Kome smeta "devojka koja se češlja "?

Život je nepresušan izvor umetnosti.Umetnost je oplemenjivač života. Prepreka među njima ne sme biti.

Razumeti ove tri jednostavne rečenice ne bi trebao da predstavlja poseban problem ukoliko čovek razmišlja jednostavno bez primesa onoga što je pokupio kroz školvanje, rad, nauku, džabalebarenje, hobije, bavljenje sportom, kulturom, ...politikom.

     Upravo zamlaćenost politikom umalo nije došla galve “devojci koja se češlja“ koja će od septembra osmišljavati, oplemenjivati, ulepšavati... prostor ispred galerije KIC “Lukijan Mušicki“ u Temerinu i ukazivati građanima da su ušli u prostor lepote i magije koji im je do pre izvesnog vremena bio stran.

      Kulturni centar, u formiranju Parka skulptura,  zamislio je da na otvorenom prostoru prvo postavi skulpturu “devojka koja se češlja“ Karla / Karolja / Baranjija, vajara rođenog u Novom Sadu, bliskog Temerincima - stvarao je u vreme Pikasa - sa Ivanom Tabakovićem poneo Gran pri / 1937 / sa Svetske izložbe u Parizu. Njegov “Ikar“ krasio je zgradu fabrike aviona u Zemunu.

   Ne shvatajući veličinu umetničkog dela Baranjija i uopšte, značaj njegovog približavanja običnom čoveku, večnog znaka postojanja, mudrosti, drugačijeg prepoznavanja... deo ovdašnje vladajuće koalicije koji promoviše univerzalne, evropske, demokratske principe i vrednosti, u neznanju se usprotivio postavljanju skulpture “devojka koja se češlja“. Nemoćni da u ova teška vremena pokrenu investicije na čekanju, da u KIC postave svog čoveka, zbog zavisti, prepotentnosti ...osuli su drvlje i kamenje na ambiciozne planove direktorke ove kulturne ustanove. Kad sve stoji, neka stoji i kultura i umetnost, neka se zapusti što je bilo godinama zapušteno, zašto baš, ovaj točak kola mora da se pomera. Da li im je smetalo što se češlja sa obe ruke, sa strane podignute uvis i time se pomalo obnažuje .. ? Da li to što, verovatno, nikada nisu bili u zavičajnom muzeju, niti su znali da se u njemu kriju skulpture visoke vrednosti, i za ovo vreme novog senzibiliteta, kubičaste, ali lirične, neponovljive...večne.

  Bračni par umetnika, vajara, skulptora, Karlo Baranji i Zlata Markov Baranji ostavili su legat neprocenjive vrednosti bačkoj varošici verujući da ovde ljudi imaju sluha za njihov svet, izraz i odraz u vremenu. Nisu pogrešili, skulpture će, ipak, oplemeniti vojvođanski prostor siromašan u javnim spomenicima, a da teme nisu vezane za istorijske događaje i ličnosti. Umetnost i njena blagotvorna lepota biće uneti u svakodnevnicu, u Parku skulptura živeće zajedno sa generacijama koje će tuda prolaziti i krajičkom oka otkidati deo umetnikove mašte ili viđenja stvarnosti.

Svakog dana u centru Temerina devojka će se češljati prkoseći onima koji su hteli da zabrane njen izlazak među ljude. 

  Napomena :

  Neće da  se prilepi  ni jedna fotografija. Izvinjavam se. Pokušaću  da okačim bar " Devojku koja se češlja " , a može i"pomoć  prijatelja ".