Moja opstina - moja radost

Odlazak u svoju jedinicu lokalne samouprave svecan je, ako li ne i najsvecaniji dan u zivotu svakog podanika u Republici. Bicu slobodan predloziti vam nekolike savete kako da ovaj okazion ucinite i zaista najposebnijim trenutkom vaseg zivota!

Dan pred odlazak u taj hram demokratije i spomenik konceptu javno odgovrorne drzave u sluzbi gradjanina, valja se posebno temeljno okupati. Na samo jutro, pak, a nikako ranije, obrijati se detaljno, potom staviti svoj najbolji i najskuplji after shave. Doruckovati dobro, jako i kaloricno.

Iz ormara ili kakvog drugog spremista za odecu , izvaditi najbolje odelo, najsvileniju kravatu, najbelju kosulju, cele charape i cipele, crne, tzv. salonke. Narocitio obratiti paznju na temeljito ciscenje odela od trunaka i necistoce nedostojne zgrade Jedinice Lokalne Samouprave. Istu kolicinu nepodeljene paznje posvetite i cipelama.

Vas osmeh, izazvan cinjenicom da ce te uskoro uveriti kako se najpametnije i najumnije na svetu trosi vas novac, mora se ogledati u cipelama, poput jesenjeg punog meseca na povrsini mirnog jezera u tihi smiraj dana dok povetarac veselo carliija.

Kada ste se obukli, metnuli kravatu na se i cvrsto zapertlali cipele proverite jos jednom da li sa sobom imate potrebna dokumenta koja ce vam omoguciti da se sa uspehom identifikujete pred uposlenicima Jedinice Lokalne Samouprave koji vas sada vec zeljno iscekuju, spremni da polete, hitro, na svaki vas administrativni mig i nalog ka resenju svakog problema koji mozda mislite da imate, a koji vam oni nisu, u medjuvremenu puta do zgrade Jedinice Lokalne Samouprave, vec 16 puta resili.

Uz put, pozdravljajte sve na koje sretnete narocito veselo. Na pitanje znatizeljnika "Kako ste?" - odgovarajte kratko - "Idem u opstinu!" Svako ce znati da vam je sjajno, da sjajnije nemoze biti.

Kada ste (konacno) stigli na sam ulaz, osvrnite se pobozno oko sebe, pogledajte sve one smrtnike koji danas nece imati srece da posluju sa Jedinicom i osmehnite se svojoj sreci sto niste od takvih. U sebi pevajuci, udjite u zgradu koju efikasnost zove dom!

Prelaskom praga Jedinice Lokalne Samouprave vi dozivljavate pravu metamorfozu. Iz opskurnosti svog podanickog nebitka vi upadate u novu dimenziju postojanja, dimenziju u kojoj vaze potpuno drugi uslovi zivota, zakoni fizike i evolucije od onih na koje ste navikli u vasem takozvanom zivotu. Vi postajete skoro pa bitak. Morate znati najbitnije - prelaskom praga Jedinice vi ulazite na vecnim suncem obasjane zelene proplanke perpetualne srece i sveimanja, kojima su bezbrojne svetske religije tezile od kako je coveka - i morate znati da ono sto vi percepirate vasim pravima nema nikakvu moc narusavanja edenskog mira, rada, reda i poretka. 

Samo potpunim pridrzavanjem gore navedene procedure i imanja u vidu iznetih naputaka sprecavate da vam se nelogicnost placanja, recimo tricavih DIN 850 za dva izvoda ucini besmislenim. Obuceni luksuzno, sa luksuznim mislima - pa normalno je, slozicete i da Vas posluze i luksuznim cenama!

U suprotnom, pak, ako pristupite odlasku u Jedinicu, ofrlje, na vrat-na nos, sva je mogucnost da ce te se osecati namagarcenim. 

Moja Jedinica, bog je veselio na mnogaja ljeta, se divno dosetila da je duznost nasa podanicka da sami sa sobom ponesemo obrasce za Uverenje o drzavljanstvu i Izvod iz MKR (RSD 40). Kad ste nabavili te formulare, sa popunjenom zamolnicom oticice te salteru, gde ce vam sluzbenica ubaciti papir u printer - koji, oh happy day, ne morate da ponesete sa sobom ili nedajboze kupite - i izbaciti ga nastampanog nakon dva klika misa - kojega takodje, srece li, ekstaze li, niste morali da nabavite.

Za taj biblijski napor i natcovecno zalaganje "in the line of fire, beyond the call of duty" Jedinica je predvidela... pa simbolicnu ...nadoknadu od DIN 790 - sto mu negde izadje 395 dinara po kliku misa.

Ukoliko cena tinte za printere nije prekonoci porasla, sto ostavljam u mogucnost i dajem prozor da me se u to i argumentima ubedi, onda postaje malo nejasno cemu sluzi ovolika nadoknada za tako jednostavan posao, te kako su stigli do te mitsko-magicne cifre od BAS 790 - u smislu sto bas 790, a ne 780 ili 810, ili shoka li besplatno! Ako kroz porez placam Jedinicu (ruke), ako sam kupio svoje obrasce (materijal) sta je ostalo da mi se naplati? Kreativni momenat? Habanje parketa?

No, ne bi meni smetalo ni tih DIN 790 da je Jedinica na svoje zidove ili oglasne table, sa koje me redovno obavestava o aktivnostima koje prate obelezavanje Svetskog dana mokrih stanista, istakla, na primer, kakav spisak sa pravima gradjana u procesu obracanja i interakcije sa Njihovim Prevashodstvima.

Na primer, kakva je procedura izdavanja dokumenata iz njene nadleznosti na jezicima koji su u sluzbenoj upotrebi u Pokrajni i u Jedinici. Ili bilo sta sto bi prikazalo da brine o tome da smo pravovremeno i tacno informisani o svojim pravima i obavezama (za potonje ne brinem, to vas redovno obaveste)

Ne znam da li sam sa vama podelio tu zgodu kada sam, u svoj svojoj naivnosti, pozeleo da dobijem ono sto mi je zakonski, u jednom od svojih neizmernih izliva milosti, omogucila Drzava - imenom: izvod iz maticne sa kvrchkicom na O i sa madjarskim "subtitlom". Da bi se takav dokument izdao, sto je dakle, ponovimo, zakonsko pravo svakog gradjanina, Jedinica zahteva od mene da podnesem molba li je, zahtev li je za PROMENU prezimena.

To me je bilopodsetilo na nevolje izvesnog Alojza Hitlera za kojeg sam citao u "Zabavnik" da ga je silno maltretiralo prezime pa je svakakvu peripetiju birokratsku prosao jer je njegova Jedinica bila u nemogucnosti da shvati zasto je Alojzu prezime problem, te ga sumnjicila da sve radi iz kaprica i ekstravagancije trenutka.

Kada sam pitao zasto moram da menjam prezime, obavesten sam da je, da ne davim do u detalj, sve na cirilici, pa da bi se transkribovalo... Kakav god da je razlog, on vredja. Ali nije da nismo navikli da nas se sve, bili mi ovi ili oni, institucionalno sponzorisano vredja! Za nas novac! In broad day light, doggy style. Ovo je samo jedan primer kako se birokratskim preprekama, bez ikakvog on the spot uvida u prava i obaveze, onemogucava sprovodjenje zakona.

Dakle, bez ikakve informacije o tome sta koji gradjanin moze, bez uvida u mogucnosti darovane zakonom, Jedinica zapravo reketira novac od podanika i to, cini se samo u jednom cilju - cilju odrzavanja u zivotu svog orijashki velikog birokratskog aparata i svoje bezbrojne armije zaposlenih. Od Subotice pa do Preseva Jedinice Lokalne Samouprave zaposljavaju sve vise i vise ljudi, nude (logicno) skuplje i skuplje usluge i apsurdno postaju sve neefikasnije i neefikasnije pretvarajuci se u crne rupe koje gutaju u sebe sve resurse kojih se dokopaju.

U skorijoj poseti Nemackoj, imao sam prilike da vidim kako izgleda poslovni hub za mala preduzeca grada Rastata. Ideja je jednostavna - Jedinica oprema bivsu vojnu kasarnu u gradu i pravi kancelarije. Njih se po povoljnijim uslovima od trzisnih dodeljuje mladim privrednicima koji imaju poslovne planove. Opstina dakle subvencionise prostor, ali i komunalije, dok Centar ima i svoje pravnike i racunovodje - koji u ime opstine obavljaju taj posao za privrednike i njihova preduzeca, ukoliko oni to zele, takodje po povlastenim cenama. Svako malo organizuju se seminari i treninzi za uspesnije vodjenje posla. Nakon nekog vremena, kompanija staje na noge i odlazi u veliki svet, dolazi nova i grad postaje polako centar malog preduzetnistva u svojoj regiji, Jedinica ubire sve vise i vise novca od poreza, zajednica postaje bogatija i bogatija. Da li da pomenem da je projekat samoodrziv? 

Da u mom gradu, izmedju ostalog, postoji takav program, ne bi coveku bilo zao da da DIN 790 za dva nastampana papira. Ali, avaj, nema.

U eri kompjutera, brzih komunikacija, PINova, PIBova, ulinkovanih baza podataka i ostalih tehno kerefeka, insistiranje na stampanom dokumentu je maltretiranje podanika, ali tome valjda podanici i sluze.

Mada, u principu ko nam je kriv.