sam se ponovo vratio Kunderi, možda jer mi je preko potrebno malo nepodnošljive lakoće. Odmah na prvim stranama knjige, Kundera piše nešto što je, čini mi se, strahovito važno. Citiram ga ovde za one koji će tek da pročitaju Nepodnošljivu lakoću postojanja:

Ako se svaka sekunda našeg života bude bezbroj puta ponavljala, bićemo prikovani za vječnost kao Isus za križ. Takva