Isti ljudi, manje vise, organizuju FEST vec 36 godina.

Kojom misterioznom silom ovi vrhunski filmski i prekaljeni (ocekivao bi covek) festivalski veterani ostaju i posle 36 godina u nemogucnosti da skapiraju taj jedan vrlo izvestan hronoloski fenomen zbog kojeg (u nasoj vremenskoj dimenzij barem) NEMA TEORIJE/SHANSE/MOGUCNOSTI da ako film pocne u 17h i traje 150 minuta on (ipak!) uspe da se zavrsi do 19h - za kada se zakazuje sledeca projekcija?

Pod uticajem, potom, kakve sile, manje misteriozne u svakom slucaju, onda ovi divni ljudi pomisle da su

Hilde, Gilda, Johanna, Linda, Saskia i Karina su siromasne ali zato nista manje plavokose studentkinje opste medicine (summa cum laude), buduce neurohirurskinje, koje - nestideci se manuelnog rada - financiraju same sebi svoju naobrazbu radeci nocima na benzinskoj stanici tik izvan piktoresnog svedskog gradica N-sterholm.

I ako ih teska sudbina lepotica bez roditeljskog staranja i jos teza socijalna situacija sela koje polako izumire (s nevinoscu) pritiska na sve strane, k`o tesne gace, da izvinete, ove drugarice ne haju za probleme, vec vredno uce i jos vrednije krce sebi put ka boljem zivotu peruci sajble skandinavskih putnika namernika.

Ali kada jednog dana vragolasti sundjerak odluta iz Gildine nezne rucice, kojom tek sto je zavrsila pisanje eseja iz cistologije, pravo medju zdrave i jedre Hildine grudi, ove drugarice, uvek spremne na salu i malo humora, otkrivaju da duge noci na benzinskoj pumpi ne moraju biti neophodno dosadne. A kada se u kucu do njihove stanice doseli crnomanjasti Bjorn, sin lokalnog bogatuna i prvak zapadne Svedske u plivanju, devojke ce otkriti da postoji vise nacina da im sundjercic i malo sapunice omoguci ne samo akademsko napredovanje nego i razne druge zivotne plezentarije. A Bjorn je poveo i drugare sa treninga...

Odlazak u svoju jedinicu lokalne samouprave svecan je, ako li ne i najsvecaniji dan u zivotu svakog podanika u Republici. Bicu slobodan predloziti vam nekolike savete kako da ovaj okazion ucinite i zaista najposebnijim trenutkom vaseg zivota!

Kada se sprovedu sve preporučene mere za zaštitu računarskih sistema, mreža i informacionih sistema od napada, upada i prodora, tj. narušavanja bezbednosti, potrebno je uraditi analizu i proveru kvaliteta i uspešnosti zaštite. Razvijeni su načini testiranja koji bi trebalo da, u zadovoljavajućoj meri, pokažu koliko je zaštita pouzdana i efikasna. Međutim, oni koji napadaju mrežu su nepredvidivi i stalno smišljaju nove načine i metode da ostvare svoje ciljeve. Prednost napadača je u tome što imaju više vremena, mogu da biraju trenutak, način i sredstva za napad, tj. imaju prednost faktora iznenađenja. Mogu da napadnu kada žele, mesto koje odaberu i na način koji odaberu. Odbrana, međutim, mora biti spremna i aktivna u svako vreme i na svakom mestu. U protivnom, sistem će verovatno biti ozbiljno ugrožen. Da bi zaštitili računarsku sistem, mrežu i informacioni sistem klijenti često angažuju hakere koji po dogovoru napadaju svojim metodama i tehnikama, proveravajući na taj način nivo bezbednosti, uz obavezu da svoja saznanja drže u tajnosti, da ih ne zloupotrebe i da ih isporuče samo organizaciji koja ih je angažovala i isključivo u svrhu unapređenja sigurnosti.

 Pretražujući internet za informacijama o bombardovanju Novog Sada 1944. godine. Pronašao sam do sada neviđene fotografije iz vazduha gde se ispod krila bombardera B-24 mogu videti eksplozije i oblaci prašine iznad Novog Sada i Petrovaradinske tvrđave. Između ostalog, pronašao sam i informacije da je Beograd bombardovan na Uskrs po gregorijanskom kalendaru ali u svakom tekstu se provlačilo pitanje zašto su Beograd, Srbija i Crna Gora bombardovani i komentare poput:

 Broz je spasao Zagreb i Ljubljanu od savezničkog bombardovanja, Beograd je tučen 11 puta, a Podgorica

Πоштовани читатељи Б92 блога, πредстављамо вам документ под називом: "Основни принципи хришћанских демократа Србије"

www.hriscanskademokratija.iz.rs

Увод

Вера без дела је мртва (Јак. 2, 20). Хришћански демократи су хришћани који су овај принцип каменом темељцем њиховог живота и политичког становишта.

Bend o kojem je reč se zove HorrorPops a žanrovska odrednica je predmet brojnih sukoba, protesta i nasilja nad perjanim jastucima u mnogim domaćinstvima. Načelno, mogli bi da kažemo da je u pitanju Psychobilly, ali ću se prvo ograditi da to ne mislim zaista, pre nego što mi neki Psychobilly fan ne upadne u kuću i zadavi me gumenom kokoškom. Da bih bolje objasnio problem žanra ovog benda, zato što bih voleo da tekst nosi malo više smisla od glorifikacije samo jednog benda, a bogami i da bih izašao u susret čitaocima koji pojma nemaju šta je to dodjavola Psychobilly, napraviću jako kratku digresiju u prirodu ovog žanra. Ovaj put zaista jako kratku. Ozbiljno. Prestanite da se smejete.

Naišao sam sad na ovaj intervju koji sam prošle godine dao jednom novinaru NINa (a od kog je objavljen samo komadić... )

1. Nacizam i fašizam ne prestaju da intrigiraju umetnike, aktiviste... Prema Vašem mišljenju, kako umetnost/umetnici/ može da spreči nasilje, da li dovoljno opominje?

Bilo bi dobro da uvek prvo razjasnimo o kom nasilju govorimo, subjektivnom, objektivnom ili simboličkom. Fašizam se generiše usled objektivnog nasilja kapitalističkog društveno- ekonomskog sistema, razvija se u ideološku i misaonu mrežu koje prožima celo buržoasko društvo,

Autor: Rodoljub Šabić

Navršila se cela godina od kada su Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Zaštitnik građana podneli Ustavnom sudu Predlog za ocenu ustavnosti odredbi Zakona o elektronskim komunikacijama i Zakona o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštajnoj agenciji, koje nesaglasno sa odredbom člana 41. st 2. Ustava RS dozvoljavaju primenu posebnih mera kojima se odstupa od tajnosti pisama i drugih sredstava komunikacije ne samo u skladu sa sudskom odlukom, kako to predviđa navedena ustavna odredba, već i bez nje - kada je takva mogućnost propisana zakonom, odnosno na zahtev nadležnog državnog organa.

Autor: Rodoljub Šabić

Uvek kad pomislim da me više nikakav „biser" u vezi sa slobodnim pristupom informacijama ne može iznenaditi, nađe se neko da me razuveri. To je slučaj i sa nedavno primljenim, baš „zanimljivim" pismom direktora jedne beogradske kulturne ustanove, jednog pozorišta. Piše mi čovek da mi relevantna "pravna procedura nije poznata i da u dužem vremenskom periodu vršim konstantan pritisak na upravu kako bi udovoljila svakom zahtevu bilo kog od članova sindikata."

„Jasno" i „glasno"! Gdin direktor jedino ima dilemu u vezi sa „objašnjenjem" mog nedoličnog ponašanja, pa se u pismu i pita - „neznanje ili određen uticaj koji pojedini članovi sindikata, koristeći možda privatne linije imaju na Poverenika?"

Autor: Rodoljub Šabić

Mediji su juče preneli vest da je BIA izvršavajući odluku Evropskog suda za ljudska prava dostavila podnosiocu tužbe informaciju o broju lica čija komunikacija je bila predmet „presretanja" u toku 2005. godine.
Ustvari, BIA je tako izvršila jednu gotovo osam godina staru odluku Poverenika za informacije (22. 12. 2005. godine). Reč je o odluci donetoj u jednom od prvih „delikatnijih" slučajeva u primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama, 2005. godina je prva godina njegove primene.
Odluci je prethodio zahtev NVO Inicijativa mladih za ljudska prava upućen BIA kojim su traženi gore navedeni podaci. Nije ih dobila uz obrazloženje da je to „tajna" i podnela je žalbu Povereniku za informacije.

Uživajte u onome što je došlo, na način kako to od spolja vidi prestareli amater. A moju zaboravnost i/ili neobaveštenost slobodno ispravljajte i dopunite ako treba - a znam da treba.

Noću se kao avet probudi i guši me. Vraća mi sve one sramotne misli, tera mi rumen u lice i sve me jače steže. Na bolno mesto upre prstom i pritiska, golom me istinom pljusne u lice i otvori prozor da me hladan vetar otrezni. Eto, tako je surova. I onda kad poželim, ne da mi spavati. Svaki me sekund, kad me san prenese, mune u plećku, da slučajno ne odmorim.
Nekad je mrzim zato što je moćnija i jača, zato što me uvek svlada i uvek je nespremnu dočekam.
Noćas mi je rekla, ne znam da l' u snu ili 'vako dok smo se rvale da će mi uzeti dušu. Rekla je da sam mrtva a da to